Мале новине

ШЕФОН ПЕРЕ 1ад®Р08М1А 13© БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 30. ДЕЦЕМ &РД 1902. ГОД. ТЕЛЕФОН УРЕДИИШТВА

ТДЕНА ДИСТУ 8а Србију: ;?®дива 6 мес. 8 мес. Ш аив, 9 дан. 4-50 д.

$а етр. звшље: "адин® 6 «ес. 3 иес. 40 «ии, 20 див. 10 дин. у вдату. I*. Воену и Херцеговину: Година 6 мес. 3 шес. 30 жруна 15 кр. 7*50 ШШД. БР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВ1 СТРАНА Иетит ред ... 20 п. * ЧЕТВРТА ОТРЈЛЛ Петит ред . . . 10 п. * ВЕИИ ОГЛАСК П№ погвдби Орипоодано од рода I а Рукописи се ие враћају Стари број 10 п. дин

ВРОЈ 357

КШМЕ 2ЖЦИ6

Директор и вдасник

ПЕРА Т

ОРОВИЋ

Ш РЕТГГ Ј0ШША1

ГОД. XVII

НАЈФИНИЈЕГ ФШРОГ ЗЕЈТННЈ ВА САЛАТУ Продаје ГЛИШД Т. АНДРЕЈЕВИЋ IIБРАТ Варош-Еапија — Београд

Продавцима у унутрашњооти Молимо све наше цродавде из унутрашњости, да до 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непро дате бројеве за месец децембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах

сао општеуважени и честити \ старина, газда Ранко Гођевац. | Тако великом броју потписа много је допринело баш то, што је сваки видео на челу њиховом одличну старину газда Ранка Гођевца. Али нашем „еенатору" Светозару Е. Поповићу не иде у у главу ништа што није по калупу његову и његових госа из „Одјека". Он хоће да се све појаве у друштвеним односима удесе там,о, да се јасно види како су им иницијатори и творци он и његове госе из „Одјека". Тако је учинио и у овој црилици, са овом заједничком депешом свију ваљеваца. Кад је свршено потписивање, које је вршено у каФани Ристе Топаловића, он је узео ту депешу да је преда телеграФу. Да знате лп шта је с њом урадио ? Ево шта. Однео ју је својој кући; ту је поново преписао и на томе препису потписао прво себе, у меего г. Ранка Гођевца, кога је бацио на 15-то или 20 то место. До себе је потписао своје „самосталце" посланике, као Керима и друге; а остале виђене ваљевце испретурао је и ме туо их како је кога хтео. Тако преписану депешу и са испретураним потписима на њој предао је те је отправљена грофу Ламздорфу, и онда сутра дан трчао је без душе по Ваљеву те се хвалио: како је њему одговорио гроФ и захвалио се на поздраву. Ваљевци су се чудили и у чуду се питали: како то да г. гроФ не одговори г. Гођевцу, као првом потписнику, него да одговара „сенатору" који је био 15-ти или 20-ти потгшсан. И томе чуду нису се могли никако начудити. А г. „сенатору" је то било са свим згодно да тумачи: како гроФ ЛамздорФ, као изасланик рускога цара, неће да зна ни за кога другог у овој земљи, нити у њој хоће да општи с ким другим, осем са „самосталцима". Али давно је казано: „кога Ђог хо&е да казни, он му ирво

I одузме иамет ". Та се истина ! најочитије испољила и у овој прилици. Ђаво надари г. „сенатора" ОветозараК. Поповића, те тако ФалсиФиковану депешу односно реда у потписивању ноатље „Одјеку" те му је овај отрукује. Кад та депеша изађе у „Одјеку" и кад ваљевци виде да је на њој прво потписан г. „сенатор", тек онда им буде јасан цео угурсузлук; тек тада виде зашто је г. гроФ послао своју захвалницу преко Светозара К. Поповића, а не преко газда Ранка Гођевца. Због тога је сада велико огорчење у Ваљеву противу г. „сенатора"; чују се осуде и новике противу те његове ујдурме са свију страна; људи траже да покаже депешу са оригиналним потписима; а он се свему томе чини невегат. .Сели човек: што ме се тачу ти протести: постигао сам што сам хтео, а они сад нек лармају колико им је воља. Зар ово није једно крајње неваљалство ? _ Б. Б. ИЗ СРНСКОГ СВЕТА Четрдесетогодишњица. Српско академско друштво „Зора" у Вечу, у спомен свога четрдесетогодишњег опсганка, приређује на дан Св. Саве 14. јануара 1903. г., беседу с игранком. Чист приход употребиће се у корист друштвене књижнице и сиромашних чланова. Концергни део програма врло је одабран, а после концерта настаје игранка. Панчевачко српско црквенопевачко друштво, под управом свога хоровође г. Мите Топаловића, приређује у очи нове године код „Трубача" своју последњу овогодишњу редовну забаву с игранком. Програм је веома одабран.

