Мале новине

је вама тако исто ириродно, као што би природно бидо ре ћи да су јаничари били злотвори српски!... И није таква у вашим очима само данашња влада г. Д. Марковића. Она је само „нова несрећа"' али исте такве несреће биле су и све прошле владе — и Вујућева и Велимировићева и све редом да се већ и не враћамо „Владановштини". Да ви опозици^онари имате снаге, ви би ову владу просто удавили. И ви то не би учинили само с овом владом, већ и са свима оним који ову владу држе и номажу, са скупштинарима. са новиеарима са грађанима, са свима редом. Али ви те снаге немате и онда грдите и претите, клеветате и подбадате свет на борбу и испаде. „ Ср и. Застави " от во ре но прети министру полиције да „добро иричува кожу " и позива свет да се против ове владе бори „ свом снагом исвима средствима". („Срп. Застава" 234. бр.) „ Одјек " прво зачикава „шта какоћете, што не ударате једном", па онда прети и довикује г. Ц. Мар ковићу „да добро чује" како ће народ „једног дана иотражити задовољењаи жестоко уда■ рити на своје крвниие" („Одјек" бр. 38.). „Дневни Лист " тера још и и даље; он отворево прети, како Ке „зликомчка власничка крв уирскати улице, а мозак Ле им се иросииати ио калдр ми".... („Дн. Лист" бр. 277.). ■ Тако ево ви сикћете и претите, и ово је узето само из два три броја ваша, а сви су вам ова&и и слитаи. И да имате те силе и власти у рукама, ви би заисга овако и учинили како претите: ви би збиља власничком крв-

љу прекали улице и мозгове им нросипали по калдрми. Па добро, госаодо опозиционари, кад је, по вашем нахођењу, већ дотле дошло, да српском крвљу прскамо наше улице и да српеке мозгове просипамо по калдрми, онда дајте бар, да се о томе мало разговоримо, те да и ви нас чујете, кад се већ ви хвалите шта нам спремате. Дакле, господо опозиционари, за вас Миша Вујић, Пера Велимировић. ђенерал Ц. Марковић, Веља 'Годоровић, Риста Поповић, Пера Тодоровић и сви они, који су били или су сад министри и високи власници, и сви ми, који смо те власвике помагали или их помажемо — сви ми нисмо у вашим очима ни поштени људи ни добри Срби. Ми нисмо за вас синови ове земље; нисмо људи од части и образа; нисмо грађани идомаћини српски који имамо своје огњиште, свој ттраг домаћи; нисмо оцеви породица, о чијој се будућности бринемо; нисмо пород Орбије, који своју отаџбину ценимо и волимо и који смо се за њу борили и крв проливали. Не! Ми смо за вас некаква туђинска хорда и душманска најезда на ову земљу; ми смо неке белосветске протуве, без рода и отаџбине ; ми смо неваљадци, развратници, иродане душе, ненасити грабљивци, који су дојуриди да опљачкају и упропасте ову земљу, па да се онда отисау куд год на другу страну у беди свет!.,. Јес, тако ви нас сваки дан ружите и народу описујете и представљате. Па добро, господо, кад већ ви тако гдедате еа нас. како би било да и ми на вас таким истим очима погледамо, зашто би имали и више права и више разлога?! Кад ви нас истичете као крваве душмане и злотво-

ну вшзт државну, а поглавито ^рпску владу, као представника и извршиоца Краљевске Јвласти в Његове жеље и воље. И ви јавно позивате српски народ да ту владу нападне „свима средствима " и да је тако уништи. „Срп. Застава" у свом 234. бр. узвикује овако; „ Еама не треба да знамо иланове и намере Ц. МарковиИеве владе. Она ие мора ни да их казује. Она може газдовати како хоАе и радити шта хо&е. Што год буде урадила пикога не&е изненадити..,. Рада некога добра она није ни доведена.... С новом владом нова је несреЛа нашила на Србију; јер је ова влада илод личнога режима, резултат иолитим иркоса и ината. ЈЈротив такве владе треба се борити свом снагом и свима средствима"... Шта значи ово и овако писање? Шта значе речи „ова је влада плод личног режима", она је „нова несрећа за Србију" „она није доведена ради некога добра, већ да тера пркос и инат Зар ово није очигледно, господо опозициовари, ко се овде гађа, ко се износи и представља као злотвор Србије, који тера „инат и пркос народу" и намерно узима такве министре, који ће упропасти ову земљу ?!... А већ да су г.г. Ц. Марковић, М. Павловић, В. Тодоровић и остали њини другови „нова несрећа за Србију" (г. Велимировићје био стара несрећа) злотвори народни, који једва чекају да му какво здо учине, који су управо зато и дошли еа владу да Србију коначно упропаете — то се код вас опозиционара већ само по себи разуме, у то нико више и не сумња, то нико више и не доказује, то је за вас већ давнашња, несумњива, очигледна истина; то Ј е д н о Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) — (154) (нАСТАВа .к) — Шта ћемо сад у Скупштину, кад нисмо ишли онда кад је требало V. Лепо сам ја вама говорво још оре неколико дана, да се Скунштини не даје толика слобеда! Али нико није хтео ни да ме чује. Сад је Скупштина узеда ђем на зуб и шта ће сад ту помоћи наш одлазак. — Наша је дужност, да јој кажемо оно, што не зна и да је обавестимо шта ће навући и на се и на Србију, ако не

