Мале новине

враћајући се 14. о. м, дневним возом из Лапова, осети у вагону неку малу несвестицу, од које је и иатио, и пожури да изиђе на чист ваздух, али га баш на вратима сустигне права несвестида и падне из воза те се угрува и повреди задњи део главе. Повреда је била тешка те је још те исте ноћи умро. Благодарност. Гоеподар Танасије Т. Стајић, трг. врањски, изволео је послати 100 дин. и ове године на име одеће и обуће за саромашне ученикеце врањских основних школа. Тако исто као председникврањ. штедионице порадио је, те је управа послала и ове године 60 дин. на горњи циљ. С тога наставници- це врањсквх школа изјављују срдачну благодарност именованим добротворима у име сиромашних ученика-ца, са жељом да се хиљаде овакови: добротвори. Похвално. Г. Живојин РаФаиловић, пешадиски капетаа I мука кнеза Милоша Великог, са својом племенитом супругом, и ове год. оденуше 5 ученика и 5 ученица врањских осн. школа. С тога наставници це врањ. осн. школа и овим путем изјављују тоалу захвалност племннитим дародавцима у име својих сиромашних ученика-ца, са лгељом да се и остали имућнији на њих угледају. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Продужене седнице. У седници бугарског собрања од пропме суботе, 14. о. м., прочитан је указ кнеза Фердинанда, којим се седеице ообрања продужују до 15. марта 1903. год. Телеграфски поздрав. За време бављења гро®а Ламздорфа у С офији телеграфски Јбдно <Цз=*= Пророчарство ИОТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ОРПСКН ПРОШЛОСТИ) — (183) (нАСТАВА-К) 12. Децембар 1858. год освануо је ведар и сунчан. Али расположење људи било је сасвим друкчије. Природа је била ведра, весела и насмејаћа, али људи су били натмурени, забринути и прити • снути тешком слутњом и мучним осећајем. Тек што се иочело расвањив ти, а гомилице оружаних грађана всћ су врвиле скуп ^ штинској згради и ту се око

су га поздравили мзћедонски бегунци из Разлога. У име њих 200, телеграм су потписали шесторица. Поздравл>ајући гроФа добродошлицом, маћедонски бегунци жале се што су огњишта иорушена, имања разграбљена, а част погажена, па изјављују тврду веру да ће руски цар и његов народ у СКО; ој будућности ПрвТВОрИТИ њихове сузе и ваиаје у радост. Забрањена ракија. Оултан је издао ираду, којом је свима мухакедаицима, и грађанима и војницима. забрањено пити ракије у јавним локалима. Оее, који ее поелушају ову забраеу, полиција ће два пута опоменути, а трећи пут ухапсити и казнити. Коран је изречно забрааио правовернима пити вино и Турцима, који се у погледу забране алкохола држе корана али се алкохола неће сасвим да одрекну, ракија је била налобичније и најомиљеније ииће. Ракија је у Цариграду у веома великој употреби и обично се узима пред јело „да се добије апетит". Али су Турци највећи потрошача ракије. До сада је употребу алк<Јхола (дссловно само виао) забрањивала само вера, а не влада. Ма^едонске реформе. Интересао је саопштење, које је бечки ,.Цајт" добио из. Царлграда. У том се саопштењу вели: И покрај опомена по • сланика, Порта и даље на ставља ентрансижаеску политику великога везира. То доказује и једна изјава султа нова пред једном високом личеогаћу, да ће тешкоће у јеврошзким вилајетима у скоро бити уклоњене, јер Турска за то има воље а на њеној су страни и право и сила. Једини је ресултат реФорама до сада био тај, што је маћедонскв буџет повећан за један и ао милијув динара, радиизвршења наредаба о судовима.

