Мале новине

Ш&ФОН ПЕРЕ ТОДОРОЕШЋА 13®

5ЕОГРАД, НЕДЕЉА 15. ДЕЦЕМБРА 1902. ГОД.

ТЕ/ШФОН УРЕДНИШТВА

сржл ДИСТУ ЦЕНА ОГЛАСИМД 8а ('рбнју : ^ -* п ?ад странл Ж ! ^ 4 3 5 м о1: Ш т Ш(^0^ ^/ЖЖр«. • ■»-.. 8» стр. земље; М в ^Т. Ж ЈВ Ш ш " д 1ј& ^ЈР? 1ш' 'љМ ши; четвртд бТРлгл .дана 6 иес. 3 иес. ВШздаДјгИД Ш1 ЈНј| \ Шешј I Л| » Ј Ш^Вк ШјШШ ШшШј ДД 1^ \ Петит ред. . . 10 п. ■> 3 лив. 20 дмн. 10 дии. Ш гШг/Ш 1р 1ш\ Ш Ш \ МјР^ ЈЈу^Ш 1 Ш нј НгиВ I ШШЖ 1рМ Ш&У уздату. Ш \ш/ Ж шгшУМ Ш. Ш I л Ру Ж . .М | ( 1| П јј Ц, Шг ^ већи ошси * ш - адб " иднна 6 мес 8 мес. ^ ' '»ШР?/ "••— Лрмнммаие «д рвда (д. .| круна 15 кр. <-50 Рукоплсв се не враћају ШД.ВР.5П.Д. Стари број 10 п. дви ВРОЈ 345 | К1ЕШЕ ШТРИ6~У "ц в л р р ""'то ђ | 1Е РЕТ1Т .КЛЈКЦАЈ. ј | год.хуг

ЈАВНА ГОВОРНИЦА „ОДЈЕК" И АПСОЛУТИЗАМ Господиш Уредниче, „Одјек"*) хтео би силом да ме направи сарадником Вашега листа и ако ја то нисам; он због чланака, које пишете Ви, напада не само Вас него и мене, који сам већ дуже времена болесган и није ми до писања. Али нека га, нека напада, ваљда му је за невољу. Но кад ме већ напада због Вас ћ Вашега листа, држим да и ја, у Вашем листу, „Од јеку" кажем неколико речи. Против његових грдња нећу се бранити; нећу за то што сам ја још г. 1898 узео „Од јек" за уши и извео пред суд да тамо докаже, што је против мене годинама взносио. На еуду не ч*шо пичг није могао доказати ништа, него је чак и сам потврдио да ме је клеветао. То је за мене сатисФакције доста; дру е не требам. Клеветници око „Одјека" нека иаставе свој сгари занат; тај њима и приличи. Празне главе, отроваеа срца и не могу друкчије радити; нико не може дати више него што сам има. Да пређем сад на „Одјекову" замерк? : да ја браним „апсолутизам средњих векова". Тај израз сам по себи већ је бесмислица; просго зато, што у средњем веку — с обзаром на поједине народе у њиховој целини — и није ностојао аисолутизам него само деспотизам, крута самовоља и тиранија. А између апсолутизма и деспотизма постоји знатна разлика; каква? то би проФесори, који шкрабају по „Одјеку", требали да знају, али, изгледа, на жалост, да не знају, јер се нису трудили да ишта темељно науче. Но и ако је апсолутизам много блажа Форма владавине него што је деспотизам, па би се могао са свим добро подносити кад би га вршили људи од памети и срца, за то ја ипак никад нисам застуиао сво • *7 бр 74.

