Мале новине

е*ав»у, еиокојан у, погауно миран, ш чов0к који има добар желудац ж који је до6рг> ручао. Ни м&ло са ннсаи био аачудио кад видех свога деду. У том сам тренутку живео некако несваено и био сам беа икак вих мисли; али сам иаак за свој рачун, овако рвамишљао: „Чудновато 16 како ови сунчеви враци обасја вају златом и руменилом и пајма №в боре одела и лица мога деде*. У томе тренутку сунце одиста валаваше у веома црвеној бзји и евоје последњв хоривонгалне враке упираше у ова врата. Дедч је имао ввој добродушни ивглед; осмехивао ее; у свему ивгледао ерећан, Са вунчевим ааласком одједном је и ов ишчезао и ја се пробудих, као ива сна, са ^верењем да ми се јавило привиђење. После шест недел.а писмом су ме и»вестили да ми је деда умро ноћу ивмеђу 25—26. августа, иаме Ј)у једног и иода два сата А ивме|у Белгије, где ми је деда умро, и вемЈвописне ширине Тексаса, где мш ја био раалика је у пет и по вати. 4. Писмо Едварда Хамбзо, семратапа Јзвних мадова у Христијанлји Едуард Хамбро, лисансиенат права, векретар јавних радова у Христи^аниш, пиоаше Фламариону о овом догађају: Ваш спис Уранија чриволео ме је да Вас уповнам са једним дога ђајем, о коме с&м довнао неаосредно од онога, коме се догодих То јв Воглер, дански лекар, кс.ји ста нује у ОиДиш у до Алборга. Воглер је ивврсног здравља, како те лесног тако и душевног, природе чврсте и одређене, бев и најмањег неурастеничког расположења и наклоности ка сањаријама, чак и са«вим нротиван томе. Као медецинар пут;>вао јв по Немачкој са грофом Шимулманом добро повнатим међ племством Хол штајнеким. Били еу готово истих година. У једној универвитетвкој немачкој вароши, где су се били решили да остану неко време, погоде кали стан. ГроФ беш« у првом & Воглер у другом епрату. Врата и етепенице, што су ивводиле на улицу, служиле су само на њихову употребу, Јрдне ноћиВоглер чигаше лежеви. Одједном зачу да ее врата, на дну етепеница, отворише и ватворише. Али он о томе није миого ни ми • влио, рачунајући да му то долави његов нрг јатељ. После једног тренуткавачу по степеницаматешке кораке, који се аауставвше пред његоввм вратима Врата његове собе нагло се о ! ворише, али у собу ни ко ве уђе. Међутим ход је трајао в двље и Воглер примеги како се тај ход прибдижава његовој постељи. Воглер никога кије могао видети, ма да јв свгтлост добро осветљава ла собу. Кад се кораци сасвим приближише, Воглер вачу тежак увдах « вовнаде у том увдаху увдах своје бабе, коју је оставио у Данској у добром вдрављу. Одмах повнаде и њене кораке. Он тачно ваииса време ове појаве, јер му се створи некакво нредосећање да му је у томе тренутау баба умр^а. Доцније му је од куће јввљено о ненадној смрти бабин ј, а баба је њега волела већма но и једво друго унуче. Баба је умрла истога тренутка кад се и појава декзЈала. На тај се вачин баба растала од свога уиучета, који тада и не »нађаше да је она болевна

