Мале новине

послушноот одоздо; мудро зажоведаш и свесрдно слушање, То је велика истина, коју поштени родољуби морају рећи <звоме народу. Она не доноси олаку шшуларност, сокачку хвалу и иљескање гомиле, али ко њу ироповеда тај поштено врши своју дужност пред Богом, иред отаџбином и пред Краљем ©војим.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Кателицизам у Бугарској. Ог:нод је решио да се оснује фонд против стране пропаганде У Ву гарекој, нарочито против увлачења католицизма и чисто бугарске крајеве, као што су Овиштов и Никопољ. ТЕЛЕГРАШГК (од 28. новембра) Берлин. „ В<мфовом Бироу" јављају из Цариграда: И покрај извезних недостатака у новим прописима за Маћедонију, ипак их већина овдашњих поеланика сматра као погоДие да се уравна пут побољшању ствари. И Француском отправнику поелова наређено је да у границама досадашњих нредлога других сила укаже на потребу иетинског извршења орјављених мера. Цариград. У Јилдизу и на Порти учинило је утисак то, што су мере за јевропске вилајете неповољно оцењене од етране дипломатије и штампе. Доточни кругови изјављују да је та оцена неправедна и да треба сачекати извршење. Цариград. Француско посланетво, које до сада није потпомагало кораке других сила о поправци сгања у јевропским провинцијама, јер је о томе чекало упуства евоје владе, еад је добило та упуства и потпомогло кораке сила, Је дн о Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРЛСКЕ ПРОШЛОСТИ) (169) (НАСТАВАК) У овај разговор између Капетан Мише, Грујића и Стевче, умешаше се и други посланици. Међу њима бвло је и старијих људи, који су познавали Кнеза МилоШа. Неки од њих првметише Капетан Миши, да Кнез Милош није тако страшан, како га он описује. Миша се на то као малко љутну. Он рече осорно: — Вала, ако је вама добар, није тежак ни мени. Ако икоме,

Цариград. Пошто се сматра да је стање у Митровици потпуно стишано и Порта обећала да се Иса Бољетинац неће враћати, нови руски консул Тчербин ускоро ће отпутовати у Митровицу. Париз. Султанов зет Махмуд паша побија вест да ће се са евоја два еина ускоро вратити у Цариград. Бунурешт. Поводом данашње двадесетпетогодишњице пада Плевне, пешадиске су трупе поднеле краљу бронзану сгатуу, која преставља доробанца у ратничкој опреми. На соклу се налазе барељеФИ, који предетављају прелазак преко Дувава и борбе код Гривице и Смардана, и напис који садржи имена свих официра који су пали у овом рату. Ову стату ■ ету краљу је предало изасланство, које су састављали један корпусни командант, један дивазиони командант и по један пуковник, потпуковник, поручник и потпоручник из сваког корпуса. Букурешт. Јуче је у скупштини отпочета дебата о адреси. Беч. Младо-чешки клуб изабрао је комисију од двадесет чланова за израду меморандума о језичном питању. При расправљању ове ствари клуб је еагласно с парламентарном ко* миеијом и извршним клубом констатовао, да Ч е с и не могу примити читав низ тачка немачкога предлога. У клубу консервативних велепоседника главни земаљеки маршал кнез Допко: ић и гроФ Карл Букој изнели су своје мишљење о немачком предлогу за споразум. Берлин. Измењеним пословним редом у држ. сабору ради се у галопу. Цо том реду ни један говорник није могао говорити дуже од пет минута. Од већине зависи да ли ће се и треће читање царинске таон мени не може бити страшан. Ја, Богу хвала, имам толико, да где год хоћу могу живети као човек. Да од данас па до смрти евоје ни гроша више не зарадим, опет имам од чега живети и не морам се бојати глади. Државна ми служба не треба, а никакву милостињу немам да тражим од Књаза Милоша. Па шта он мени може бити страшан ?! Ако говорвм да он није погодан за ову земљу, не говорим то ради себе, већ ради вас. Ако ви то нећете да разумете, мени је баш све једно. Поверили сте ми да вам будем председатељ и ја сам ее тога радо примио, опет зарад вас, а не зарад

