Мале новине

вине" „прве почеле парадирати за своја тврђења исгоријом" — док је у ствари то баш „Одјек" учинио, а ми смо му се само одазвали и на томе пољу. Најзад, интересео је како се „Одјек" сад труди да заглади оео своје тврђење, како је Наполеон више пута поку шавао да изврши развод брака; но сва његова увијања излазе на то,'да се запетљао као пиле у кучине. Еле „Одјек" да би оправ дао свој испад против давео већ мртве Француске царице ЈозеФине, позива се на мемоаре Варасове, као и еа неке примедбе Жораса Дирија, а ее зеа јадеик, да су сви озбиљни историчари давно већ начисто са историјскол вредношћу Варасових мемоара и Диријових примедаба. Данас већ сваки озбиљан историчар зна, шта је Вара био и какав је то човек и колико вреде његове историске сведочбе. Он је мрзио наполеон што га је овај гурнуо са директорске столице, и за то је просуо јед и отров и на њега и на његову жену и све што је о њима написао у својим мемоарима просте су измишљо тиее и клевете. Позивати се на Бара у историским пигањима о Н;.полеону и његовом дому, зеачи таман толико исго, као кад би се неко позивао на списе пок. Васе Пелагића, да да дозна какву истину о пок, Митрополиту Михаилу. Али, наравно, „Одјек" баш намерно и тражи така сведочанства и таке индиввдуе као што је био Вара, јер су оне његовој души вајближе. Исго таку историјску вредност, као што их имају Вараови мемоари, има и „Корееионденција царске иородице", на коју се оозава Жор:« Дири, па по њему и „Одјек". Та т. зв. „Кореснонденција царске породице" није ништа друго него ПОДЛИСТдК ИЗ ТИЧЈЕГ ЖИВОТА — (6) (наптавак) Муаичар Јоћп Боектапп прича да је нека девојка, код које је он био у посети, певала две нарочите песме, које с/ јако примамл.ивале једнога голуба, те 6и редовно слетао на «.ен провор кад 6и она те песме певала. Ту 6и остао и до краја слушао са иар^зом дубока ва довољства. После тога 6и ее увек повукао; и вишта гл друго не 6и тако одушевљавало, Није један пример из кога 6и се могло видети колико су тице способне да се чему обуче. Веп§1ег наводи о томе овај пример: ,Г1ре неколико година ивненадише нас представама, у којима су тице изводиле читава чуда Дру-

прибелешке о грдним интригама, које су се плеле на двору Наполеоновом као и на сваком другом Двору, што за озбиљна историчара не може имати никакве озбиљне вредности. Што се пак тиче историских дата, оне су у нас исправне, а не код „Одјека". Ђееерал Вонапарта венчао се е ЈозеФином 1.. а не 9» мнрта 1796, а раставио се с њоме етварно 15. декембра 1809, т. ј. онога дана, кад је прочитан писмени пристанак ЈозеФинин на развод. Сенатеко решење датнрано је од 16. декембра 1809, а црквено од 12. јануара 1810, па пошто су у овој ствари решавале две власги и постоје два решења, различна по датумима, потребно је Фактични развод датирати од дана ЈозеФинине изјаве. При крају вредно је указати прстом на полтронство „Од јеково". како он сиромах „еије имао намеру за нека поређења на која није ни помислио." А што лажете, рђе једне? Нисте имали намеру, а овамо она вам ировирује из еваког реда. Како сте кукавице и бестидни лажови. Пљујете изнад себе у висину, а после се причуђате откуда то вама на главу да пада. Нисте „ни помислали" на поређења!..... Па што сте онда потрзали читаву биогра Фију ЈозеФинину 1 Еакав је повод имао „Одјек" зато? Али, зар му је то првина. „Одјекови" проФесорчићи увек су били такви. Они лају на звезде кад их дерну по њушки, они се, онда кревеље, како им „Мале Новине" нешто „подмећу!"

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Њихова Величанства. Краљ и Краљица, благоволела су, у спомен ослобођења Ниша, оджииа је била састављена ив штиг лица, коноаљара и цајзла Једна од ових тицв представљала је мртваца и допуштала је да је подижу «а кљун или ножице, а ничвм није показивала да је жива Друге 6и је ухватиле за главу, аа ножице и тако је обносале. Довољан внак тичје опрезноста и разума и у томе је шго тице иабегавају да се вадрже на телеграФ ским жицама. Цримећено је да се оне задржавају на овим жсицама само тамо где је ирви пут жица проведена, А одмах после првих жртава, она се више не јављају на жицама. — Тако ието при ееоби тица примећено је да њихова јата предводе оне тице, које су ме!) њима најстарије и најиекусније. 0 разуму код тица МеиаиН наводи овај пример: „Једног орла ухваташе у шуми Фонтенебла у једној кљуси ва лисице, која му је т&ко

