Мале новине
Телефон Нере Тодоровиће 136
БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 6. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
Телефон уредииштва
ЦЕНА ЛМСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година! 6 мес. I 3 мес. 18 дин | 9 дин. ј 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинајб мес. јз мес. 40 дин.ј 20 дин. I 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. [ 3 мес. 3 о кр. ) 15 кр. | 7-50
ВРОЈ 3 ПАРА
ЦИ1А иГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Р.укописи се не вра^у Стари број 10 п. д.
БРОЈ 6
К1ЕШЕ И\Т№6
Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј0ЦВНД1
РОД. XVIII
Светозар П. Јаношевић, главни сарадник »Малих Новина", с децом, слави своје крсно име Св. Јована Крститеља. Стан: Ломина улица, бр. 57.
Мијаило П. Јаношевић, пе шадиски капетан, слависвоје Крсно име Св. Јована Крститеља Стан: Топчидер, нови конак. К Свечарима препоручујемо прави ВИНСКИ КОњак од старог врањског вина 2 лишра са поштарином и па-
ковањем само 12 дин. 4 ли- ј тра 24 динара. Кушакови&а апотека 2 код св. Т>1 рђа.
Ирорвцмша у уиутрашњосги Молимо ове наше продав де из унутрашњости, да дс 5. јануара закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец децембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуетавити а дуг судским путем тражити. Адиин. „Ш. Н."
I
Моја, нигда пепрезкаљенч мати : односно ташта н баба ШВЛИЈА КОВАЧЕВИЋ после дугог и тешког бодовања преминула је 25 Децебра 1902 год у Свилеуви у 80 годинк свога жавота. Извештавајући о овоме сродчвке пријатеље еаше и покојнице, не можемо нропустити да поред наше туге и жалости за изгубљеном нашом милом покојницом пе изјавимо нашу дубоку захвалност свима нашим сродеицима и пријатељима који узеше саучешће у овој претешЕОЈ жалости нашој. Највећу захвалност дугујемо Г Данилу М. Јовановићу евештенику Свилеувском, који из почасти чннодјествоваше нри онелу и до вечне куће испрати милу нам покојвицу. Не маље хвала Г. Петру Стано.јчиКу резерв. поручнику и његовом оцу Јовану на њиховом неуморном труду око спреме и који покојвицу иснратише до вечне куће Тако исто остајемо веома за.хвални свима нашим и миле нам покојнице сродницкма и пријатељима, који лично пра спроводу учествоваше и милу ним нокојницу до вечее куће испратише. ОЖАЛОШЋЕНИ: Кћи : Мара; Син : Митар Ковачевић ; Сна : Науна; Зет : Дими" трије Протић, официр у пензији; Унуци : Петар Д. Протић пе" шад. капетан, Тодор свршени богослов, Јаков, пешад. ноднаред 6 ник и остала родбина.
Шајбољи ншаиги Наша опозициона штампа не престаје проносити у јавноси гласове о министарској кризи и скорој промени целе владе. И ако су ти гласови неосновани и неистинити, и ако и сами творци њихови најбоље знају да у њима нема ни трунке истине, ипак они чине пометњу код необавештена света.
