Мале новине

ПШ СТРАНЛ Петит ред . . . 20 «. д. ЧЕТВРТА 0ТРДЕ1 Петит ред . . . 10 и. д,

ВЕЋИ ОГЛАСИ по погодби

Припоолаио од реда I д Ружониси се не враћају Стари број 10 п. дин.

К1ЕШЕ 2Е1Т1Ш0

1Е РЕТ1Т Ј0ШМА1

ГО Д. XVII

ТЕЛБФОВ ПЕРЕ ТОДОРОВМЋА 136 б Е 0 Г Р А Д, ПОНЕДЕЛАК 24. 1УНА 1802. ГОДИНЕ ШЕФОВ УРЕДШППТВА 226

ДШ.А ЛИСТУ ЦЕНА ОГЛАСИМА За Србију Годен8 в мес. 3 мес. 18 јив . 9 дин. 4-50 д. Ва етр. земље: Годжна 6 мес. 3 мео40 джн. 20 дин. 10 диа1 у »дату. 3» Босну к Херцеговину: Годвна 6 иес. 3 мвс. 30 круна 15 жр. 7*50 иатд.вр.5П.д.

ВРОЈ 170 I

|ссооасжжжжжжж жжжжжжжжжжжжжз^ Џ КУША10111Л ПРИРОДНИ СОК ОД МАЛИНА Џ Ђ КУШЛЕОВША ПРАВИ ВИНСКИ КОЊАК X П М Џ КУШАК01ИА ХЕКТОГРАФСКА СМЕСА X 0 ПРИЗНАТИ СУ У ЦЕЛОЈ СРБИЈИ КАО ЈЕДИНСТВЕНИ Џ 0 . НДЈБОЉИ ПР0ИЗВ0ДИ '• 6 Стовариштв за Београд ^ М ДРОГЕРИЛ ЈОВЕ Д. ЈГОВАНОВИИА. Ц чоосжжжжжжжжжжжж;жжжжжжжжжжжж$

Др. Ћоиз П. Јованв вић лвкар В РЊАЧКВ Б АЊЕ јавља иоштованим кологама, као и иосетиодима Врњачке Бање да у својим вилама има за издавање око 30 соба са намештајем. 345

УДОБАН. СТАН с лкца улице, са трм собе, предеобјем, кујном, подрумом и осталим принадлежностима у улипи Проте Матеје бр. 24, ИЗДАЈЕ СЕ ОД 1. ЈУЛА. Упитатм код БраЂе Димитријевић трг. Цветни трг. 346

Трговински одноен шеђу Орбија * Туреке Под овим насловом донео је „Дариградски Гласник" овај чланак : Ј 0 Д 0 Цророчарство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШ/10СТИ) (20) (НАСТАВАК) * * * Оугра дан, после скупа у двору, Мита ЉотиЛ и члан полиције Ншсолче ЕостиИ опет су се састали да утврде последње припреме за напад на „Јазбину". Састали су се у кућици, где је Љотић већ од два дана држао сакривене своје људе, а ту су сад били смештени и они преобучени жандарми, које је Николче довео. Ова је кућица била опасана високим зидом и заклоњенаод

У једном од прошлих бројева нашега листа донели смо белешку, како је између наше царевине и краљевине Орбије 27. прошлога месеца закључен нов трговински уговор. Уговор је потписао од стране Високе Порте Њ. Е. ТеФик паша, министар спољних послова, а од стране Ераљевске владе Њ. Е. ђенерал г. Сава Грујић, иоолапиг. "Краљевинр , Олбите. X А. »_/ Уговор ће овај ступити у силу чим буду ратиФикације измењене, а то ће бити пошто га једна и друга страна уговорница буде одобрила; дотле ће важити досадања трговинска конвенција. У колико смо могли сазнати, нови је уговор закључен на основи највећег повлашћења, а то ће рећи, да. се ни једна трећа држава не може користити већим правом од обеју страна уговорница. Према томе, уговор је подједнако пробитачан како за Турску тако и за Србију. свију радозналих погледа, а имала је под собом врло простран, светао подрум, у који се лако могло сместити и педесет људи. Ту у тој кућици било је прикривено и потребно оружје, а ту су се сад у позадној собици састала и ова двојица верних слугу кнеза Александра. Вило је око три часа ио подне; Љотић је био ту код куће, а Николче тек што дође. Био је сав зајапурен и готово ознојен и ако је било у почетку децембра. Улазећи у собичак, Николче хукну, седе на сламну столицу и пожали се како се уби трчкарајући цео дан по вароши: — Морао сам лично ја сам да нађем толике наше љу-

