Мале новине

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Протестанска школа у Приштини. По овоме српеком намученом крају шириле су се до сада разне проиаганде. Но еада се почела ширити и чисто жротестанска пропаганда. Тој пропмганди је исоало за руком, те је у сред Приштине отворила своју школу. У тој школи има двадесеторо српске деце, и то свакако шкоди тамогпњој српској школи. Питање сросне школе у Ара,ду. Један пештавски лист доноси вест, како је у Араду затворена једна српска школа .за то, што ее у њу није уиисало ни јодно дете и што општинн школу не може да изДржава. Ове је ово с тога, што је у Араду Орпство опало и ]ош опада. Школу је затворила општина, а епархијска је уорава наредила, да се школа има отворити, што је и школски савет потврдио. Но министар је наредио, да му варошки управни одбор нодеесе извештај у тој сгвари. Извештај гласи. да српска школа није потребна, јер варошке школе примају ■сву децу. Јзш једно зрно. У виау арнаутеких васиља додато је још једно крупио .»рно. Један овд, лисг добио јв под 31. пр м, И8 Мр.тровицс иавештај да су 27 октобра ноЂу четири дру га и пркјатеља Исв Вољетнаца напали на кућу Димитрија Пејиновића, који садаживиу Новом Павару, да 6и обешчаетили Димитријеву еестру, Најаре еу иокушали дадевојку преваре и исмаме ласкавим обећа њима, али кад су насели оин силом покушају да обију кућна нрата, .У том девојка нада вику. те се иску ие коЈишије, који похитају у помоћ, иа «в отвори читава борба, у који <*е, веле, умешала и аолИција, али •разуме се, као и увек у Турској, бвв •усвеха. Пушкараље је трајало чи таво четврт часа, те еу нападачи били приморани да одступе, али су као накнаду оетавили мртвога јед ,ног евог дрЈга. Сутра дан су нре дуаете мере да ови разбојници осете ваконску кааву, али их „влавт није могла наћи', и ако св сербев швтају ио Митровици прптећн да ће побити све што је српско, Ово.»е не треба никаква коментара. Нева земдорадничха задруга. У не кадашњој реаиденцаји првог срп «ког патријарха у Аустрији, у Сент Андреји, меету који ее као српска оаза налави у маџарској пустињи, месту у ком има еед«м српсвих цркава, столица будимског епископа; месту у коже је један еарадник на ших „Малих Новина" видео о пеш танској ивлоаеби 1895 године једно скоро 70-годишн>ег старца М.аџара који не вна ни маџарског ни другог ког јевика до сраског и у коме је меету тада први пут чуо „боктера', — ето у томе месту, у тој српској оави усрвд мацареке пуетиње обра вована је сраска пемљорадничка вадруга. Нвва би оеа потпуно одговорила евоме вадачку, нека би и ввоју, ва Срнетво смора ивгубљену

околину, ШТО ЖИВЉ8 и што јћче покренула н ј истрајан српски рад, иа би и ииеац ове бслешке. који се аарадовао таквој веети ив <,Српеких Новости" и све Сриство били вадовољни, јер ако Српство не угане у Ст. Андрејн и околини опкољено све самим туђинцима, онда доиетн никад и нигдв нећв угинути. Жели мо Ст. Андрвјским Србима и љихевој ераској земљорадничкој аадрузи најбољи иајлепши и најтрајнији успех, с обилатим плодовима и ао њу и по екоаомски напгредак свега Срлства ИЗ ВАЛКАНИЈЕ Устанак мат>едонски. Наро чито дописници софис . „Дневника" из МаКедоеије јављају, да се вођи маћедонсквх устаника Иикодов, Протогеров, Стојончев, Саракинов, Алекса Пороилијата, Иванчо Еарасј улијата, Стамат Сајев, Левтеров, Јурдан Стојанов, Насгев. К. Попов, СтеФан Поаов, Манука. Балтов и други налазе у малешевској, нетричкој, џумајској, дорјанској и мелничкој околини. Турци избегавају сукобе с њима. Вођи су заједно с четама решени да продуже устанак, и преко зиме, ради чега су о свом трошку набавили сва потребва. срества за зиму. Прошле је недеље око еела Креснице био сукоб између устаника с једне и турске војске и башибозука с друге отране. Погинули су и рањени многи војници, а од устаника нико није рањен. Прегевори. Између две поцепане маћедонске странке о устанку.воде ее проговори за зближсње и заједвички рад. Како софиски „Дневник" сазнмје, од тога Ке збижења мучно што бити. Пеновно суђење. Сродници и нријатељи пок. бугарског миеистра Велчева. који је, као што Ке се наши читалаци сеКати, погинуо кад је гаетао с пок. Стамболовом, који је доцније такође погинуо, — тражиКе поновно су1 >ење. Сродници и пријатељи Велчева покренули су се на овај корак јамачно услед познатих откривења ТуФегџијевих у софиској „Вечерњој Пошти". ТЕ ЛЕГРАИИ (од 9. новембра) Цариград. Један члан зиаКедонског комитета ранио је прееедника општине костурске (Вилајет битољски) Шуткова у канцеларији овога, јер Шутков није хтео учествовати у маКедонском покрету. Цариград. Све је критичнији положај бугарског владике у Струмици (солунски ви-

