Мале новине

не мари да умре, када је ову срећу доживео! За овим су се Њих. Величанства попела на трибину, после чега је настао парадни пролазак војске, о чему ћемо сутра подробније известити наше читаоце.

ИЗ НАРОДА Левач. Из Рековца нампишу: На данашњем збору за чување Народног Здравља, који су сазвали срески лекар и заступник начелника среског, образована је у овој варошици месна дружина „друштва за чување народног здравља". Збор је отворио својом познатом речитошћу г. Др. И. Јовановић, срески лекар, који је у свом лепом говору изнео корисност и објаснио важност ове по све драгоцене установе. На предлог г. Јовановића збор је телеграФСКим путем поздравио Њихова Величанства Највише Заштитнике друштва за чување Народног Здравља. На самом збору уписано је преко 60 чланова, а упис непрестано траје. У управу су ушла ова лица: председник, Др. Илија Јовановић, ср. лекар; потпреседник, Андра Ј. Цветковић, пресед. оп. рековачке; пословође: Влад. Р. Димитријевић, старешина поште и телеграФа и Милоје К. Спасић, управитељ основне школе рековачке; чланови управе: Јован В. Поповић, свешт., Светозар Ђурић, ср. писар, Јоса Ристић, преседник оп. течићске, Љубисав Радојевић, пресед. оп. ратковићске и Светозар Лазаревић. економ из Ломнице. Осим тога, за почасног преседника изабран је Андра В. Парађанин, пресед. општине пољанске. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА По новом војном занону Ц,рне Горе, — пишу „Оријентал

Адверситер-у" са Цетиња, кнежевина је подељена на 8 војних округа, који за време рата морају да даду 52 хиљаде војника. Сви Црногорци од 16 — 60 година обвезани су за време рата да бране отаџбину и то на. први позив људи од 20 до 45. а на други од 16 до 20 и од 45 до 60 година. Црногорска пешадија наоружаеа је различним пушкама. У 1<897. год. у цетињском арсеналу билоје 30 хиљада пушака берданки, 20 хиљада верндлових, 20 хиљада мартинки, крикиеих и венцлових и 20 хиљада. револвера. 1898. год. руски цар подарио је Црној Гори 30 хиљада берданки и 3 милиона Фигаека за њих, дакле ва сваку пушку по сто Фишека. Црногорска артилерија има 36 брдских крупових топова и 60 топова различних система. Германсна нолонизација. Како „МогАеиг СЖотап* јавља, угледајући се на пример Италије, Германија је решила да у Скопљу оснује консулат. Како исти лист јавља, секретар германског посланства у Цариграду путује по Ст. Србији и Маћедонији да се упозна с месгима, која су најпогоднија за колонизациј}, јер намеравају да опширније просторттје Косовскога вилајета населе Немцима. ИЗ ВАЛКАНИЈЕ Затворене шноле. „Ендепанданс Румен" јавља, да су по наредби румунског министра просвете затворене бугарске основне школе у Вабадагу. Ученици тих школа биће примл^ени у државне школе, а ако у њима не буде места за све њих, онда ће се отворити школа по примеру основне школе у Талчи. За ђаке Вугаре увешће се бугарски језик.

Турсне мере у ^ариграду. Цариградски дописник „Верлинер Тагблата" јавља за неке мере, које је турска влада предузела у Цариграду. Тако, код станице Хајдар паша налази се медепинска школа под управом Ридер паше. У згради школској је и соба за станове ђачке. Али је турска влада сад преместила те станове, јер се школа налази близу енглеског гроб.ва, те ђаци могу побећи на енглеско земљиште и отуда у иностранство да се придруже младотурцима. Даље, књижарима у Цариграду издата је наредба, да записују име и тачну адресу сваког купца и сваке купљене књиге. То је нека врста нове цензуре те да се може пазити не само шта се штампа но и шта кз чита.

ТЕЛЕГРАШИ (од ,54. сеитембра) Загреб. Народна странка решила је да публккује изјаву, у којој се најодлучније оеуђују изгреди противу Срба; даље да ће странка озбиљно настојати да сузбије евентуалне штетне последице загребачких дога1)аја; Земаљском Сабору поднеће предлог, да се Србима да оштета и очекује од свих чланова странке, да ће они у интересу земље и истоветних интереса Хрвата и Срба свим силама радити на томе, да се жалосни дога^аји што пре предаду забораву. Беч . „ Коресподенц - Биро " сазнаје, да је сазивање рајхерата на прагу. Јалта. Цар је јуче приспео овде с породицом и одмах је наставио пут за Ливадију. Цариград. Султан је примио телеграм, којим му цар руски благодари на исказаним осеКајима приликом посете великог

