Мале новине

у мишљењима мора зависити и различно држање руске политике према Србији и Вугарској у том питању. Ако у С офији треба показати да се даља маћедонска агитација не жеди, такве су опомене према Србији сасвим излишне, јер се и српска влада и српско друштво држе према маћедонском питању како треба. Такав правад српске политике, који се нојављује као еузбијање бугарском заносу, има у овом случају веома важан значај и нај • боље сведочи да српска влада највише цени одржање мира и сасвим је далеко од каквих било тежња за политичким пу столовинама. При решењу ма ћедонског питања Русија и Аустро-Угарска могу рачунати на Србију. У праву смо мислити да и Србија исто тако може рачунати на те државе. Србију нарочито интересује стање у Старој Србији,*) т. ј. у косовском вилајету, где Србн пате од двогубе самово.&е, турске и албанске. Стање је Срба снош ћивије тамо. где нема Албанеза и других башибозука, но има само редовне турске војске. Узгред ћемо приметити, да један од неминовних услова за успех реФорама у Старој Србији и Маћедонији мора бити, да се отуда најпре уклони не» редовна војска, т. ј. Албанези Курди и други башибозуци. Нека се Порта ограничи на то, да у тим. покрајинама држи само редовну војску. Она ће бити бар извесно јемство да се одржи ред и мање ће насиља чинити становништву. *) Овде имамо да приметимо, да се Србија мора покрај Ст. Србије у подједнакој мери интересовати и Ма^едонијом, том коренитом српекош покрајином, која управо и јесте колевка Србије и евега Српетва. Прим. ур „М. Н "

Стање је Бугарске у садашњем тренутку веома ненормално. Ова се нашла пзмеђу неостварљивих захтева јавнога мишљења с једне, и опомена држава с друге стране. Ма којим путем да упути своју политику, она ће свуда наићи на озбиљне сметње и тешкоће. Али је, разуме се, за њу најопаенији аут оеај, којим је до еада ишла и који се може назвати да је посредно подбадање револуције у Маћедонвји. Веома је желети, да у С офији појме сав значај садашњега тренутка и да буду прожети сазнањем, да је у интересу саме Вугарске да учини крај свима неспоразумима и да уевоји мирољубиву нолитику, с уверењем да интереси Бугарске неће бити заборављени. Што се тиче Порте, и она почиње увиђати, да реФорме на хартији, које је она даровала, никога несу задовољиле и да ваља наћи какав било излаз из стања, које је добило тако незгодан обрт. Порта за сада предузима мере, да по могућности престави стање у Ст. Србији и Маћедонији као боље, но што је у истини. Ради тога она шиље те леграфске расписе валијама маћедонских вилајета с наредбом да пазе на ред и брижљиву примену закона. А вали је опет (на пример солунски) хитају да одговоре Порти умирљивим депептма, које она одмах у препису саопштава великим државама. Није те» пко појмити, да мере такве врсте ш мало не помажу од болеста, јер крију истинско стање сгвари, које је у многом погледу жалосно. Надати се, да ће се даља Фаза маћедонскога питања почети тиме, што ће се Турска позвати да

предузме истин&ке мере за побољшање живота маћедонеког становништва.

ТЕЛЕГРАШИ (од 17. децембра) Цариград. Несумњиво је да је велики утисак, који су, као што се зна, саопштење руског „Правитељсгвеног Вјеетеика" и путовање гроФа ЛамвдорФа у Веч учинила на овдашње меродавне кругове, главни узрок што се мере наређене за јевропске покрајине турске извршују за турске прилике необичним брзим темпом, па и ако је сада строги пост Рамазана. И ако се унааред не може оценити начин, обим и успех њихов, ипак се мора рећи да за сада Јилдизу и Порти не оскудева добра воља. Али је природно да при таком брзом раду мора бити погрешака и трвења. Тако је на пример главни инспектор Хусеии Хилми паша ееоправдано захтевао од оргаеа управе дугова, да и од заложених прихода десетка издају вилајетским каеама пет процената за јавне грађевине, као што је то предвиђено у наређеним мерама. Између главног инспектора Хусеин Хилми паше и преседника нарочите комисије на Порти настали су неспоразуми због начина подношења извештаја и подношења предлога. Чују се и разне тужбе и жалбе покрајинских власти о множини добивених наредаба. Цариград. Чује се да ће бивши гувернер Ливана бити постављен за члана комисије за јевропске провинције иглавни инспектор да ће добити и једнога хришћанског помоћника. Главни је инспектор наредио да се збаце многи чи-