ње екупљале у густој м?си. По сланици долазили су појединце и у групама, и сви су били озбиљаи и забринути. Добри знаеца и ирисеи пријатељи ко верљиво су шапутали и један другога припиткивали шта има ново, и шта ли ће данае бити. Одмах ее сазнало да тога јутра господа минвстри нису изашли иа своју обичну ред >вну дужност, па чак и сам Га рашанип и ВдчиК остали су јутрос код својих кућа. То се рђаво тумачило и одмах је нронесен глас, да ће данасја мачно бити каквога лома у вароши, кад ова два важна човека јутрос не изилазе из својих домова.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Пољска опструкција. Пољ ски листови биди су јавили, да су рутенски посланици на земађском сабору имали намеру, да у галициском земаљском сабору праве опструкНију. Како из Лавова јављају, Рутени само тада мисле да праве опструкцију ако би се ванредни сазив продужио те да узме у расправу закон о ренти и закон о радничким иосредни ч к, и м канце л ар иј ам а. Али до сада одбор земаљског сабора није евршио закон о ренти. Влада је унапред изјавила да не пристаје на предлог, тако да се мора израдити други нацрт. Енглеска и Мемачка« Хенри Кампбел Ванерман, всђ енглеских либерала, изразио се пред својим барачима о венецуелском питању онако исто као што то енглеска либерална штампа чини од неког времена. Истина је, вели дописник „Цајта", Банерман нагласио, како је против тога да се између Немачке и Енглеске сеје неспоразум, па је даље рекао да он сматра за нужно, да Ееглеска што је могуће боље живи с Иемачком, али даље његове изјаве изазивају сумњу у искреност тих изјава. Он ће наћи не само у Енглеској људи који ће пристати уз њега, да се рат не сме водати у интересу некол" их капиталиста који су у својим спекулацијама претрпели штету, па их сад хоће да обезбеде од те гатете. Као и у Ееглеској тако ће се и у Немачкој осетити да узапћење неколих малих, врло рђаво наружаних пароброда није никакво јуначко дело, али се не слаже с његовим изја вама о жељеним добрим одно сима, кад се он даље поглавито жали, да ее Енглеска према Немачкој обвеза за да не закључује мир пре. док се не задовоље жел>е Немачке. Да се та бојазае рта више ноЈАча, дошле су ове околно сти: Вучић, као председник Совета, није дошао на дужност, али зато је дошао потпредседник советски Алекса Јанкови& и еви осгали советници — и то дошли су сви наоружани — јаеан знак, да и еами очекују неке изванредне и необичее догађаје. Тако исто све касарне биле су нуне војске, која је под иуном спремом чекали само заповест, па да одмах измашира у варош. И војницима и офвцирима било је сгрого забра њено ма и најмање удаљавање ван касарзског круга. За све ово одмах се сазна-

Програм Странског. У „Лидовским Новинама" износа младочешки посланик др. Странски низ чланака о политичкој ситуацији. Други чланак изноои позитиван програм овога младочешког вође. Др. Странски је за то да се образује чврста парламентарна већина. Таква би се већина могла саставити само из политички сродних странака. Основица је искључење сваког анти-аустриског утицаја. То вреди о Чесима, Пољацима, Југословенима, Рутееима, Румунима, католичкој вародној стр шци и хригпћанским сопијалистима. У националном погледу мора се већина сложити на лозинку „једнакост за све" против лозинке „немачка хегемонија". Једнакост и аутономија је идеја нове, управо старе већине. Од немалках сграеака за ову већину треба дооити обе горе поменуте немачке странке: католичку народну странку ихришћанске социјалисте. Програм већине био би: Удружење свих аутономистичких странака ради привредних и социјалних ре Форама на основу нацаоналне једнакости. Језичцо питање мора се оставити на етрану. Странски оаширно мотивише ове захтеве, позивајући се ^ историју последњих пет година. Ништа тако није укочило напредовање чешке ствари, као исгицање језичног питања на прво место. Странски изјављује да је он с оваким својам мишљењем у клубу усамл>ен. Али он опет апелује на чешку јавност. Непрестано потрзање језичног питаља јако је помогло немачком радакализму, који је левицу цриморао да обори Ваденија. Пожар немачког радакализма преетаће, кад Чеси престаау турати угаљ и дрва. Чеси за уеутрашњи чешки службени језик не могу платити никакву цену, нарочито ло у Скупштини, и то је изазавало још већу забринутост. Послаеици су се значајно погледали и у две-три речи исказивали своје тешке слутње. Скунштина је личила -на узеемарену кошеицу. Око 8 часова дође у екунштиву и њен председник г. Миша Анастасијевић. Он је био хладан и ћутљав и преко обичаја ни једне речи не проговори са секретарима скуаштинским. Мало после по доласку, он заузе своје прес^деичко место и објави да је скупштинска седница отворена, (наставиће се)