Мале новине

народ опет повратио из туђине етарога Милоша Обреновића, попео га на престо и поверио му бригу о отаџбини, е уввиком: „Вог ти, а душа ти, Гоеподару!"... Великога Милоша заменио је достојно кнез Михаило. Ни Михаилова Орбија није била уставна, али је ипак биладовољно снажна да без капље крви задобије од султана тврде градове и да из евоје средиве уклони и последњег Турчина. Што се пав тиче спол, њег угледа и спреме и снаге државне за ослобођење подјармљене браће, то остављамо да сам „Одјек" каже, како је у том погледу било под кнезом Михаилом. Душманска најамничка рука угасила је велики живот кнеза мученика. Од тога доба у Србији опет понова почиње трка за уставношћу, која је за десетак иоследњих година била преетала. Нашло се л>уди, који су се усудили да Орбији даду устав за малолетсгва владаочева. К,нез М и л а н о в а Орбија у погледу уставности била је нешто иоловно. Али и она је водила два крвава рата, а о резултатима тих ратова можемо рећи, да су такође били половни. Задобијена су истина четири округа, али су жртве биле огромне, које су за то поднесене, а највише је изгубљено променом целокунног стања ва Валкану и аустријским закорачивањем еа Валкан. Од тога доба па до данас све се даље ишло у тежњама за „чиетом усгавношћу". У томе добу поникла је и радикална странка. Њена творевина био је устав од 1888. год., чија нам је судбиаа позната. Њенога суделовања било је и у стварању даеашњега устава, против кога „Одјековди" тако неумитно устају. Шта је међутим било с уЈ е д н о Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (149) (вастав а .к) — Молим, господо советници!.... Молим, чујте!— Књаз је Александар збачен, а на њешво место Скупштина је извикала и изгласала Обреновића!... Проглашен је Књаз Милош!.,. Ето, и у скупштини и на пол>у цео свет виче: „Живео Књаз Милош!" Овај глас пао је међу советнике и присутне министре, као гром из ведрога неба!

гледом Орбије, с њеном унутрашњом и спољном снагом и њеном спремом да ослободи подјарамљену браћу'2 — на то питање одговара сам „Одјек" — он једнако тврди да је Србија данас страховито посрнула, да је изгубила врло много у свима правдима и у сваком погледу, да је управо догнала до на крај пропасти. Тако сам „Одјек" тврди и таку нам слику он сам једиако молује. Ми не делимо те погледе „Одјекове", али узмимо за тренутак да је баш и тако како он вели. Шта би онда то значило ?! Ништа друго до ово: Што год је струја за уставиошКу бивала јача и бујнија, Орбија је иостајала све слапијп и за своје велже националне задатке песаремнија. Сада иак, када је та струја веК толико нарасла у народу, да &е данас сутра, уираво у најкраКемроку и&бедити (тако нас бар „Одјек" уверава), Орбија је ево догпана на ивицу ироиасти и цело државно биИе њено виси још само о танком, тананом кончиКу /.... Па и тај кончић давно би исклизнуо, да' га не држе моћне руке тако великих државника, као што су г. г. Љуба Живковић, Јаша Продановић и Панта Тудаковић!!!... Вто то је слика какву нам црта сам „Одјек". То су неизбежни изводи из његове рођене логике. Зацело поучни ресултати, којизаелужују нарочиту пажњу. Но о томе ћемо се разговорити сутра-прекосЈтра.

ДОПИС ИЗ ЛОНДОНА*) (од нашега редовног допиеника) Дондон, 29. Октобра. (наставак) Него „Фикција" је да баш и еснаФи бирају кмета! Ви*) Види 305. број. Требало је неколико тренутака, док су се советници и попечитељи повратили од ово га првог изненађења, и прибрали се толико, да могу мирно саслушати даља казивања и озбиљно проценити овај неочекивани, велеважни догађај. Јер вест о прогласу старога Кнеза Милоша дошла је са свим изненадно и неочекивано! Знајући да ће на јутрошњој седници Скупштина прогласити збацивање Карађорђовића, советаици су били спремни да изберу међу собом нову владу, која би заступила место ирогнанога кнеза и која би у почетку била привремееа али би се после поста-