5. Прзфесор Фанултгта о једном дагађају. Један уважени вналац, Алфонв Бержв, доктор ФилосоФије, наставник у Сорбони и париском Факултету наука, писаше ово: Моја је мати била још девојкз и вереница мога оца, тада пешадијскзг капегдна када се ово десило. Становала је у Шлештаду, у кући својих родитеља. Другарица и пријатељица моје М1 тере, још иа најранијег детињства, била је Амелија М.. . Ова девојка била је унука једног старог драгонвког пуковника ив првога царства Оставши сироче, живела је са својим дедом и бабом Била је ја ко мувикална и певала је чесго са мојом матером. Око своје осамнаесте годкне од лучи се на свештенички позив и вакалуђери се у једном манастиру у Штрасбургу. У прво врема често је пиеала м >јој матери; после су јој писма била све ређа; и нарад, како то увек бива у сличним приликгша, еасвим је престала дописивати С8 са својом старом пријатељ«цом. У манастиру је проввла већ око три године, кад се моја мати једнога дана пењаше у амбар да тамо потражи нешто међ набацаним ства рина Мој* се мати од једком врати у собу, вичући, и ,ту паде онеевешћена. Укућани притрчаше подигоше је, раевестише је и она им плачући почв говорита: ,То је сграшно! Амелија је умрла. Она ј<$ умрла, јер сам је ја чула где пева, а само салртница може певати". И нервна јој крв опег одувз сзесг. Пола сата после тога, пуковаик ми уђе, као луд, код мога деде, држећи д?пешу у руци. То је била депеша игуманије Штравбургаког манастар1 и садржаваше само овс рећи: „Дођзте, вашој унуци је ве.ома вло". Пуковник уско-га у први вов, оде у манастир и ту довнадв да му је унука умрла тачно у три сата, а то је у оно доба када је моја мати била у криви, О овом оу ме догађају често при чали и мвти и баба и огац који је био присутан догађају, а тако исто и мој ујак и тетка, сведоца који су својим очима восматрали овај чудан догађај. 6. Баронмца Стаф прича два случаја. Бароница СтаФ изнсои ова два случаја: а) Г-ђа М..., која је, по својој удадби, постала Францускињом и ушла у велику лекарску породицу, беше сушта истина. Пре би умрла но што би и једне лаасне речи проговорила. Ето шта ми је причала: У својој младоети живела је у Америци, ма да не беше Енгглеекиња. У шеенаестој години била је вспрошена ва некаква ОФИцира иедиске војске (наставиће се)

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Отнривање споменика. Први спомееик блажено—почившем Краљу Милану, који је подигнут у цркви Кнежићкој, близу Ниша, откриће ее 1. Децембра тек. год. Иницијатори овог узвишеног дела, одбор Врачараца и Савинчана, да би се одужили сени Великог Покојника, чине велике припреме

за ову евечаност, како би се што достојнија пошта одала првом српском Краљу после Коеова, који је цео свој живот жртвовао за добро овога народа, а нарочито онога дела Српства у чијој се средини овај споменик подиже. Програм за откриће споменика и чин са мог извршења, донећемо у идућем броју. Мило нам је што можемо известити наше читаоце, да сс млоги приложници овог споменика, како из престонице тако и из унутрашњости спремају, да посетом својом ову свечаност увеличају. Пресна лаж. Пресна јелаж и необично глупава лаж, да се еа новинарској вечера и на банкету у част бугарских госгију ико од гостију туђио г. Пере Тодоровића, да нико до њега није хтео сесги и да су прва места до њега осгала празна. Колико је „Одјек" ниско пао, и како већ не зна ни шта ради, види се јасно по овоме, што се усуђује лагати о стварима, које су се десиле пред стотином људи, и за које је нама тако лако доказати да „Одјек" бестидео лаже. Неко је збиља бежао пред г. Пером и довека ће пред њим бежати. Али то нити су били ни страни ни бугарски гости, нити и један поштен и паметан Србин, већ нека „Одјекова" врло блиска својта. А ко је то баш био поименце, и кад је бежао, и зашто је бежао и како је бежао, то ћемо свеизнети сутра-прекосугра, док добијемо потребно овлашћење, јер се ствар не тиче само г. Пере Тодоровића. А тада ће читаоци имати чему да се насмеју и видеће како изгледају они, који од г. Пере Тодоровића беже, и ако беже, да им је за невољу, и то за голему невољу. Забрањен. Управа Веограда забранила је југрошњи број „Срп. Заставе" због „Писма. с Олимпа", и уредништво је приредило друго издање. Хвала и равким начином. „Српска Застава" у свом 249 броју изјављује сажаљење на шим „М. Новинама", и вели да смо ми глупи, што нисмо знали да сем онога Жике Микића из Параћина, који је већ умро, има и још један Жика Микић у Ћуприји, који је жив и здрав. Захваљујемо „Српској Застави" на изјавЛзеном сажаљењу, јер збиља и јесте за сажаљење, како то да ми не знамо да и у Ћуприји живи један други Жика Микић, кад је то либералска звезда првога реда, која чак