риФе моћи свршити пре Вожића, т. ј. да ли ће она остати на окупу у довољном броју за решавање. Рим. Министар спољних послова изнео је документа о италијанеко-енглеском споразуму, као и о италијанско-етијопеком уговору о граници из» међу Еритреје, Судана и Етиопије. Лондон. „Рајтеровом Бироу" јављају изКаракаса: Како владини органи јављају, капетан енглеског ратног брода „Ретрибусион" послао је у Каракас нарочитог курира с ултиматимом, у ком се оставља најдужи рок од 48 сахата да се испуне постављени захтеви. У ноти се тражи да се одмах иснлати по 175.000 динара Енглеској и Немачкој и да мешовити суд расправља захтеве, који потичу од последње револуције. Нзујорк. По једном телеграму из Каракаса Кастро је рекао једноме новивару, да Венецуела није добила никакав ултиматум у правом смислу те речи, но само скоро у исто време предат захтев Енглеске и Немачке. Он до сада ништа није знао о захтевима Енглеске, који су незнатни, Ти захтеви никад кису стављани, дакле их није могао никад ни одбити, ни задовољити. За то је поступак Енглеске нвоправдае. 0 страним захтевима он* не може ништа решити све док устанак не буде потпуно угушен. Он ће праву приба вити важност, показаће свету да Венецуела има законе и доказаће да он никад није пренебрегавао обавезе. Влада се изненадила што су етрани заступници напусгили Каракас, не чекајући одговор на њихову ноту. (од 29. новембра) Наракас. Немци, који овде станују, њих 97 на броју, усебе, Држао сам да ми је дужност да вас поеаветујем и да вам истину кажем. Ја сам ту дужност учинио. Учинио сам још и више. Кад сте сви тражили ]а сам, ево, потписао и сва ова екупштинска решења. То сам учи^ нио преко своје воље, а све онет вама ва љубав, да не рекнете да се ја један одвајам и да ја један кварим слогу. Не знам шта би се још више могло од мене тражити. — И не тражимо!... И не тражимо ништа више! — повикаше многи посланици, благодарећи Кааетан Миши на овоме што је учинио. — Хвала ти лепо! Од тебе је зацело доста. И народ ће упам«

апшени су. Због тога што је четири венецуелока пароброда ухватила еједињена немачкоенглеска Флота, венецуелска влада је узаптила немачке и ецглеске железнице. У вароши влада велико узбуђење. Гомила је приредила патриотскв маниФестације и покушала је да продре у Немачко посланство и конзулат вичући: „Смрт Немцима!" Немачки и енглески дућани су спаљени. Положај је врло критичан.

спиритиетичке појаве (НАСТАВАК) 8. Свирањв на клавиду. Едуард Пари. вештачки едикар доставио ја овај случај: Имаће годину и по дана к шо со мој отац, једна рођака која је била код нас у гостима и моја ееетра равговараху у соби ва ручавањв. И ако су били сами у кући, они одјвдном вачушв у салону свирање на клавиру. Тако увбуђвна, моја сеетра уае лампу, уђе у салон и ту је еаевим јасно видела како се неке нате на клавиру саме спусте, проивведу глгс и опет се подигну. Она се врати и исприча што је видела У прво време смејали су се љеној пркча држаћи да је тој евирци уврок можда ка«ав миш; али како је моја ееетра имала веома добар вид, а вије била ни мало нлашљива; то и ову ствар почеше сматрати аа чудновату. Оеам дана поеле тога пиемо ив Њу Јорка донвее глае о емрги нашег старог ујака, који тамо исивљаше. Али ја било још чудноватије што је кл&вир, три дана носле иријема овога писма, нонова свирао. Еао и први пут, пое/«е оеам дана јављено нам је о другој смрти, сада о смрти моје тетке. Иосле тога клавкр више никад није сам засвирао. 9. Д -р Мзсина и њагов оучај. Д р Масина прича о овом елучају: Моја је неена нмала тада петнаеет година али ее свега свћа врло дсбро, Њс-ни су родитељи становали у Верне-ле Бен, а сви су им момци имали своје носебае еобе, Кувар Гиро б?ше тешко болесан и једне ноћи умрв, Све елуг« што их имадоше, дођоше у еобу Гирову у тити и биће ти благодаран, што се овде ниеи од нае одвајао. Ово Капетан Мишу мало одобровољи и разговор полако преће на обичне ствари. На овоме је ова седница и завршена. Посланици су се почели полако разилазити, а секретари скупштински остадоше још да изврше екепедицију и да у унутрашњост разашљу властима прокламације о знаменатом раду скупштинском, свршеном на овој значајној седници Народне Скупштине. (наставиће се)