рају га истина ио имену, али се свагда зна на дееет година унапред кога ће ове године изабрати, јер се за главна кмета, по преседанима који су постали традиција, бира онај који је по реду најстарији одборник општински а још није био кмет. И међу „еснаФима и еснаФлијама" лондонским има их пуно, који не воле да виде каквог католика или каквог Јеврејина да буде Лорд Мер. Али ево сад је најстарији „Алдерман" (општински одборник) Сер Маркус Самуил, па и ако је он Јеврејин „еснаФи" су га једногласно изабрали за Главног Кмета! Тим начином нема никад партизанске борбе приликом избора лондонског главног кмета. Отупање у дужност новога Лорда Мера почело се још осмога Новембра. Као практични л>уди они посао почињу господским једеим доручком у званичноме стану Лорда М°ра, тако з в а н о м Маешн-Хаузу (Мапвшп Ноиве). На томе доручку. или по нашем појму на томе ручку, још једнако председава стари кмет, а гости еу „Устабаше" и главнији људи из оних еснаФа, којима ново изабрани кмет као члан нрипада, а на име: есваФа бакалског, баштованског и наочар,©ког. После, ручка. стари Лорд Мер и ново изабрани возе ее на колима са четири коња из Маншн-Хауза у „Палату ЕснаФа", тако звану ГилдХол (СгиПс1ћа11), цраћени „дворјанством" општине, а на име: Духовником, Маршалом града, Шамбеланом, јавним Телалом, Меченосцем, буздованоносцем, и град. Клириком (Тат; 01егс). У Гилдхолу дочекују их општински одборници и Устабаше еснафске, и одлазе сви заједно у једну нарочиту дворницу. Ту стари Лорд Мер изјављује најпре своју захвал-

рала да постаее и остане и стална. Међутим, сад на једаред, долази глас да је Народна Скупштина прогласила кнеза Милоша и да је то одмах прихватио и одобрио и сакупљени народ. Још и више, Скупштина је одмах прогласила да она сама узима на се највишу књажев ску власт и држаће је све до доласка кнеза Милоша. Совет је дакле био предухитрен, Скупштина га је претекла и сад је од Скупштине управо требало отимати врховну власт. А то је било врло тешко, па чак и опасно. Стога су советеици и оопечи-

ност одборницима ошптинеким, „дворјанству" и свима који еу му помагали да дужност своју отправља како треба. По евршеној беседи „Градски Клирик" ступа напред па позивље новоизабраног Лорда Мера да положи заклетву, или да свечано изјави: да ће чувати права, привилегије и слободштине града. Кад овај учини ту изјаву. онда му тек стари Лорд Мер уступа своју столицу. Шамбелан општински сад приступа полагано к новом Лорду Меру, поклања му се дубоко три пута, и предаје му општински скиптар дијамантски, печат општински и једну празну кесу. За овим му приступа Маченосац, клањајући му се дубоко, и предаје му мач, који му у осталом нови Лорд Мер одмах поверава п о н о в о. Оад му и јавни Телал приступа, и предаје му онај велики позлаћени буздован, знамење самоуправне силе и влаети општинске. Нови Лорд Мер узима тај буздован у своје руке па га онда опет поново поверава „јавном телалу". Иза тога одбореици, „дворјани", званичници општински, уетабаше и еснафлије, деФилују поред новога Лорда Мера, клањају му се и желе му срећну и успешну владавину. И онда се опет сви враћају у Маншн Хауз где се поново госте и чаеге. (Наставиће се)

Т ЕЛЕГРАМИ (од 7- новембра) Букурешт. На општим општинским изборима из другог изборног тела, у свима варошима без изузетка изабрани су либерални кандидати с огромном већином. Консервативци су добили само врло незнатан број гласова. Букурешт. „ Е н д е п а н д а н е

тељи еасвим природно били у великој забуни и недоумици. У први мах, еа глас о прогласу кнеза Милоша, у Оовету се диже гневан узвик и протест. Један од г. г. советника први проговори, и та прва реч његова била 1е једна крупна псовка : „.... — какав Милош ..! Ево им на, што ће им Милош у Србију доћи! — и срдити советник показа свој леви лакат и неколико пута пљесау се по њему. , Вучић се згледа с Гарашанином и примети срдито : (наставиће се)