Ј е д н о Цророчацство ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (184) (НАСТАВ к к) Отаоче се рад, али се одмах на првом кораку видело да ће ићи рапаво. Прво је прочитан протокол прошлога, састаика, и већ приликом примедаба на тај записник видело се, да су одношаји заоштрени и да ће доћи до сукоба и борбе. Тако је и било. Чим је усвојен протокол прошлог скупштинског састанка, отпоче јуриш на прваке либералне, а поглавито на скупштинске секретаре, који су бшш душа целокупног рада скупштинског. Битку је отпочео главом сам

председник скупштински. Иначе миран и врло одмерен човек, Еаиетан Миша бао је сад овде права жива ватра; говорко је одлучно и енергичноје бранио своја убеђења и нападао противнике. Одмах, чим узе реч, он викну тако гласно да се сва Скушнтина разлегала, и жагор иосланички на једаред се утиша и сви су га пажљиво слушали са затајеним дахом: — Поштована браћо и драги другови моји! Ја узимам реч, да се упитам овде јавно пред сввма вама; да упитам и себе сама, и вас све, где смо ми ово и шта смо ми управо, када се код нас могу дешавати и решавати чак и оваке ствари, какве се непрестано дешавају.

— И заиста, браћо, ја озбиљно питам: је ли ово Народна Скупштина 1 Јесте ли ви народни посланици? Јесам ли ја ваш председник? — Када се ево на наше очи дешава то, да су скушнтински секретари сву власт приграбили у своје руке и сада оии у Скупштини заповедају и врше што хоће, а нас и не питају. Овај отворен напад на скупштинске секретаре, и то од стране самога скупштинског председника, зачудио је и изненадио многе посланике и они су запрепашћено слушали шта ће Еапетан Миша даље рећи: Међутим он продужи даље: — Ја мислим, браћо, да је дужност скупштинеких секретара да овде пишу оно што скупштина репш, а не да про-

новници у скопеком вилајету и да се предузму разне нове мере. Ц,ариград. Вест „ Пол. Кор.": По једном извештају, који је миниетарство правде поднело великом везиру, реФорме које се имају у судству увеети на основу нових мера за јевропске иокрајине, изазивају повећање издатака у 7 милијуна гроша. Како турски листови јављају, контролна је комисија усвојила све предлоге, који су подеели разни департмани о организацији судова, постављању наиба с роком службе од четири године, о избору директора за јавне радове и земљорадњу, о отварању школа и других завода. Даље је већ отпочета организација жандармерије, полиције и судства, а главни ивспектор Хусеин Хилми паша хоће да рвФормише и Финансиску службу те да постигне равнотежу у приходима и издацима. У Скопљу ће се подићи нов затвор, јер сгарн не одговара хигијенеким захтевима. Цариград. Вест „Пол.Кор." У Солун су стигли десеторица бугареких сељака и две жене као бегунци из сереског санџака, да се жале на поступање турских грађанских и војних власти и да избегну њихово гоњење. Огромном броју сељака, који су се у истом циљу кренули на пут, власги су одузеле срества за дал>е путовање те их тако приморале да се врате у своја села. Вугаре злостављају поглавито при претресу станова кад траже оружје и што сељаци неће да дају новац органима власти кад не нађу оружје. Цариград У турским круговима одржава се весг која је донета с разних страна, да турају кроз Скупштину оно, што је смућкано и епремљено тамо негде по буџацима! Још одмах у почетку скупштински секретаријат извео је онај нерасудни законски предлог о Скупштини, који су после они самн тумачили, објашњавали и најзад га кроз Скупштину аротурили. готово на силу и нротивно жељи свију посланика. После су иего тако пометено истакли оне адресе заштитним дворовима и ону прекорну изјаву, упућену Високој Порти, чиме су нас врло ружно обележили пред овим великим дворовима и довели нас у затегнуте односе према њима. (наставиће се)