Мале новине

јим ејајем и значајем иревазићи све што је свет досада видео. Ади вам је зато потре#но да се уједините, бар у савез слободних самоунравних словенских држава! Него и кад се политички уједините, не дајте ви Срби да се ваш језик потисне ма којим било другим! Био би прави губитак, једна велика штета, за цело човечанство, кад би се најлепши, најразрађенији, најмузикалнији, и просто најсавршенији језик међу свима словенским језицима, изгубио и којим другим заменио!" Тако честита старина проФесор Морфил, који је један од најстаријих наших пријатеља у Енглеској, и који је у ОксФорду прикупио једну од најпотпунијих збирака српских књига, какву ретко да ко од нас у Србији има. Не би био савестан дописник кад не би додао да су ме на „банкету енциклопедиста" многи — почев од самога председннка Сер Доналда и проФесора МорФила па до неких младих људи, које и не познајем — питали за здравље једнога од пријатеља вашега листа, г. Николе Јовановића Американца. — Ч. II.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Истрага протиз кикиндских „Гусала". Кикиндски „Народни Гласник" доноси ову вест: Ми смо у своје време јавили, да је против певачксг друштва „Гусле" поведена истрага код краљ. среског суда због изле*а, које је друштво летос правило у Србији на позив тамошњег београдског великошколског певачког друштва „Обилић". Сви они, који су у излету суделовали позивани су да се испитају као сведоци против непознатог кривца због Једно Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РСМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (163) (НАСТДВАК) Тренутак је био свечан. Чујуки споља бурно клицање одушевљена народа, посланици се утишаше и у Скупштини завлада гробна тишина. На лицима многих посланика огледала се радост и поноситост. Осећали су и сазнавали, да је противничкој партији нанесен тежак удар и многи су ликовали. Ааи у сред те тишине врата скупштинска широм се отворише и на њима се појави Ву-

бунења против народности. Сад је то преслушање сведока довршено, а дотични списи предати су државном тужиоцу даљег званичног поступка ради. Колико нам је ствар позната, уверени смо да ће се иста скорим на најприроднији начин довршити а то је, да државни тужилац на основу исказа свију сведока неће имати узрока ни основе, да против непознатог кривца подигне оптужбу. 0 „Дубровкику" и његовима. Из Дубровника пишу: „Антон Пасарић, управитељ српске штампарије, ономадне пуштен је из затвора, јер је државни одвјетвик одустао од оптужбе против њега. Штампарија је одмах сгала радити, премда је велику штету претрпела. Данас нам излази и „Дубровник", а излазиће унапред и „СрУДок је у затвору А. Фабрис, њих ће уређивати Миша Вакети. Овде ће бити поротни суд на 15. декембра. Вели се, да ће тај дан судити порота Фабрису и Тројановићу. Фабриса брани др. Влахо Мати1евић, а Тројановића Др. Стијепо Кнежевић. Др. Перо Чингрија није се хтео примити одбране, јер је Хрват. Па онда? Не разумијемо!" Српкиња на унмверзи. Из Вудимпеште јављајУ" „Орпске Нојзости ": На филозофском Факултету је са одличним успехом Српкињица Аница Врашованова, кћи вршачког учитеља Николе Брашовааа, положила свој испит. Госпођица Врашованова је прва Српкиња на овдашњем универзитету, која је овај испит положила, а то јб бележимо са највећу радошћу поглавито због тога, што је госпођица и досадање испите положила увек са најбољим успехом и што је без зазора можемо назвати једном од најчић, и он поносито уђе унутра. Народни посланици чисто се скаменише од чуда и изненађења, Многи узеше извиривати, ко ли то иде за Вучићем. Слутили су најгоре. Многи су зебли, да се иза Вучића не помоле бајонети војнички. Но Вучић проговори, и зебње у тренугку нестаде. — Шта је ово?! Ви нас одавде уклањате, а ови споља не дају нам изаћи! Ко сад овде заповеда ? Чујући ове жалбе Вучићеве, Миша Анастаеијевић окрете се Стевчи: — Изађи, те кажи овом свету, Вога ти, да ове људе пусте кућама. Каква је то сад

одушевљенијих кћери свога народа. Живела!

