Мале новине
ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДСРОВИЂА 1,3©
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАН 29. АВГУСТА 1902. ГОД.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©
ЦЕНА-ЛИСТУ 8а Србију: Ј одина 6 мес 3 мес. 18 дин. 9 днб . 4-50 д. За етр. земље: Годива 6 мс-с. 3 мес. М* дин. 20 див. 10 дин. у злату. За Босну и Херцеговину: Година 6 мес. 3 мес. 30 круна 15 н.р. 7-50 МОЈЕД. БР. 5 И. Д,
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВЛ СТРЛНЛ Петиг ред . . . 20 п. д ЧЕТВт СТРЛНА Петит ред ... 10 п. д. ВЕЂИ ОГЛ.АСИ по погодби Лркпослано од реда I д. Рукониси се не враћају Стари (5рој 10 п. дпн.
ГО Д. XVII.
»40000М1Е
Потписетк јавља својим посетиоцима каФане „ош-и ише"
!!►)№ А
▲
да су приспела четири нова члана којк ће од данас па свеко вече свирати са истом капелом која је и до сада свирала. Ова дамен капела како је сада спремљена одговараће на потпуно задовољство поштованих посетиоца. Пошто ће иста капел-а свирати и певати како српске песме тако и стране, зато који жели да у солидноме друшву, а за мале новце нађе забаве и покрај доброг јела и пића и послуге провесели се нека се потруди и послужи овом приликом да гшсети каоану ,ДМЕАЈДАН" Београд, 28. августа 1902 год. С поштовањем Стојак К- Тодорови1«
V 4
УЈКАЗ&К Б1@1Ж1ТЛИ ►
Ородавцима у унутрашњости Молимо све наше продавде из унутрашњости, да до 8. септембра закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец август. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем
тражити.
Админ. „М. Н.'
Ко |е крив? Сад, кад се колико толико сталожило прво узбуђење истишало раздражење, које је на-
стало услед жалосних и стидних загребачких догађаја, можемо хладно и без страсти говорити о њима, потражити им узроке и видети ко је крив свему ономе покору, који се одигравао по Загребу на рачун Срба и њихове имовине. Из свега онога што се у Загребу дешавало и што му је претходило, несумњиво је да је напад израније припреман и да је повод који се са службене хрватске стране истиче, само празан изговор, да се прикрију прави извор и праве побуде. А извор и побуде ономе дивљаштву несумњиво су у подбадању католичкога свештенства и ровењу „похрваћених"
Јевреја. А и једни и други мислили су, да им ваља учинити оно што је учињено за то, што Срби у Троједници у сваком погледу напредују, нарочито у економско-привредном. Све најбоље и највеће трговине у српским су рукама, хрватских трговина скоро и нема, јер оно што није у рукама српским, то је у рукама „похрваћених" Јевреја па и то слабо и јадно. Српска Банка је снажна потпора свему економскопривредном напредовању и развитку Срба, земљорадничке и друге привредне задруге српске нагло хватају дубока корена и јачају живаљ српски. Све то није се допадало обојим горепомонутим Факторима — католичком свештенству је рачун да се православни живаљ не јача материјално, јер рђаво може утицати на њихов католички „пук", којивиди како православни напредују; „похрваћеним" Јеврејима Срби, у чијим је рукама сва трговина, опасан су такмац, те не могу напредовати. И удружили су се у дивљаштву, а штампа, која је у поповским и јеврејским р у к а м а, з г о д н о им је послужила, те, су Фанатизовали и на зло подболи заблуделу и и необавештену масу. Ето, ту је извор, ту је врело оном дивљаштву, које је четири дана беснело по Загребу,
и стало живота, здравља и имовине толиких Срба. Али и ако је тако, ако је извор ономе злу тачан и несумњив, њега ипак не би могло бити, или га бар не би могло бити у оноликој мери, но би се сгвар ограничила на просту демонстрацију, на ларму, хуку и буку, само да је власт хтела. Но она није хтела да угуши зло у самом зачетку, и оно се после развило до онога ужаса, какав смо гледали кроз читава четири дана. Да је власт била на висини свога задатка, да је одмах енергично устала угушити демонстрацију, ти ме би се и свршило. Али је она била лабава, млака, неенергична, „пук" се разуздао, њему је требала имовина српских богатих трговаца и грађана и власт је после била немоћна и покрај све, своје воље." Онајемирнои спокојно посматрала најпре обичне демонетрације, па после нападе и тек се пренула кад се прешло еа пљачкање и убијање. Тешко је и замислити, а камо ли да се у истини деси, да власт не може да стане на пут сваком изгреду, само кад хоће, кад на време ради и кад је енергична. Нарочито је то тешко веровати у аусгроугарској монархији, где се зна каквим ауторитетом и каквим среетвима располаже власт.
•Једро Дророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСНЕ ПРОШЛОСТИ) (86) (НАСТАВАК) И заиста, све је већ било доцкан!.... То је кнегиња већ и сама видела. Јер, прилазећи прозору, она угледа како велика гомила посланика, с потпреседником Стевчом Михајловићем на челу, иде преко дворске авлије, а војничка стража на капији још им одаје почаст при проласку. Кнегиња Персида јаукну, седе на миндерлук, покри лице рукама и горко заплака!.... Крај затворених врата Љотић је стајао као укопан. не
смејући ничим мрдеути, бојећи се да не узнемири ову истинску тугу једне владарке у тренутку самога њеног надања с престола!.... * * Кнез Александар Карађор1>евић био је у својој соби за рад, кад му јавише да долази скупштинска депутација, под претводништвом скупштинскога подпредседника. Он заповеди да депутацију уведу у велику дворану, и да јој кажу да ће књаз сад доћи. Али после неколико тренутака он предругојачи своју наредбу и заповеди да скупштински изасланици до!)у к њему у собу. Кнез их дочека стојећки и прими им Вога који му они
назваше. Он је већ био дочуо о одлуци скупштинској, али му још није било потпуно јасно шта они управо хоће од њега. Но он опет није хтео први отпочињати разговор и чекао је да они сами кажу ради чега су дошли. Међутим Стевча се бејаше прилично збунио. Он се мешкољио и стезао у руци спремљене хартије, које већ бејаше извадио из џепа, али говор још није отпочињао. Тако је у први мах био наступио један тренутак врло нелагодног и суморног ћутања, док најзад неко од посланика не повуче остраг Стевчу и не шану му набусито: — Говори, шта чекаш? Тада Огевча отпоче:
— Господару, ми смо скупштински изасланици и послати смо теби важним послом. Стевча застаде, али је и Карађорђевић ћутао. И сада опет за тренутак бејаше настала мучна тишика. Но Стевча се прибра и продужи. — Господару, Народна Скунштина довела је евоју одлуку и послала нас да ти је донесемо. Ево тих одлука, Господару. Ми те молимо да ово примиш и да учиниш своју дужност. Ми сви овде вршимо само своју дужност. и не би било праведно да се нама што замера.... Ево екупштинских одлука, Господару! (Наставиће се)
1Е РЕТ1Т ЈОШШАБ
БРОЈ 236 ШЖЕ 2ЕГПШ6