Мале новине

ТОЕФ0Н ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 130 БЕОГРДД, ПЕТАН 13. ДЕЦЕМБРД 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТ8А 2221©

•Д1НА Л.МСТУ 8а Србнју: I* -лгаа 6 жес- 3 мее. 18 днв. 9 дин. 4*50 д. ■1а етр. земље: Г»дина б мес. 3 мес. «0 дин. 20 дин. 10 дин. у злату. Л« Воену и Херцеговхну: Гадива 6 «ас 3 мес. 10 хруаа 15 кр, 7*50 ШКД. бР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПР81 стша Петит ред. . . 20 п. д. ЧЕТВРТА ОТРЈШД Петао 1 ред ... 10 п. д ВШШ ОГЛАСВ по логодби ОриЈЗОоми® ол реда I а Рувоииси се не враћај Стари број 10 п. ди«

ВРОЈ 343

ШШЕ 2Е1ТЦ«а

Д и р е к тор и в д» с ни * Е Р А Т 0 Д 0 Р ОВИ II

1Ж РЕТГГ ЈООШШ, ГОД. XVII

(ОКЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЗОС) 1 &аја (&. ЉоповиЋ Ј ^ ШИЕДИТЕР О 0 јавља својем муштеријама и пријат^љима р да цена свињама у Пешти нагло окаче- Данао & су продате по 57 крајцара. 615 д Ожжжжжж ЖЖЖЖЖЖЖ ЖХЖЖЖЖЖЖЖХЖЖЖУ

рпжкнх (мароха) и сЈИиролских

ОЧУВАНИХ ОД МРАЗА Препоручује за продају на већу и мању КОЛИЧИНУ Нолонијална и деликатесна радња о„ ИЛИЋ - ТЕРАЗИ.ЈЕ

БЕОГРАД Декембра 1902 год.

Аустро-Угарска и Руоија * \ / Под \ тим насловом донеле / су „С. з^етербургскија Вједомости", у. свом броју од 9. о. м., чланак, који ради његове карактеристичности и интересантности саопштавамо и нашим читаоцима. Тај чланак гласи: Историја руско-аустријских односа ишла је у онштим цртама по једној одређеној традицији: Русија је систематски подржавала Аустрију, као државу која стоји на челу германског савеза и као држазу консервативну. Да шездесетих година прошлога столећа мало су се интересовали питањем о народностима и оно у међународној политици није играло онакву улогу, какву сад игра. Тај прости и јасни однос морао се изменити онога тренутка, кад је Пруска истисла Аустрију из германског савеза, који се претворио у германску империју. По себи се разуме да се она снага, коју је Аустрија до 1866. год. употребљавала на, Германију, а још раније на Италију, по несрећи морала упутити на Валкански полуострв и на том п у т у неминовно су морали нонићи неспоразуми и су-

б1а

•ђк-

коби с Русијом. А кад је 1875. букнуо босански устанак и кад се у перспективи показивао рат Русије с Турском, Аустрија је затражила награду за своју неутралност. Окупацаја Восне и Херцеговине била је цена, по коју је купљева та неутралност. После рата 1877.—78. год. Аустрија се почела мешати у унутрашње ствари Вугарске и Србије. Врхунац те полатике била је епоха осамдесетих година, кад је Висмарк играо последњу своју двогубу игру. Али се у ствари показало да та поли« тика ни мало не одговара интересима Аустрије и да стално идење тим путем мора довести до ослабљења независности према Германији. Пангермански покрет, који је поступно ојачан послужио је као нека врста опомене оним аустриским политичарима, који су котву спасења гледали у интенсивној балканској политици... Реакција је била неизбежна и она је еаступила почетком последње деценије Х1л. века. Поступно је нестајало чари тројнога савеза, док се тај са вез није претворио у суху Формулу, која је изгубила сваки практичан значај. Смрћу Вис-

марковом умрла је и његова иолитика. Настало је време нових ветрова. Кнез Лобанов постарао се да политику упути оним правцем, у ком су пре њега игали Вестужев за време Јелисавете и Поћемкин за време Катарине. Својим ратовима за ослобођење Русија је запалила светиљке слободе и независности балканских народа. Онаје срећна сазнањем да је испунила дужност и искрено жели да се њени једноверни и братски народи развијају слободно и без сметња. За то споразум с Аустријом од 1897. никако није могао и не може да нашкоди слободи и независности балканских држава. Главни је циљ тога споразума одржање $1;а1и8 сро и садашњег стања ствари на Валканском полуострву. Ре®орме на хартији, које је Порта објавила за Маћедонију, недовољне су, и најближи циљ аустро-рускога споразума мора бити да се изради такав пројекат реФорама, који би послужио као поуздана осеова за истинско побољшање услова за живот маћедонског становништва. Путовањв грзфа Ламздорфа Ниш, 12. децембра. Руски министар спољних послова гроФ Ламздор® приспео је дворским возом овде. На целом путу од Веограда до Нигаа г. грОФа су пратили у име Њ. В. Краља Краљев ађутант потпуковник г. Љуба Милић и државни саветник г. Светозар Гвоздић; даље од стране Руса руски војни аташе пуковник г. Сисојев, лични секретар грофов г. Александар Александровић и главни церемонијал мајстор руског цара г. Александар Савињски; од стране руског посланства први секретар г. Апостолов и секретар г. Сабљин с госпођом. Уз пут на свима станицама искупио се силан свет, који је уз пуцањ прангија одушевљено и искрено поздрављао гроФа

ЛамздорФа. У Палаеци дочекали су га на станици: општинока унрава с преседником општине на челу, грађани и ђаци, а певачка дружина певала је химну. Гро® Ламздорф појави се на прозору и поклоном благодарио, али није излазио, јер воз у Паланци није стајао. У Лапову је гро®а Ламздорфа такође дочекао силан свет из околине, а Крагујевчани, Чачани и Ужичани с две певачке дружине дошли су засебним возом. Кад је воз ушао у станицу, једна је певачка дружина отпевала руску, а друга српску химну. За тим је крагујевачки адвокат и народни посланик г. Чеда Радовић поздравио госта пригодном бе» седом. У Иуприуи је засебни дворски воз с грофом Ламздорфом дочекало цело грађанство. Архимандрит манастира Манасије поздравио је гроФа ЛамздорФа на руском језику, а архимандрит манастира раванице г. Јосиф Гаврилов понудио му је со и хлеб. Овде се десио веома дирљив призор. Гро® је тражио Од архимандрита Мирона благослов, и кад га је ова,ј благословио, он се поклонио и благодарио. И на свима осталим станицама гроФа је дочекао и поздрављао силан свет, У Ниш је гроФ Ламздорф сгигао у 3 сах. по подне. На железничкој станици и по улицама којима ће гроФ проћи, био се слегао силан свет. На перону железничке станице била је постројена почасна чета са заставом и музиком. Кад је воз улазио у станицу, музика је свирала руску химну. Погато је изишао из воза, у име Н>. В. Краља гроФа је поздравио први Краљев ађутант ђенерал г. Лаза Петровић, па су онда обишли почасеу чету, коју је гроФ поздравио с „Помози Вог", а она му одговорила „Вог ти помогао". За тим га је у име нигаке опгатине кратком беседом. по-