Да би се једном пресекло проношење тих неистина г. министар унутрашњих послова упутио је свима окружним начелницима распис, којим се најодлучније и најмеродавније побијају сви гласови о кризи и некаквој проме-
ни = која је у скоро у изгледу, а полициски се чиновници упућују да их сузбијају Сам распис гласи: Поуздано сам уверен, да извесни полицијски чиновници олако верују гласовима о кризи који с времена на време избијају у штампи и за које се зна, да су по правилу неосновани, а често и намерно измишљени ради стварања пометње и забуне. У место да овакве гласове, у колико би се у кругу њихове месне надлежности проносили, на законској основи сузбијају, они, на против стоје и сами под утицајем истих, дајући израза разним политичким очекива-
њима у овом или оном прав.цу, а напуштајући готово за све време, док такви гласови трају, службене послове и проносећи разне комбинације, које само доприносе пометњи јавнога мњења, на очевидну штету и државне службе и ауторитета власти којој припадају. Обраћајући пажњу начелству на овакве појаве, препоручујем свему полицијском новништву, а нарочито окружним старешинама и среским начелницима, да сваки доказани случај оваквог држања код чиновника полицијских, узимају у најстрожи посту-пак и извештај ми подносе, како бих такве чиновнике удалио као штетне и недостојне за државну службу. У колико би се, опет, овако држање, а нарочито у облику протурања гласова о кризи. приме^ило кбд чиновника других административних струка, начелство ће ме извештавати. И тако влада ђенерала г. Ц. Марковића овим расписом свога министра унутрашњих дела најбоље је доказала, како су сви гласови о кризи неистинити и да она нема ни разлога ни потребе да нашој опозицији учини то задовољство, да одступи с управе. У осталом, овај распис и с друге стране заслужује пажњу, те ћемо о томе опширније говорити у сутрашњем броју. Угисци № Софијс У храму Св. Краља. Сутра дан, у недељу пре подне око 10 часова, г. гроф је прво отишао у храм Св. Краља, да се ту помоли Богу и да види ову дивну богомољу српску, у којој се хране мошти Светог Краља Милутина и која служи као катедрала у престоници младе бугарске кнежевине. Богомоља Св. Краља спада међу старинске богомоље на Балканском полуострву и пре је била прикљештена кућерцима са свију страна, те је изгледала чисто као забачена. Но сада је свуда око ње нашироко рачиш ћено земљиште и створен велики трг, а сама богомоља тако је вешто и укусно поправљена да сад чини најбољи утисак. Г. гроф одвезао се у храм на дворским колима, а пратио га је начелник министарства г. Цоков
одређен, да се г. грофу нађе на услузи. У цркви су већ били раније : министар преседник, г. Данев са госпођом, г. г. Бахме ћев, Војводски и више других отмених богомољаца. После свете службе високи путник свратио је на кратко време у Св. Синод, где га је дочекао митрополит софијски Партеније, а за тим се одвезао у руску дипломатску агенцију где се бавио неко време. Маћедонска депутација код г. грОФа. При доласку г. грофа, у Софији је било раширено уверење, да ће високи путник нарочито тражити додира с преставницима маћедонскога покрета и да ће радо примити све македонске одборе и важније иредставнике, који му се јаве. Доцније, када су видели г. грофову уздржљивост и повученост, онда се раширило уверење, да ол Маћедонац? нико неће бити примљен, и у недељу изјутра већ су се могле чути жалбе и прекори за овако држање грофово. У истини пак није се обастинила ни једна ни друга слутња. Г. гроф примио је маћедонску депутацију, али само једну и то на кратко време. То је било у недељу по повратку из цркве у 117 2 час. пред подне. У депутацији било је свега 6 чланова, а пријем је био у згради рускога софијског консулата. Депутацију су састављала ова г. г.. - професори бугарске Велике Школе, доктори: Милетић и Ђорђов, адвокат Карајовов, Др. Татарчев, Матов и Станишев. Ова депутација предала је г. грофу нарочити меморандум и молила га у име Маћедонаца да изрази Његовом Императорском Величанству Николају II. њину неизмерну срдачну благодарност на високој пажњи и милости царској, указаној бедном робљу маћедонском, које трпи највеће ужасе и једину своју наду полаже у неизмерну милост и правду царску и у помоћ великодушнога народа руског. Г. гроф примио је меморандум и обећао да ће своме преузвишеном Господару верно саопштити изразе њине топле благодарности. Што се пак њих тиче, г. гроф не може а да им и овом приликом не препоручи мир и спокојство, како би силама дали могућност да остваре своје лепе намере према Маћедонији. То је у главноме био г. грофов