ИЗ БАДКА.НИЈЕ Повући 1\е се. Преседник софиског маћедонског комитета Ст. Михајловски, у разго вору с једним уредником Ка-

равеловљева „Препорца", рекао је да се решио да дигне руке од сваког комитетског рада. Упитан о узроцима, рекао је: „Ја сам трн у очима мно гих и што се више трудим да оправдам поверење маћедонско-јевропског конгреса, у толико ме више та господа мрзе!.. Најзад и самопожртвовање има својих граница!.. Две читаве године баталио сам сваки проФесорски и књижевни рад, бацио сам све: и каријеру, и бригу за будућност, и публи цисгику, и уговоре с књижарима, па сам се једино посветио маћедонско-једренској ства • ри. Али од Маћедонаца у Софији ни иначе нити чух ни видех добру реч, братско подстиц?ње и поздрав. После два и по месеца путовања по највећој зими, сад сам се вратио № иноетраветва, морушио оах здравље, тешко сам боловао у Паризу, — све за маћедонску ствар. Вратио сам се у СоФију, где има 28 хиљада Маћедоааца, и ни један од њих не дође до мене — на станици или код куће — да ми сгисне руку и рекне: здраво, друже!" ^аћедонске реформе. Лондонски „Стаедард" јавља, да су се гроФ Ламздор® и гроФ Голуховски споразумели да се у Маћедонији уведу ове реФорме : постављање хришћанина за гувернера, реФормисање жандармерије и реФормисање пореске и Финансиске управе. Из Верлина јављају да је споразум, који је између гроФа ЛамздорФа и гроФа Голуховског постигнут о маћедонском питању, поверљиво са општен берлинским меродавним круговима и да ће тај споразум једновременобити објављен у Бечу и Петрограду. Говорећи о маћедонском питињу, париски „Тан" вели, као и свуда у Турској, тако је сада и у Маћедонији кључ за сваки напредак избор савесног, независног гувернера, кеји ће бити обезбеђен од самовоље султанове а над њом да врше контролу велике силе.

обуставити а дуг судским путем тражити. Адммн. „М. Н."

„0АМ0СТАЈ10НА" ООСЛА!.... Није вајде, баш да човек позавиди Овим Нашим „самосталцима" око „Одјека"!... Како су се дивно нашли и сортирали, престо не знаш ко је од кога учевнији и паметнији, бољи и поштенији. А нада еви ма, у пуном сјају, блешти њин дични вођа г. Љуба ЖивковиЛ, у књижевности прозван „Глуии Август". Но ако је вођа узорит, није ни војска лошија од њега. Али, како се с „Глупим Августом", није лако мерити у глупости, то његови последници гледају да га бар надмаше у ујдурмама и подваљивању. Леп доказ за то даје нам и овај допис из Ваљева, који смо добили још на Туцин дан, али га, због нагомиланог материјала, нисмо могли раније пусгити у лист. С тога му дајемо места сад, уверени да ће наше шт. читаоце живо интересоваги Сам пак допис гласи овако: ЈЕДНО НЕ8АЉАЛСТВ0 Као што су учинили и остали крајеви Србије, тако су и Ваљевци, сви листом, без обзира на партијске разлике, похитали да депешом поздраве долазак у нашу престоницу гроФа ЛамздорФа. На тој депеши било је 308 потписа, а први ју је потпи-