Мале новине

н елути неке „погребе" „еаране" и „даће Њему су, еем његове бедне гомилиде, сви остали јавни радници у Орбији „Цинцари, Дигани и Јевреји", „веваљалци" и „продане душе' г и он им евима довикује, да једеом престану „черупати отаџбину", оличену у — успаљеном Љуби Живковићу! „Дневни Лист " помаман и запенушен, просто као оно најбестиднија пијава јавна дрољетина, загрће се на сред улмце, пљеска се шапом по дебелим месима, дречи и крешти, изазива и зачикава' „Ево, на, на! одби. одгризи!.... Малп Журнал" грми и прети!... прети мачем и огњем; препоручује Србији једну нову крваву и страшну велику Француску револуцију; тражи каквог српског Дантона и Робеспјера и најпосле као хијена чепрка по гробовима и гнусним именима прља чак и светлу успомену мртвога Краља Милана! И такви су сви они редом, све што се најмило и помамило да бесомучном злоупотребом јавне речи спири за душу овим лепим слободама, које су с толико добре вол>е и искрености створене и увођене и које сви разумни људи у овој хемљи толико цене и чувају. И нису они такви само на махове, само овда онда, можда само у љутини. Не, ови су чакви сваки боговетни дан, у сваком броју, у сваком реду своме. Ово је једна општа, непрекидна и непрестана помама!... Ви човек рекао и би се заклео да баш нарочито, намерно траже и изазивају реакцију, етегу и обуставу редовних прилика и редовних мера. И погледајте само ко све ово тера и вршља; ко ово дречи и -буче, ка гради цео овај вашар, русвај и урнебее! *™Т™АЦ1емер = *" (Из бележака Гооподина Кдода) (наставак) — Нешто сам се од ње устручава®, те сам је хтео уклонити с ну та; а при том сам внао, да њеном емрћу не бих отежао своју криви цу. И е тим убиством као и бев и.ега очекивала ме је иста нагр;.,да. — Тако бисте ви убили и њу као што сте хтели убити и свога оца? — 0, мога сца! аовиче он па уадигне главу као права зеер, отац аш је био главна ствар\ Бико живи није могао веровати, да 6и људска уста игда могла и та ко одвратне речи иаустити, те су се од њих сви елушаоца на претресу ужаснули. Суд се све више абуњивао овак вим поиашањем овога крволока, па га највад ваиита, хгаје ли ее због

Један „увређени" Жжа ПротиК, коме се случајно исклизнуло из руку једно масно начелничко звање, с потуљеним АвакумовиЛем, који вреба где ће се помолити каква повећа сумица, да је мајсгорски смота. Један успаљени швалер Љуба ЖивковиЛ. једно бесомучно, убодено јуне политичко, које не зна куд главом удара, с једном гомилицом поманиталих проФесорчића, којима се досадила школа и књига, па надрли да преким путем кроз иолитику ускоче на што вигае положаје државне. Једна Оавићевска кумпанија новчаних, умних и моралних банкрота и лажова, којој није место ни под поштеном чергом циганеком, а камо ли на Форуму српске јавне речи! Један Шибалић, — не политички, већ један обичан грађански букван , — да не рекнемо шта више. И једна шачица тих и такви политичких неваљалаца. еујвтних лудака и побеснелих беспоеличара, грабљиваца и готована хоће сад да надвиче и ућутка целу земљу, цело јавно мњење, па да се она натури и стави на чело Орбије и она да је води!... Не, не, мора да им је пг главу!...

допис из лонд^ (од нашега редовног допиев у Лондон, 29. Октобра. Нисам вам описивао последње велике параде поводом походе, коју су новокрунисани краљ Едвард и његова краљица Александра правили „ ?рађанству метроиоле британске им иерије ", јер сам, како знате, мислио да је већ било довољно тих парада, и да су ваши читаоци из онога, што је бивало приликом крунвсања, могли довољно јаено увидети с каквим оног извршеног злочвна као и због оиих речи што их је пред судом изговорио по својој одвратној равметљивости ? — Жалим сах о што сам се у овој прилици иоказао врло невешт, од говори он; а кад бнх се богдице још једном могао на тај поеао навратити, много бих га нештије извршио Суд ааћути вбуњен овашшм гопором овога равметљив г крволока. Овај је крвзлок крунисао сва сво ја недела тиме што је затражио од суда да се сам брани. Не требају му адвокати варалице, рекао је; иа узме читати своју чудновату одбра ну, којом је само увносио убиство. Уа овакво хваљење својих злочиних поетупака једнако је оптужи вао свога оца; а овај је честити човек пристао оженити се по дру ги пут само стога, што је хтео том својоа женидбом отклонити убилач