редити 80 хиљада диаара на подизање болнице за саротињу из Ниша и околине и за нагау браћу из Старе Србије и Маћедоније. Хвала Њиховим Величанствима за овај племенити и милостивни дар! Нова година у Двору. Ве черас ће у нишком двору бити ручак, на који су позвани г. г. министри, земад»ски великодостојници и многе угледне личноети из Веограда и Ниша с госпођама. Одлмкозања. У зеак Свога Краљевског благовољења Њ. В. Краља благоволео је одликовати: орденом Двоглавог Белог Орла трећим редом Вељу Тодоровића, министра унутр. дела, и Антонија Пантовића, министра правде; орденом Таковског Крста другим редом П«в ј.а Денића, министра грађевина. и Љубу Новаковића. министра народне привреде; орденом Светог Саве другим редом Милована Р. Маринковића, министра Фншшеија, и Луку Лазаревића, мин, просвете; орденом Таковског Крста првим редом Светозора Гвоздића. држ. саветника и сенатора; орденом Таковског Крста другим редом Живојиаа Величковића, адвоката; орденом Таковеког Крста трећим редом Миту Стојановића и Димитрија Илиџановића адвокате; медаљом за војничке врлане др. Махаила Марковића, санитетског пуковника. Буует. Данашгве службене новане довеле су указ Њ. В. Краља, којим се по одобрењу државног еавета решава: да буџет који је одобрен за 1902 иаивкчила канџу. Чувар аоолошке баште у Париву морао је над њим иавршвти операцију орао поднеее са најраауашијом етрпељиво мћу. Ос тавили еу му главу елободну, али он не покава никаква знака про тивљења ни кад су му вадилк раз мрекаее коштице ни кад еу му ра ну превијали. Иегледа као да је био свесан услуге коју су му чинили и кориети коју ће од ње имати*. Госпођа Бее, у својим анегдотама,, прича да је једног дана њеног баштованџију јако узнемиравала једна жутовољка којој је чеото давао хране Ова тичица облеташе око њега некако неооично, час се јако при ближаиаше, час удаљаваше 5 и еве у иетом правцу. Најаад се баштованџија упути у том правцу. Тица са аадржа код једне саксије и ту показиваше јаку уанемиреноат. Он нађе у еаксији гневдо а у гнезду мноштво тичића Одмах до саксије

годину, важи у свему и за 1903. годину до састанка Народног Представништва. Доживотни сенатор. За долшвотног члана Сената посгављен је Андра Ђорђевић, министар у пенеији. Нов саветник. За члдна државног савета посгављен је Јеврем Андоновић, сенатор и министар на расноложењу, с тим да заузме место између Светомира Николајевића иЉубомира Каљевића, чланов држ. савета. Увашене оставке. Сенаторима Сими Несторовићу и др. Михаилу Поповићу уважена је оставка, коју су поднели на чланство Сената. Пажња. Вечерас је велики концерат са играеком певачког друштва „Јакшић", код Хајдук Вељка. Умољавају се посетиоци који и поред све пажње друштвене случајно нису добили позивницу, да се за исту обрате на каси. ■,,Ж Нашмм паодавцима. Молимо наше продавце из унутрашњости, да нам одмах јаве по колико бројева да им се шиље од нове године. Ко нашта не саопшти, слаће му се колико и до сад. Пашња. Свраћамо пажњу наших штов. читалаца на Одговвре — Разговоре у сутрашњем броју. Војна академија. За редовног проФесоуа војне академије посгављен је Краљев почасни ађутант инжињерски пуковник Воривоје Нешић. Нов ЛЈаст. Сутра, на Нову Годиеу излази први број новог листа „Трезвеност", оргаеа „Друштва за сузбијање алкохолних пића".

беше једна вмија која је очевидно жтел& да се прочасти младим тићима'. Гоепођа СатрћеИ наводи овај пример о равборитости тица: „У АгЛ§1а88-у надави се прострна пољана која се протеже до морских обала к по којој пасе стока и гу еке Ту је био амбар еа оградом, која је била затворена једшш врати; а еа којима је једна кука елужила за отварање тако, да су се врвта увек отварала чим 6и се кука повукла, Једног дана посматрао еам једну гуску, окружену јатом гушчића како ее креће ка овим вратима, која су тада била ватворена. Пошто је скчекала неколико тренутака, као да је ишчекивала да когод отвори врата, она се мало ивмаче; али то беше само ва то да 6и се пршремала аа скок, како 6и својим кљуном повукла куку. Она успе готово од прве да повуче куку @д трећи пут, кука се са> стим иввуче и са победоноеним гакањем гуска уведе у ограду својв младунце. (наставиће се)