Мале новине
удицама париеким оне чудее гајдаше, -оне мале певаче и певачице, јужњачка облика, у живонисном руху талијанском, и да си упита© и носледњег кочијаша париског, и он би ти казао: то су Савоајарди, наши суграЏми Савоајарди. Тако би „Одјеков" проФесор бар од оариекога кочијаша могао научити оно што не зна. Али и без путовања у Нариз, и без Француског кочијаша, српски нроФесор требало би ваљда бар то толико да зва, где је и чија је Савоја!... ПроФесор, а о читавим нокрајиеама у сред Јевропе не «на где су и чије су! Зацеловелика ученост!.... Но хајдемо даље, Наш јадни проФесорчић чуо је да негде звони, али не зна у којој цркви. Он је чуо, да је рат од 1859. год. донео нека присаједињења, али је збркао која и каква. А ствар у истини стоји овако: Тада је Иијемонту, односно краљевини Сардинији приеаједињена Ломбардаја , с изузетком тврђава Мантуе и Пескнјере, које су остале Аустрији. То је извршено на основу примирја од ВилаФранке, а ковачни мир утврђен је 10. новембра 1859. год. у Цириху. То је био непосредни ресултат рата од 1859., а не оно што г. проФееорчић трабуж>а и измишља. Ромања, Иарма и Модена склопиле су 1. ^ануара 1860. г. засебну групу, под диктатуром Фаринија. а под називом „ Емили)а ". Та је група тада само у војничком погледу била придружена Сардинији. Потпуео сједињење те групе и Тоскане са Сардинијом извршено је тек у почетку марта 1860. години и то на основу народнога гласања. Умбрија и Марке сједињене су са Сардинијом тек у сеп •Ј е д н о <!?«Цророчанство ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСНЕ ПРОШЛОСТИ) (152) (НАСТАВАК) Вучић је одбијао: — Никаква посла ја тамо немам. А што они тамо хоће, то се и одавде види. Хоће Милоша. Али хо, Боже, да им хоће доћи! Сећали би се они онда, кад су мајку за сису ујели. Тек би сада они видели шта је и ко је Милош, особито она уеијана глава, онај Милован Јанковић. Та њега би Милош десети дан обесио. А и вни други не би много боље
тембру 1860. год., и то тек после битке код Еистслфидарде, где је ђенерал Ћијалдини разјурио шаиску војску. под предводвипггвом ђенерала Ламорсијера. 2. Новембра 1860. год. предала се тврђава Еаауа. а наскоро затнм и Гаета и тиме је било окончано и присаједињење обе Сицилије. Тако су те сгвари текле, моја учевна незеалицо, Но да те чујемо даље. Лупетајући даље, као путо о лотре, „Одјек" вели ®вако: „14. Марта 1866. год. Виктор Емануило већ је могао да узме титулу краља Италије".... Зар тек 1866. год., па је вама и то „већ"? Е, није, није тако, господо незеалице. Виктор Емануило отворио је 18. Фебруара 1861. (а не 1866. год.) у Турину први „ Талијански Иарламенат " и овај га је парламенат прогласио за краља Италије и одредио му као престоницу Фиренцу (Флоренцију). Али врхунац незнања и глупости „Одјек" је постигао овом реченицом. у којој је свака реч извртање и незнање!... „Последње године министарске радљивости Еавурове биле су управљене поглавито на то, да се изазове сукоб с Дустријом, који би Италијанима помогао да овладају млетаП%ом облашАу. а затим, уверивши папу и католике у Италвји, да заузимање Рима не може ни мало смањити звачај и величину католичке цркве — аре• мести ирестоницу у вечни град; али 29. Маја 1861. године Кавуру на један пут буде рђаво, за време једне живе парламентске седнице, и 6. јула те године њега већ није било међу живима".... Елем, као што видите, г©сподо читаоци, преместио човек престоницу у вечни град (Рим), па му онда нешто позлило и прошли. И да није због других људи и због ове земље, баш би требало радити да се Милош врати, те да га ови жутокљунци добро упамте, праскао је Вучић. Гарашанин опет нродужи: — Млади људи!... Они мисле потећи ће Србијом мед и млеко, кад јој Милош дође. Него нису они сад овде главно. Треба гледати да се но изроде какви заплети, где би страни дворови могли почети да уплећу своје прсте. Има их, који би то једва дочекали. Него да не дангубимо много, већ да одберемо једну депутацију те да оде у Скупштину и да покуша може ли се учинити да