јим пером аисолутизам; „Одјек" просто лаже, кзо обично, кад тврди", да сам ја „бранилац апсолутизма". Исгина, ја сам одлучни противник модерног парламеитаризма. То сам био увек и то сам и сад, па ћу то остати док будем жив. Ни мало то не кријем; увек ћу то отворено иеповедати без обзира да ли се то коме допада или не, или да ли ће ми то ко одобрити или неће. Ја сам слободан грађанин, и имам право свога уверења као и сваки други. Али и ако сам непомирљиви противник модерног парламентаризма, то још не знача да сам нротивник иарламентаризма у оиште. У небројним чланцима ја сам с аргументима доказао, да се модерни лаЈшшешарввам шротиви ириродк, духу, традици јама Срба наиосе, а Словена у оиште; доказао са да је тај модерви парламентаризам отров за Српство и Оловенство и да га у наше редове уносе — путем наших слободоумних букача — наши народни иротивници. Уносе га за то, како би. што дуже омели развитак младе, бујне снаге српске (словенске), које се плаше. Доказао сам: да нама тај модерни парламентаризам ни у ком погледу не треба, већ зато, што ми Орби (Словени) имамо свој соиствени, оршинални парламентаризам, који је постојао још онда кад други јевропски народи о њему ни оањали нису. Доказао сам да су ти други народи парламентаризам узели управо од нас Словена, па су га онда, у току дугог времена, прекројили и дотеривали према својој природи и својим потребама (?). И онда рекао сам још и ово: Кад ми дакле имамо свој нрастари парламентаризам, који одговара савршено природи, духу и традицијама нашега народа, може ли бити паметно или корисно, да ми од другог света узимамо што је он од нас узео и покварио? Српски (словенски) свет је тек у развитку; ништа још код

н|с није свршено и не може б:ри свршено, јер у природи скокова нема; све се у њој разрија по сталним законима, које ничије нестрпљење пре времена изменити или ускорити не може. За такав посао сувише су слаби „Одјекови" прОФесорчићи или адвокатићи. Па кад је тако, а тако је у иетини, зашто правити вашар где га не треба? Зашто ићи на руку противницима Српства (Словенства) да нам сметају у правилном нашем развитку? Мо ■ жемо ли ми од тога имати користи? Или ће имати од тога користи они, против којих „Од јекова" господа бајаги вичу, а у ствари им, можда чак и свесно, ревносно служе? Наравно, ово ће изгледати чудновато „Одјековим" проФеи адвокатима, али ја им нисам крив. Ја никако не могу бити крив што су они површно учили историју туђих народа, а историју и ирироду свога сриеког (словенског) народа нису изучавали никако. Драга моја млада господо, без муке нема науке! Знате ли која је наша, српска највећа несрећа? Што смо толико даровити, да се не можемо винути над иовршношКу ! Та наша несрећа, ако нам се интелигенција ускоро не тргне, могла би нам лако доћи главе. Ви ћете ме питати: Каква је то напта оригинална парла« ментарност, коју ја заступзм? Ја нисам вољан да вам то и опет објашњавам. Потрудите се у Народну Виблиотеку, потражите тамо листове у којима сам ја писао и прочитајте шта сам писао. Али казаћу вам ово: Молим вас, реците ми, која је то словенска држажава, било у прошлости или садашњости, коју је модерни парламентаризам усрећио, направио снажном великом, или чак, и ако малу, у животу одржао? Ја је незнам. Ако је ви знате, кажите је. А, видите, наш пространи словенски парламентаризам одржао је у животу Дрну Гору од Косовске погибије до данас; он је

| одржао Руеију поред страшне татарске, пољач-ке и шведске нрјезде и дигао је тамо где је данас! Он је из рушевина далеке прошлости дигао Милошеву Србију! Он је створио Вугарску! Видите, њему имате благодарити што толико баш ви истичете две државе, које радо иомињете — што сте се евв, ономад, толико одугаевљавали за маћушку Русију и поносили големом снагом њезиног императора! Или ви можда волите само снагу Русијину и Дрне Горе, а Србијину не волите? Ако је тако, реците: зашто? Ако је дакла „браним апсолутизам", што у ствари није апсолутизам него наш ираста.ри иарламентаризам*) — јер шта значи иначе руски Мир, Земства, Државни Савет, Министарски Комитет, па и Св. Синод? ја се налазим у добром друштву. Налазим се у -друштву, које је меродавно од Њемена до Жутог Мора и од обала Леденог Мора до Туркоманских пустара; налазим се у друштву, пред којим ви, баш ви, дадате ничице у прз,шиеу. И ко је на правом путу: ви или ја, неће решити ваша вика и амалска грдња, него — будућност. Ја сам у ове две и по последње године издржао муке, о којима ви појма немате..... али ја никад нисам ни помислио да не што радим за инат, или да се светим ма коме, а камо ли Србаји. Остао сам исти, који сам био увек. Моја савест је мирна. Тешко да ће бити ваша, кад доспете до мојих година и мога искуства. Стеван Јовић 14 декембра 1902 Веогрвд.

Лутовање графа Ламздорфа СЗФИЈа, 14. децембра. На путу од Ниша за Цариброд свет је на свима ста*) Који ће се у будућноети прем* културном напретку народном — поступно, све више и ви ше раввнјати и усавршавати.