и ме^у програмским иотписницима сјаји. Што се пак глупости тиче, нама се скромно чини, да ће она пре бити код „Срп. Заставе", која, скоро код свих других потписника свога програма, казује одакле су, а баш за овога Жику Микића то није казала. Што ли то ? Јамачно с тога, што одмах ту до Иуприје, у Параћину, има други Жика Микић, који је умро. Много паметно! Обустављена локална пловидба. Због велике хладноће и јака леда на Дунаву обуставило је дунавеко наробродско друштво и локалну пловидбу између Земуна — Веограда Панчева. Класна лутрија. На данашњем вучењу VI. класе 24 кола Класне лутрије главније згодитке добили су ови бројеви: 15.000 динара број 10.960, 16.283; по 10.000 дин. бр. 24.745; по 2.000 дин. бр.: 15.514, 28.505, 11.208, 1.068,28.295; по 1.000 дин. бр. 18.235, 25.232,20 247,4,901, 19.825, 14.389, 6.164,24.577, 15.766, 23.353. 26.838, 29.539. 9.128, 19.192, 23.841, 6.137. Класна Лутрија. Д-«нас трећег дана вучења срећака класне лутријв шесте класе 24 кола пали су већи згодитци на срећке које су продате> ив радње Еокановића и Васића у Београду и то: На бр, 24745 дин. 10 000 бр. 28295 дин, 2000 на бр. 28505 дин 2000 н» бр. 15514 дин. 2000 на бр. 1068 дин 2000 а на бројеве 23353, 24577, 9128, 29539 26838. 4901 и 20247 по 1000 динара. Згодитци Трећег дана вучења зрећака Класне Лутријв VI кл. 24 кола веће добитке добиле су срећке које су Јгродате ив радње г. Риете В* Одчвића овд овл, продавца срећака и то: Бр. 16283 дин. 15.000 бр. 24745 дин 10 000 бр. 28505 дин. 2000 бр 28295 дин. 2000 бр. 4901 дин, 1000 бр. 18235 дин. 1000 бр. 20247 дин. 1000 бр. 15766 дин 1000 26838 дин 1000 бр. 6537 дин 1030 бр. 23841 динзра,1000. Класна Лутрија. На данашњем трећем вучењу шесте класе 24. кола срвћака кл, лутрије добиле су следећа главнији згодитак ив радњв Давиде Ј. Фарки овлашћ. продавца: Б .ој 16283 добио 15000 дин. број 11208 добио 2000. дин. бр. 28295 добио 2000. дин. бр. 28505 добио 2000. дин. Бројеви: 4901, 6164, 9128,19192, 15766 23841 и 26838 добили су по 1000 дин. Из иете су радње добивени још и многобројни згодитци од 200 300. 100 и т. д. дин. ТреЈ>ег дана вучења срећака Кл. Лутрије VI. класе 24 кола веће вгодитке добиле бу срећке које су продате ив радње Д. С. Коена овд, овл. продавца на Теравијама и то: Број 16283 добио 15.000 дин. број 24745 добио 10.000 дин. број 1.068, 28.295 и 28.505 по 2.000 дин. на бр. 9 123, 19.192, 23.841 и 25.222 по 1.000 дин. и већи број згодитака, од 500, 300, 200 и т. д.