кнеза Николе, и понавл>а уверење о своме пријател.ству, Пре поласка султан је умолио великога кнеза, да изјави цару најдубљу захвалност на носети, а самоме кнезу подарио је скупоцене поклоне. Вивпш министар спољних послова Туркан паша одређен је за шеФа мисије, која одлази у Ливадију 11. новембра. Резолуција Доносимо (вде резолуцију коју ]в главни одбор друштва за помоћ радника из Старе Србије и Маћедоније мислио предложити збору, који је држан 21. о. м. код „Коларда 11 . Револуција глаев: Срби ив Старе Србије и Маћедоније који живе а и који су се аатекли у Србији и из других крајева српских, искупљени на митингу у Бвограду дана 22. септ. 1902. г, доносе ову једнодушну одлуку: I Скуи овај изриче своје највећв огорчење и гнЈшање вад свима иза зивачима! нереда и извршиоцима уби става. робљења иљачке паљевине и разоравање имовине Срба лојал них грађана Султанових, како на спрам оних изгредника неподаника Султановиг тако и на спрам оних, поданика Султанових; — а тако исто изриче и своју ,осуду и над оним чиновницима Султановим, који не прим. њују законе турске империје аод једнако према свима грађанима, већ су према Србима сурови и неивкрени, а према ивгредницима законе никако и не аримењују; а и наредбе Султанове не исауњавају, те и тим повлађивањем изгредницима, изгредници узимају мах и све више и више врше вла дела на ио нижење Господара турске и.ипарије; на штету турске империје, и на срамоту XX века. II Свуп овај изјављује саоју наду и молбу на Њег Вел. Султана Абдул Хамида II да Својом свемоћном речи и еправедљивошћу увме под Своју високу ваштиту Србе своје лојалнв поданике; да отаусти из служе све хрђаве чиновнике, јер помажу изгреднике; да за чиновнике поставља у Старој Србији и Маћедонкји поштене и савесне људе а и Србе у

ЈОШ 0 УБИСТ8У У КОШУТЊАНУ (Из бележака Гоеподина Клода) (НАСТАВАК) Тако је љубав, дакле, коју је Г-ђа М. осећала према њеном Павлу, могла много допринети оној етраш ној одлуци коју је против ње у души изрекла њена подводница. Али се и много колебала у овој својој пакленој одлуци. Та се њена колебљивост огледала и у томе, што је у тој намери једном приликом била купила и револвер у Париау, па ипак ништа није учинила. Потом је у Фонтенеблу набавила и стакленце пруске" киселине, али се ннје послЈжила ни овом пруском киселином ни револвером који је и овом приликом собом понела била, А кад се наједаред разјарила удавила је својим рукама своју жртву. Дошла је до очајања, управо спопао

је правибескад јој је Г-ђа М. отво рила своју душу и исповедила јој своју љубав према Пввлу. У том се тренутку није могла савладати, већ ју је иритиела коленом на прси, а рукама је за гушу дочепала и угушила. Јеет, из свега се види како ју је она хтела час убити а час за свој рачун још поштедети; али се више није ни ва тренутак колебала чим је увидела да не може одвојити од Г-ђе М. човека кога јеваноенољубила. Ивмеђу ове блуднице над којом се натресала њена служавка и ове служавке која је убила своју госпођу, био се дакле испречио као предмет њихове суревњивоети овај Павле који је могао натерати Г-ђу М. да не опрости штету коју јој је причинилч неверна служавка. Тако је по ономе што је на суду утврђено по овом значајном кри-

вичном претресу Г-ђа Ф. обележена као варалица лупеж и убипа због своје грамжљивости зановцен. Овакве ]"ој је кравице у грех уписало и јавно агашљење одмах на почетку овога претреса. До ових је кривица Г ђу Ф. довела њена тежња ва превлашћу. а, ту ]е тежњу још надражила и чудновата љубав коју ј» ова мушкобава осе?зала пре,ма овој лепој Фламанци, према овој разузданици, необичној лепотици, Та је њена лепота може ае рећи ваносила и саму Г-ђу Ф , што се огледа нарочито у оној њеној исповести, како онај силни свет није јурио ва њом већ за њеном госпођом. Кад је онај Павле писао својо] драгани, како њу саму каља сна наклоност коју указуја Г-ђи Ф,, свакако је помишљао на претерану тежњу ове грешнице, дк што јаче дочепа у своје канџе своју госпо!)у.

0 начвну иавршења. овоге злочина суд је могао бити обавештен по самоме положају мртвога тела ове злосретнице У тренутку своје смрти покојница ]е морала бити потпуно мирна: њена самртна борба огледалз се само у томе, што је у десну руку стисла била пуну шаку траве коју је била ишчупала у часу када је дављена. Смрт је у Г-ђе М. морала, наступити у трен ока, а по свему се видело да је пре тога ивмеђу јадне жртве и њеног џелата морало бити питања о др угоме нечем а не о грамжљивости, мрзости или каквој освети. Али овакво признање у Г-ђе Ф. нисмо могли ни ја ни еуд искамчити; све док сама пресуда није и&речена она није признала ово убиство, па и тада је одрицала преваРУ и крађу. (Баставиће се)