Мале новине

ТЕДЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 13© БЕОГРАД, СУБОТА 7. ДЕЦЕМБРА 1902. ГОД. ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 226

ВДША ДИСТУ За СЈрбнју: Годива 6 иес- 3 иес. 18 дин. 9 дин. 4-50 д. ба стр. зежље: Година 6 мес. 3 иес. 40 дин. 20 дин. 10 дин. у здату. I« Воену н Хердеговнну: Година 6 иес. 3 иес. 30 круна 15 гр. 7*50 МОЈЕД. БР. 5 П, Д.

ЦЕНА 0ГЛАСИМА: ЕРВЛ СТРЛНЛ Иетит ред... 20 ц. д, ЧЕТВРТЛ аТРЈШЛ Петит ред ... 10 и. &. ВЕЋИ ОГЛ.АСИ по погодби Прилоодано од рвда1 д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. диа.

ВРОЈ 337

м! иш

Директор и вда.сник ПЕРА ТОДОРОВ1Ђ

1Е РЕТ1Т Ј0ШША1

ГОЛ. XVII

Продавцима I ун^ашњооти Молимо св е наше продавце из унутрашњости, да до 8. де-

цембра закључно дошљу новац, обрачун и непродате бројеве

за месец новембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах

обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „IV!. Н." Долазак грефа Ламсдорфа Још у суботу вече, у Веограду се знало. да руски канцелар и министар епољних послова, г. гроФ Ламсдорф долази у Београд, где ће преноћити 11. Децембра, а сутра дан кренуће се за Ниш,*) Сада се наккадео зна још и то: да се г. гроФ кренуо из Ливадије или синоћ или јутрос; да ће према томе у Беч стићк или у недељу вече, или у понедељак у ЈЈтру ; да ће сутрадан бити примљен у аудијенш^у код цара Фрање ЈосиФа; да ће из Беча за Београд кренути у среду у јутру а стићи амо у среду вече; да ће овде одсести у руском посланству, где ће преноћити, а сутрадан у четвртак поћиће за Ниш. У Нишу г. гроФ имаће част, да буде примљен у аудијенцију код Њ. Величанства Краља, у петак 13. ов. мес. пре подне, а затим ће још истога дана кренути даље на пут за ОоФију. То је што се до сада поу здано зна о путовању овога угледног руског државника и првога саветника царевог. Што се пак тиче полити-

*) Један београдеки лист наиравио је од тога саенања читаву злоунотребу. Глагао је евоју читалачку публик,_у', "вао да је бајаги он добио И8 Пвтрограда телеграФеки иввештај о доласку гроФа ЛамедорФа, на, ■ трнао |е ув то још пуно других лудориј» и све то пустио у недељу рано у јутру :«ао свој нарочити телеграм. У истини пак тај лиет нити је доби! какву депешу, нити је ив Пегрограда у опште дошла вда каква депеш о томе путу гроФовом. ДаКле т ј лист просто је обмануо своје читаоце, али то нвти му је први, иити ће му бити последњи пут.

чког задатка, који , г. гроФ има да постигне овим путовањем — о томе би се могло много што-шта изводити и домишљати, а понешто би се могло и са сигурношћу тврдити. Али баш с/гога, што ово путовање рускога премијера високо ценимо и врло озбиљно узимамо, ми се овде нећемо упуштати ни у каква нагађања и слутње. Сачекаћемо мирно догађаје; видећемо и чућемо шта нам моћна словенска царевина пружа и даје, а шта опет у замену за то од нас тражи и хоће. И тек онда кад све то будемо поуздано знали и кад све то мирно и хладно одмеримо и проценимо — тек тада и моћићемо с разлогом и пуним сазнањем рећи, шта нам је донело ово путовање првога министра руског. Једно је само што још и сада можемо с поузданошћу рећи: Свакојако значајна је појава, да у политичкој мисији у Србију долази лично сам канцелар руски, први доглавник царев. Држање Србије у међународним односима у опште и у односима према моћној словенекој царевини на посе, било је лојално и потпуно исправно. Дакле, право је и потпуно заслужно, да се и други према нама тако понашају. Према томе ми се можемо само радовати овако јавним знацима признања и пажње према нашем узвишеном Ераљу Тосжо• дару, који је оличење и највиши представник краљевине Србије. У то име нека је г. гроФу Ламедорфу срећан долазак и боравак у нашој српској сре дини. Дао би Вог, да овај његов долазак српска повесница светлим писменима забележи на својим листовима. И 3 НАРОДА ОсуЈјени, За дело разбојништва, извршеног у кући Радосава Ракића трг. из Ражња,