Добар трговински уговор важна је основа за успешни ме!)ународни трговачки промет. При склапању оваких уговора свака се држава стара да, с једне стране, што више своју индустрију заштити, а с друге стране, да својим производима што јачи извоз осигура. Зато при уговарању морају се имати у виду како интереси државе тако парочито и економски интереси њених произвођача. Без сумње су се ових принципа држали и уговарачи новога уговора, о коме је овде реч. Надајмо се да ће ступањем новог трговинског уговора у живот наша трговина са Србијом добити много већега полета. Ово ће зависити у многом и од предузимљивости нашега трговачкога света. По о^шс-тици К,р. Орбије средњи увоз и извоз ове државе са нашом царевином за последњих пет год. (1896 — 1900) балансирао је на вредности испод 2,000.000 динара т.ј., у Србију је за то време увезено из Турске скоро толико колико је из ње за Турску извезено. Кад се узме да је цео средњи годишњи увоз у Србију за мањи перијод времена био .преко 44,000.000, онда у томе увозу Турска учествује једва са 4 1 / 2 7оУ извозу из Србије учешће нагие трговине пропориционално још је слабије. Тако. де, и да им саопштим синоћну одлуку. Ствар је хитна а није се смела другоме поверити, с тога сам морао ландарати сам лично. — За ово трчкарање ми морамо имати поверљива, млађа и лакша човека; не можемо за сваку важнију ствар трчати ми сами лично — примети Љотић. — Море, да нам Бог буде на помоћи да овај ноћашњи посао свршимо како треба, па ће после све окренути друкчије, све ће бити лакше, — рече Николче. — Свршићемо га, ако Бог да ! Само кад је ствар прешла сад у твоје руке. Живи ме страх изеде синоћ, да се сгвар

по реченој статистици, Србија, је извозила годишње у средњу руку око 60,000.000. Према два милијона што је у 'Гурску извезла, то не излази више од '|зо, што у процентима не излази ни З г |г °|оМали трговачки промет између наше Царевине и Србије, који сад не износи више од четири милијона динара годишње, долази поглавито отуда што су обе земље по преимућству земљорадничке, које производе, више мање, једнаке артикле. Ми ћемо по истој сатистици да наведемо овде важније групе производа, како у увозу тако и у извозу, како би наши трговци знали на што при трговини са Орбијом треба да обрате нарочиту пажњу. Те ћемо производе да поређамо по величини њихове вредности у динарима, у округлим бројевима Тако, у току времена од 1896 — 1900. године увезено је из Турске у Орбију у средњу руку годишње: баштованских и пољских производа у вредности 775.000 дин., јестива и пића 344.000 дин., вуне и длаке 328.000 дин., памука, кудеље илана 155.000 дињ, колонијалних ијуж. производа 145.000 дин. ? ка®е и мушеме 59.000 дин., месних производа и уља 48.000 дин., камена и стакларије 33.000 д., како не изврне, па да другоме ком повере заповедништво над иолицијом. Овако, кад си ти глава и заповедник целе наше полицијске орулгане силе овде у Веограду, ја се за успех више не бринем. Оигуран сам да ћемо постићи што желимо. Хвала до неба књагињи, што она синоћ онако навали те се књаз најзад преломи и пристаде да ти будеш управник полиције — радовао се Љотић. Николче га пресече: — Ове је то још само на хартији. Књаз је истина потписао указ, али ето то се јошне сме објавити у званичним новинама и жандаријошине знају да сам имја прави старешина. (Наставнће се)