тргне своје решење. Ми то да им кажемо, а они посде нек чине што им је драго. Силом се ништа не може рече Гарашанин. Вучић се иасмеја: — Ваш силом би се једиео и могло што учинити, али ево јада, где те силе ми сада немамо. Испустили смо је и сад је више не можемо стићи!... Други били бржи, па нас претекли — рече Вучић подругљиво. — То сад ти имаш право! — прихвати Гарашанин. Ми смо заиста пустили да нас Милован Јанковић, Стевча и њино друштво претеку. Ипак наша је дужност да покушамо све пгго се може, не би ли се ствар како год поправила.

Али за то треба радити. а не дангубити оволико у разговорима, као ово што ми сада чинимо. — Па што дангубите?! викну Баталака. — Ако хоћете депутацију, бирајте депутацију. Хајд кога да пратимо? — Ето, хајде ти први рече Вучић. — Ако и осгали тако веле, ја ћу поћи; што да не идем?! одговори Ваталака. — Ево, поћи ћу и ја. Као потпредседнику Совета мени и личи да уђем у ову депутацију — хвалисао се Алекса Јанковић. Неко га из гомиде пресече: — Чудо што ти личи !... к' о ждребету кашика!.... ре српске, како би било да и ми вас тако исто обележимо?! И кад ви подбадате свет да се против нас бори свом снагом и свима средствима, како би било да и ми тажо исто учинимо према вама?! И кад ви већ хоћете шшом крвљу да прскате улице и наше мозгове да просипате по калдрми, и то не чините само стога што не можете и немате снаге за то, како би било, да ми тако исто поступимо према вама?! А ми то можемо и имамо снаге за т®. А? Како би било да ми све ово овако учинимо? И шго не? Кад ви већ хоћете да просипате нашу крв и наше мозгове, шго да не просиемо ми пре ваше, па да после будемо мирни и да се не бојимо ваших злочинстава? Да, како би било и куда бн то одвело Србију, кад бисмв и ми били тако луди и пусти, тако безочни и крвожедни. какви се ви показујете?! Одговорите нам на ова пиТЗ/ЊВ. Несрећници, несрећници ! Како је грдно ваше слепило и како несрећно ружите и срамотите ©воју рођену отаџбину!

ДОПИС ИЗ Л0НД0НА (од нашега редовног допиеника) Локдон, 29, Октобра. (нАСТАВАк) Још једна бина са радионицом, у којој мајстори праве „наочари и дурбине" свакојака догледада и телескопе, и око које, као еснаФа кога је нови Лорд Мер члав, момци носе и његову личну заегаву поред плаве и жуте з; ставе есна®ске, па оеда баеда коњаника од скотландске гарде краљеве. Иза ових читав низ сјајних каруца, у којима се возе одборници општински, алдермени, шериФи, бивши дорд-мери, сви Права половиеа ове реченице изговорена је јасно и гласно, а друга са свим тих® и нечујно. Бије чуо ни сам ЈанкОвић. Стога он и не одговори ништа. Ала на једаред диже се граја и галама. Сви советеици и попечитељи наваљивали су на Вучића да пође с депутацијом у Скупштиеу и да он буде предводитељ депутације. Доказивали су му, какЈ је то потребно и како ће бити за земљу корисно. Њега људи из народа добро зеају, па кад се он појави у Скупштини, њега ће вермати и његов глас мора се чути. (Наставиће ев)