Мале новине

Телефон Нере Тодорови ^а 636

БЕОГРАД, СРЕДА 1. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

X . кТ«»лефон уредииштва 226

ХХОЈГЗ&ДХЖКНСВЖ БР&1КВИ 5 XI. л .

ЦЕНА ОГЛАСИМА Прва страна Петит ред 20 п. д. Четврта страна Петит ред 10 п. д.

Већи огласи по погодби Припослано од реда I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 1

К1.ШЕ ттит

Директор и власник ПЕРА ТОД0РОВИЋ

1Е РЕТ1Т 1ШШ1

ГОД. XVIII

Лродавцита у унуграшњосги Молимо ове наше продав це из унутрашњости, да до 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец децембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „Ш. Н. а

Сгарп о нова годана На размеђи између старе и нове године, ред је да, стару испратимо, а нову дочекамо добром речи. Стара 1902. год. потпуно заслужује ту нашу лепу реч на растанку. Јер ако и није била богата и сјајна великим и знаменитим делима, она је била скромна, тиха. погодна година, која у пуној мери заслужује и.ме мирне добре године. Истина, у самом почетку своме, она је имала сулуди Алавантићев шабачки покушај, као год што је и при своме свршетку имала, исто тако безумни покуптај раз бојника Борковића. Питомој Мачви ове је године била досуђена чудна, за њу необична судбина, да буде поприште разбојничких покушаја, и то баш она, која се одликује својом питомином, својим богаством, својом отреситошћу и вишом културом свога становништва! Али баш и то показује, да ове две немиле појаве немају дубље узроке и да се могу сматрати као обични злочини појединаца, какви се дешавају у свима временима и у свима земљама. Иначе, прошла 1902. год. обележила се као година мирнога рада, и нарочито на привредном пољу била је родна и обилна, што најбоље сведочи наш велики овогодишњи извоз. На унутрашњем, чисто политичком пољу ресултатиове године нису задовољава јући. Али завршетак њен ево нам доноси у спољној политици таква знамења, која као да наговешћују велике обрте,

крупне промене и ако Бог да велике успехе и тековине, које би све накнадниле и које би Србији тек створиле поуздан и широк темељ за њено свестрано солидно развијање и напредак. Но ту већ долазимо у сусрет новој години. И баш са те тачке, при погледу на прве црте, које нам се јављају у обличју ове 1903 год., ми видимо како је прошла, стара, година била мирна, тиха, добра година. Истина, нова 1903. год. још је и сувише млађана, да можемо с поузданошћу читати црте на њеном лицу и говорити о томе, шта нам она доноси. Али сам наговештај њен као да слути годину љуту и срдиту, годину великих бура и грмљавина политичких, годину борбе и лома, кукњаве и јада, годину н паљених села и потрвених родних поља, годину у којој ће тако много говорити гарава уста топова и пушака, где ће се пролити тако много крви и поломити тако многе кости јуначке. Па ипак, нека нам једобро дошла! Нека буде макар и бурна и крвава, само нека из те буре и крви ипак никне велики, драгоцени и слатки плод слободе и уједињења. У то име ми радосно поздрављамо нову 1903. год. и шаљемо наше искрене српске жеље свима нашим штов. читаоцима широм целога Срп ства. Угисцн из Софије Прилике су тако донеле, те сам, повододт путовања племенитога грофа Ламздорфа, и ја отишао до ^Софије и тамо се бавио дан-два. Био сам батли да и одовуд одем и отуда се вратим истим возом, којим је путовао и високи царски праћеник. Међутим, док је он у Софији вршио своју високу поверљиву мисију, ја сам имао прилике да се видим и састанем с многим виђеним и истакнутим бугарским родољубима, бившим и садашњим министрима и другим јавним радницима, и да с њима измењам мисли о данашњем стању ствари

на Балкану и о вероватним узроцима и последицама високе мисије господина грофа. Све то пак створило ми је могућност, да из непосредне близине видим дочек, који су браћа Бугари спремили нашем (српско-бугарском) драгом госту са далека Севера и да чујем, шта угледнији Бугари мисле о данашњим приликама у опште и о нашим српско-бугарским односима на посе. А како сам уверен, да ће све ово живо интересовати и шире читалачке кругове »Малих Но вина«, то сам ево узео да овде побележим поједине занимљиви је утиске и пригоде са овога софиског пута и дочека. Изнећу, дакле, истакнутије догађаје и чињенице, и изнећу их онако, како су се у истини дешавале, без икаква додавања и улепшавања. Неумитна верност, тачноот и игтинитост, биће, дакле, једина врлина ових скромних редова мо]их. ❖ * Било је то 13. децембра у петак. Дан је био доста ведар и хладан, али сунце само је из јутра малко просијало, па га после сасвим нестало са једноставног, сурог, оловног неба. Полазак високогапутника био је одређен за 1* час. пре подне. с тога и ја похитам да за времена стигнем на железничку станицу и да заузмем место у вагону. На станици је већ одавно све било спремно и азурно. Ниш- Цариброд Нарочити воз стојао је приправан пред станицом. Густе масе грађана испуњавале су знатан део просторије на перону, а пред њима у лево разместила се била почасна чета у шпалиру, с музиком и заставом. Виши официри, по два три у групи, ходали су тамо-амо у разговору, а сви погледи, сваког часа отимали су се на ону страну, од куда је имао доћи високи гост. Чекало се и чекало а гроф још не долазаше. На растанку с Његовим Величанством високи царски праћеник дуже се задржао но што се мислило. Већ је било прошло и 1 /? часова, када тутњава кола обзнани да г. гроф долази. И заиста, он се убрзо

појави. Пошто је ( прошао дуж почасне чете, поздрављан војничким узвицима и свирањем руске химне, г. гроф опростио се с господом, која су га допратила и на станици дочекала, заузео је своје место у колима, и воз се одмах кренуо. Г. грофу свраћена је пажња да ћемо ускоро имати интересантан пролаз кроз величанствену Сићевачку клисуру. Високи путник заузео је последње одељење у дворском салонском вагону, које је цело направљено од стакла и има чак и нарочити балкон, одакле се згодно и удобно може проматрати цела клисура, као кад би се човек возио у сасвим отвореним колима. Г. гроф се користио овом згодом и с великим интересовањем проматрао је дивље и романтичне Сићевачке литице, кроз које је воз ишао с умањеном брзином, нарочито подешеном за ову прилику, ради удобиијег проматрања. Г. гро<| више је пута изјављивао своје дивљење величанственим лепотама природним овога суровог и дивљачног, а опет тако необично примамљивог краја наше лепе домовине. У пролазу покрај богомоље Св. Петке, г. грофу је свраћена пажња на ову скромну али врло укусну грађевину, као и на споменплочу Краљу Милану, урезану на једној високој стени, која се у сред клисуре поносно уздиже, као величанствени, неми, вековни стражар српске незавиености. На изласку из клисуре г. гроф прешао је у друга, предња одељења и одмах затим сервиран је доручак, који је нарочито био спремљениз гостољубивог Двора Краљевог. Нарочити воз по мало се задржавао на станицама у Црвеној Реци, Белој Паланпи и Пироту, где су високога госта дочекале местне власти и маса света сакупљена из околине, а у 2 часа и 2о минута по подне воз је већ био прешао српску границу и стигао у Цариброд. (Наставићесе)

Русија и шаНћедонско питање Париском „Фигару" пишу из Цариграда: Свршетком рамазана у Цариграду опет прво место заузимају политичка питања. Још неколико празничних