лајет). Ономад га је полициски комесар Мехмед јавно грдио. Герасим се жалио валији и егзархату. Софија, У собрању је министар преседник Данев го ■ ворио о политичком стању и одговарајуКи на питање Гешова рекао је: МаКедонија нас не интересује само за то, што тамо живе Вутари. но и за то што нам тамошње стање чини знатее штете услед све веКег исељавања. Узроци овомо стању могли би се отклонити само применом параграФа о реФор мама. Вугарека не тежи проширењу. То доказује посета румунског краља. Вугарска је за време уетаика морала затворити границу и тиме је доказала да ми еисмо против целокупности Турске. Али ако се силе не заинтерееују за МаКодонију, то затварање не може дуго трајати. Берлин. „Локаланцајгер" еазнаје из Петрограда да између министра Фннансија Вита и министра унутрашњих дела постоје носпоразуми. Вите Ке бајаги одступити. Вите се сад бави у Ливадији, где подноси цару извештај о свом надзорном путовању по Исгочној Ази ји. Вите се с овог пута вратио веома незадовољан. Зло које је тамо нашао, Превазилази све о чему је још пре путовања чуо, те је састављена читава листа чиновника које ваља отпустити. (од 10. новембра) Оетроград. На место великог кнеза Павла АлександровиКа, за команданта гарде постављен је кнез Василчиков. Есен, Тајни саветник Круп умро је од кааље. Букурешт. Народно преставништво сазвано је у редован сазив за 13. новембар.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТВ Зајам. Још одмах чим је г. др. Миша ВујиК јавио влади да је од Фрапцуске владе добивена кота на париској берзи за наш поеледњи аајам, ма емо то саопштили нашим читаоцима, оа су то после саопштили још неки овд. листови, а ту скоро донели су и телеграме о томе. Па ипак поједини опозициони листови сумњиче истинитост те вести. У стању смо јавити, да је Фраицуска влада не само одобрила да се напх последњи зајам котира на париској берзи, но је још пре три дана о томе известила и поверилачке банке. Емисија зајма неКе се моКи

извршити ове године због исплате турског цариеског зајма од 200 милијуна (20 новежбра п. н.) и остатка бугарског зајма од 160 милијуна (5 децембра п. н.), као и због католичких празника, но Ке се извршити почетком идуКе године. Остатак позајмице од 15 милијуна динара, који нзноеи око 57-2 милијуна динара, исплатиКе се нашој државној благајници до нове године. Немстинмта вест. Једав овдашњи лист јавио је ономад, да г. Аврам Поповић општински извршилац има неки новчани недостатак. Ми смо се о томе распитали и извештени смо, да од тога ништа не постоји, но да је то неко измиелио свакојако из злобе да му спречи напредовање у служби. Оолошио испит. Г. Петар Саватић, коњички поручик и војни питомац у Русвји, положио је последњи испит за коњичког капетана. Нрајинсно вино. Г. Ђорђе Станковић ИЈ Миланова, код Неготина, донео је врло добра крајинска височка вина и продаје га по умереној цени \ гоетионици код „Крагујевца". Пријатно ввче протећи ће вечерас свакоме посетиоцу Бркнинога орфеума, јер су тачке орограма веома а&вимљиве, а карочито нова опервта: „Парис на селу", која јв ложела велики исиех. Езо на!... „Одјек" у свом јучерашњем броју доноси оваку белешку: ,,Министарст криза. Из најобавштенијих кругова избиоје глас, којн се муњевитом брзиеом распростро по вароши, да је синоћ настала најозбиљеија мициетарека криза, која Ке се по евој прилици за дан, два свршитн одступањем ЦинцамарковиКева кабинета" Овако од речи до речи пи ше „Одјек". И наравно, ово с?д није јавно лагање, сејање смутње и забуне, и клеветање своје рођене отаџбине оред туђим светом — не! То на „Одјек" потвара само „нокварени Петар ТодоровиК",а „Одјек" увек пише само исткнито поштено и родољубиво! Ево на, погледајте га на делу! Пажња. „Одјек" веК проби главу свакодневним самохвалисањем, како је она шачица ад- • вокатчаКа и про®есорчиКа. што су се око њега окупили, врло учевеи људи — тако учевни да ее евима другима подемевају са њиховога незнања и необразовања. СвраКамо пажњу шт. читалаца на један пример велике ученоети тих букача, који ћемо еутра изнети.