алексиначки поротни суд осудио је: Нестора Радивојевића из Липовца, среза расинског окр. крушевачког, Никодија Марковића из Равне, ср. копаоничког окр. крушевачког, на по 20 година робије у окову; и за дело обијање касе Милана Марковића, трг. из Ражња, Милију Козића из Сталаћа, среза расинеког, на 5 година робије у окову и да плати украдених 6000 дин. и судске таксе. Сви остали пуштени су из недостатка доказа. Учитељско веће. 1. о. м. држано је у Нишу месно учитељско веће. Том приликом г. Крста Славковић учитељ нишевачки приказао је колегијуму своју нову рачунаљку, на којој се могу очигледно изводити рачунски задаци у сва 4 гвида о бројним количинама. Овом се рачунаљком, како „Нишки Заставник" дознаје, даје очигледност у највећој мери. Рачунаљка је примљена еа особитим допадањем. Веће је решило да о овој рачунаљци реФеришу г. Груја Алаџемовић управитељ нишких осн. школа и г. Милан Косановић учитељ.

ИЗ СРДСКОГ СВЕТА Забрањек рад штедионици. Далматинско намесништво забранило је рад Српској Бокељској штеоионици у Котору, јер се, вели, бавила и банкарским пословима и тако прекорачила круг рада. Налазећи да ова, одлука није основана на закону, жалила се управа министарству и у исти мах замолила намеснипггво за дозволу, да до решења жалбе може вршити послове, којима влада није замерила. Прваци српске странке на сасганку у Задру између осталога закључили су, да ерпска странка на Приморју неће за, сада имати свој званични орган, те ће се као изјаве странкине сматрати само оне, које се као такве изречно назначе. Срби у Будиипешти. У жељи да се Срби у Будимпешти сакуне око једног средишта, ор-

ганизују и остваре неку заједницу, састала се неколицина Срба грађана будимпештанских на Ваведење на договор и том су приликом измењане мисли о свему што би у горњем циљу требало учинити. Образован ј© одбор, коме је поверено да спреми све што потребно за то. Тај је одбор већ отпочео свој рад и на скоро ће се са» звати јаван збор Срба из Вудимпеште те да се донесу потребне одлуке, како би се могло приступити остварењу истакнуте замисли. ИЗ БАЛКАНИЈ.Е Руски цар и Маћедонија. Петроградски дописник бечког „ЦаН сазнаје из меродавних Иовора, да су енергично заузилање Руеије у маћедонском пит* ; у и владино саопштење потекли личним подстаком царевим. Бугарска и Турска. Како дознаје петроградски дописник „Цајта", између Русије и Бугарске одавно се воде подробни преговори о погодном решењу маћедонског питања. Бугарска је влада поднела руској опширан пројекат о најмањим мерама реФорама, које би се имале увести у Маћедонији. Али су, вели, Руси одбили тај пројекат као несавремен. Софиски „Нов Вјек", орган Стамбуловаца, жестоко напада познато саопштење руске владе о маћедонском питању, па истиче, да традиционална руска политика жели слабу Бугарску и кад попуцајју све узде, она се неће задржати ни од подбадања Турске против Бугарске. И Каравеловљев „Прјепорец" оштро критикује руско саопштење. Портина окружница. Порта је у очи Св. Николе, 5. о. м., предала послаеицима сила своју окружницу о маћедонским реФормама. По пријему те окружнице руски је посланик Зиновјев позвао на неслужбени разговор посланике Аустро-Угарске, Енглееке и Француске, И ако су уверени о недовољ