ТЕДЕГРАЛМ (од 22. новембра) Цариград. Саопштења листова ореФормама, које сеимају увести у јевропским провинцијама турским, готово су исте садржине с актом, који је без икакве ноте предат посланицима под наеловом „Упуства за валије у јевропским провинцијама". У саопштењу листова нема само упуство о употреби трупа при догађајима, у којима се жандармерија покаже недовољна. У овом упуству вели се, да ће употреба трупа као и до сада бити наређивата ирадом. Атина. 20. о. м. у вече биле су уличне маниФестације. Свету искупљеном пред његовим станом Делијанис је држао говор, који је завршио саопштењем, да га је краљ позвао у двор. За тим је говорио Рали, који је уверења да ће се водити рачуна о одлуци народној. МаниФестанти су ишли кроз ули^е и напали редакцију теотокистичког листа „Скрип", где су полупали прозоре, али су се расгурили на пуцањ револверски с ћорФИгаецима. Теотоклсов стан чува војска. Патроле крстаре кроз варош. Атина. Краљ је поверио Делијанису образовање новог кабинета. Кад је изишао из двора, свет је живо поздрављао Делијаниса. Између осталих, као чланове новога минисгарства помињу ђенерала Смоленског, Сканцеса и Мавромихалиса. Вратислава. Како „Шлеске Новине" јављају, цар је Вилхелм за време лова у Горњој Шлезији добио запаљење очију. пометеност? Деде, Бога ти, Стевча! — Бога ми нећу ! — одговори Стевча. Ти си председник Скупштине; изађи, па реци да Вучића пропусте. Тебе ће исто тако послушати као и мене, још и боље, па што онда мене тераш?! Чујући ове речи Стевчине, Капетан Миша слеже раменима и махну главом: — Баш сте чудни људи! рече он и изађе напоље. За њим пође и Вучић. На пољу, у авлији, Капетан Миша се обрати народу, који се бејаше у густим масама сабио око скупштинског изласка. — Народе, људи, пропусти-

Славенциц. Цар Вилхелм је у замку Грос Стрелиц д@био запаљење левога ока. Стога није учествовао ујучерашљем лову, но је остао у замку. Цар ће се још данас вратити у Нов Двор. Париз. Парламентарни кругови сумњају да ће влада моћи извршити своју намеру, да данас закључи скупштинске седнице. Социјалистичко-радикална Iрупа већ је наредила својој управи да с другим групама републиканске већине умоди министра преседника, да седнице не закључује пре 30. о. м. или 1. децембра, јер се мора свршити још читав низ важних послова. Париз. У Скупшвини су свцијалистичи посланици предложили, да се посмртни остаци Золини једновремено пренесу у Пантеон с поемртним оетацима Ренана, Мишлеа и Балзака. Р/1адрид. Министарека криза изазива у политичким круговима живи покрет. Једна депеша из Барцелоне јавља о иовим маниФестацијама ђака, који протестују против оставке преФектове. Университет је је затворен. Иадрид. Краљ је конФерисао с преседницима сената и скупштине, који су саветовалн да се на управи задржи либерална странка. За тим је Краљ конФерисао са Силвелом, који је рекао да је готов саставити кабинет, али неће да ради са скупштином у садашњем њеном саставу. Париз. „Агенцији Хавасовој" јављају из Мадрида: Листови придају само мали значај хапшењу анархисте Пулгара. Али је ствар ипак озбиљна, тим пре што је директор мадридских тавница одмах отпутовао у Орензе да прими те војводу и осталу господу, да иду евојим кућама. Немојте им пресецати пут. За то немате никаква разлога. Кад у Скупштини нису могли ништа постићи, нека бар иду кућама својим. Но тек што Капетан Миша бејаше изустио ове речи, а из гомиле се зачу јасно довикивање: — Нећемо тако! Не дамо ником да иде одавде, док се сав посао не свс!ши. Идите унутра. Тамо је ваше место ! Напоље ми не дамо! Гомила прихвати последње речи и из хиљаде уста грмило је: — Не дамо, не дамо!... (наставиће се)