умро!.... Што ли то, боже!!... Да ли од радости штоје „убедио папу" или можда г, папа није био баш тако „дубоко убеђен", па он проклео Кавура 1!... Него дед да почнемо из почетка, јер, како рекосмо, у горњој реченици свака је реч једна веиетиеа и лудорија. 1. Кавур није умро 6 јула, већ 6 јуна 1861 год. 2. Млетачка је добијена тек 7 Оептембра 1866 год., а Кавур је већ 1861 год. био умро, стога он није могао ни „спремати сукоб с Аустријом зпог Млетачке Имао је он и сувише посла око уређивања и организације, што је већ било добијено, па ви то све није мо*ао свршити. 3. Оца Папу нико живи чак ни до дана данашњега није могао уверити, да му губитак Рима не смета, па то, наравео, није могао учинити ни Кавур. У осталом какав папа и какво убеђивање Кавурово, кад ствар у истини стоји овако. 4. Рим је заузела талијанска војска тек 20. Септембра 1870. год., дакле, читавих 9 година и 3 месеца чосле смрти Еавурове /... Ето то су вам ти научењаци „Одјекови". који се надувено хвалишу својом великом ученошћу, а исмејавају туђе „незеање и неписменост". Другима замерају а кроз њину роћену главу зврји ветар. И већ куда ћете горе и црње незнање, но кад људи појма немају чак ни и о најобичнијим догађајима из најеовије новеснице јевропске?! Какво ли би мишљење имали стравци о срп ским проФесорима, да им се каже како „Одјекове" публицисте и научењаци не знају чак ни где је и чија је Савоја, ни кад је Виктор Емануило постао краљ Италије, ни кад је Рим поСкупштина своје решење заустави — бар да се ништа не ради. Само с том допутацијом треба да пођеш и ти, као њен предводитељ. — А што не идеш ти, но гураш мевеЛ.. Ти си и до сада тамо с њима нешто зрједно кувао и удешавао, па иди ти и сад ! — отресао се Вучић. — Поћи ћу и ја. Али треба да пођеш и ти, и то као предводитељ, — говорио је Гарашанин. Вучић се развика: — Јабогме! Кад треба где год подметнути леђа онда хајде ти Вучићу напред, а кад се после стиша и умири, онда Ву-
етао престоница талијаееке краљевине!... И те незналице хоће још да воде неку полемику а да буду „у свакој чорби мироћија" ! И #ни се још чуде што их ми називамо „проФее®рчићима" !.... У осталом, имају и право. Њима је много приличније име амала, пошто сем најординарније грдње ништа друго и нв знају.
И 3 Н А Р 0 Д А Осввћбн. На Аранђвлов дан оеве^ен је новоподигнути манавтир Дивљанеки код Беле Паланке. Рада тога је Епиекоп Никанор отишао из Београдау Б, Палавку, С турскв граиице. .Нишквм Ва ставнику" нишу из Куршумлије, да је 4. о. м. ивјутра неко ненпвнатб лице аривукло ее до туреке карауле на Дабиновцу и иа пушке ранило једног од турских аскера који караулу чувајг. Старешина карауле иввестио је ОФИцира туреког који етанује еа војаком на Мерћеву и официр са војницима дошао је одмах на лице меета и под вођетвом његовим наиали еу нашег пшљбока на караули „Шупивак", на њега пуцали али га ниеу могли убити. те су поеле напали на караулу и ту се еа нашим војницима пушкарали екоро један еат, Еаа; ниеу могли на караули Шушњак ништа да учине, они су прешли на караулу „Превстички вие", ту на шиљбока пуцали а ва тим на караулу наиали и пуцали. На пуцањ туреких аекера, притрчали еу Арнаути и с аскерима заједно нападали на еашз карауле. Видевши ово, сељани села Дабиновца и Вукоревца, одмах су се еиремили за бегство и етоку потерали бојећи се да је арнаути не онљ &чкају. Пушкарање је трајало до мр&ка, а за тим ее турци решаваше да нападну на ова два еела да попгле и опљачкају, па сигурно бојећи ее наших војника нису еме ли да села нападну, већ пређу границу неколико километара и еве сено које је било у бливини границе иопал«, а аа тим се ноћу равиђу. чића нико и не види, нити га у што верма и зарезује. Онда је Вучић прост, суров, напрасит — сто ми некаквих махеа нађу. Јес, кад се посао сврши, онда су сви други бољи и паметнији од мене. Само кад треба гаће крвавити онда трчи ти Вучићу!... Е, па неће више ни Вучић!... Нећу ни ја више д& сам луд, умем се и ја уклонити у страну, па да из прикрајка сејирим шта и како други раде!... Гарашанин јо опет гледао да умири и удобровољи старога диктатора. Он је говорио: (Наставиће се)
!