поштовањем — рекао бих чисто с каквмм страхопоштовањем један од најслободнијих и најсилнијих народа на свету окружава свога краља, и с коликом пажњом и љубављу удубљује темеље монархичног принципа, Али ћу данае опет узети слободу да вам онишем једну параду, јединствену у целоме свету, а којом се наглашује и начином, који је у средњем веку смишљен па се још свето чува, проглагаује, да су и општинска самоуправа и грађанске елободе један принцип, који заслужује да се окружује помпом, великолепношћу и пре свега и преко свега доказима да грађанетво верно и суревњиво чува те слободе, ирава и привилегије евоје! Слика, коју мојим дописима желим да вам о енглееком народу дадем, не би била потпуна, ако према слици о помпи краљевског иринципа не изнесем и слику о помпи грађанског принципа. Главни Емет града Лондона, или како се овде зове: „Лорд Мер" (1,ог<3 Мауог, „Господар Мер") бира се сваке године, и на дан 9-ог Новембра отпочиње своју „годину владавине" тиме, што, са екоро кра л.евском помпом, иде у „Палату Иравде", да тамо од Врховнога Судије чује: да ли је Његово Величанство краљ иззр грађана благоволео потврдити. Нре свега треба да вам кажем, да је Енглеска истина земља највећих политичких и грађанских слобода, али уједно и земља „преседана" „тради ција" и „Фикција". Немојте се запрепастити кад вам кажем да је слободан избор кмета од стране грађаиотва упра во само једна „Фикција" нешто што се замишља и узима као да стварно посгоји, а што у самој ствари не постоји. Лорда Мера у најслободнијој ку руку евога сива. Представио га |е као изгубљеног развратника Рекао је пред многим слушаоцима на претресу, како му је отац по крај љубавнвце удовице Бленвил. оае праље којом се хтео оженити, живео ирво у недоиуштеним одно сима са својом вратарком! Лемер је као и Понсе бионајпокваренији дечко из предграђа; али је и Понсеа превазилазио својом безобраштином и својим дивљаш твом Дружећи ее с раввратницима и скитнидама нрвога реда Лемер је од њих примио онај оддучни, бег.с чни дух, каквим се овакви нарижа ни одликују, Био ја сушта њихова слика и прилика. Блед као крпа, а морастих очију, покавивао је својв жудње евојом бујношћу. Без мило сги и беа срца прш свој својој рав боритости његова је завидмва в похотљива душа била сва утонула у његов мзли мозак.

земљи не бира грађанство, него само „старешине и одбвџпт/и еснафа и . И сами ти „еснаФи" у извесној су мери само једна „Фикција"; њихово именостоји, њихове палате, иконе, заводи шпитаљи, сиротињски домови постоје, и њихови капитали и имања постоје, али на десет правих трговаца или и правих мајстора у еенаФу има њих педесет који су само „почаене еснаФлије"! ГенералјеРобертс члан чизмарског и папуџијског еснаФа, еснаФа млекарског, еснаФа кројачког ш многих других. Онај генерал Лори, који је као ше® енглеског црвеног крста био у Веограду за време наших ратова, члан је седларског заната, и био је чак и „Уста-багаа" седларски. Наш српски Генерални консул у Лондону члан је есна®а р»жарског и еснаФа лепезарсквг. Нике више овде не носи „нануле", али постоји еснаФ нанулски којега су чланови еве само Фина и велика господа ! Управо је „град Лондон" (тако звани »0% оГ Г јопс Ј оп *) задржао своју стародревну есна#ску организацију, и данае ј@ суревњиво чува као неку драгоцену старину. (Наставиће се)

ТЕЛЕГРАМИ (04 5. новембра) Петроград. 0 маћедонеким намерама на надлежном су се месту изразили, да је основана нада да ће даље трајање споразума између влада петроградске и бечке и даље бнти важан Фоктор за остворење ностављеног задатка, који се састоји у томе: да се с једне стране не дозволе измене у садашњем стању ствари, и с друге да се ради на томе да ее што је могуће више поправи стање хришћанског становништва. Светио ее што по својој друштвеној потчињености није могао доћи до свију уживања до којих се у животу доспети може, Да би пак лолучио та уживања и њима се ма и за треиутак нзсладио, убијао је и склањао с пута све што му се чинило да смета његовим незајажљивим прохтевима, Убио би и свога оца, као што је већ убио своју несуђену маћеху, само да се дочепа његове куће, па да је потом за једау ноћ пропије са својвм развратаим друговима. (Свршиће се)

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Бесград 6 новембра Златник од 20 дин.(наполеондор) продат је по 31 17 нЈфен по 21*20 тражен по 21 18 Ауетриске ооринте (за 100 фор.) иродато по 220 89, — понуда ио тражено по 22140.