Мале новине

тичке теревенке. То одозго не даду и отуда сва кукњава ваша! Видите и сами какви се тешки облаци витлају над Балканом; чујете и сами потмулу тутњаву •— али ви силом затварате и очи и уши, па из свега гласа тражите само једно: што већи политички и партиски вашар у нашим унутрашњим стварима, јер рачунате, да ћете се у тој гунгули најлакше и најбрже дочепати власти. Ето шта ви хоћете.

Упкци из Софије ГрОФ — Кнез — влада! У досадашњем излагању видели смо спољну страну грофова путовања у Софију. Сад је на реду да покушамо загледати у унутраог њи, духовни значај ове необичне посете царскога праћеника са далека севера. У том погледу на првом месту истиче се питање: да ли је и бугарска влада била посвећена у суштину мисије г. грофа Ламздорфа, или је г. гроф само с кнезом пословао, остављајући њему, колико ће од тога поверити и својој влади? У опште може се рећи, да је о раду г. грофа Лгмздорфа у Софији врло мало поузданих вести продрло у јавност. Чак се с потпуним поуздањем не зна ни то, кад је и колико пословнчх састанака г. гроф имао с кнезом. Као поуздано зна се то, да су кнез и гроф у петак вече 13. децембра, дакле одмах по доласку грофовом, имали први краћч састанак, где су остали на само око четврт часа, а затим су отишли на вечеру у руско посланство. Сутра дан, 14. децембра, у суботу вече, био је велики обед и велики пријем у двору, када су г. грофу представљени сви главнији политички људи партијски. Том приликом г. гроф одвојио се с кнезом у страну, и ту су на само остали читав један сахат у живом и поверљивом разговору. Ипак се мисли, да је најважнији био онај последњи разго-

ПОДЛИСТАК

Једко лророчакство (историски роман из српске прошлости) (202) Ово је примљено с, одушевљењем и тиме је била утврђена врховна власт, која ће управљати земљом до повратка кнеза Милоша. Док се ово дешавало у Скупштини и пред Скупштином, из даљине се указа нека гунгула. То су биле гомиле народа. који се враћао Скупштини, водећи са собом заробљене и повезане советнике и два официра. Стевча истрча пред овај свет, и пошто се подуже с њим обавештавао и наредио шта треба, он се вра-

вор, што су га кнез и гроф имали у железничком возу, при одласку г. грофа. Када се воз већ почео полако кретати са софиске железн. станице, кнез Фердинанд из сумрака ускочио је у кола с противне стране и одмах се затворио с г. грофом у засебан пресек (купе), одакле више нису излазили до Цариброда, нити су икога другог к себи пуштали. Веле да је све ово нарочито удешено и да је кнез намерно изабрао ову прилику, да своју последњу, пресудну реч саопшти г. грофу у тренутку кад овај већ прелази границу и одлази из Бугарске, дакле, кад ничија друга саопштења не могу више да ослабе или да измене утисак последњих меродавних речи кнежевих. Опште је уверење, да се суштина грофове мисије тицала маћедонског питања, иулогекоју у њему има Бугарска, али да одговор бугарски није могао потпуно задовољити г. грофа. У том погледу тешњи, поЕерљивији кругови уверени су, да је кнез Фердинанд у овој прилици био ц <б >,р Бугарин и његовим су држањем патриоте бу гарске потпуно задовољне. Само налазе да сад нису прилике за то, да се тиме хвале. Биће за то времена доцније. Сад, на против, с више страна чују се прекори кнезу, у којима по не кад прозвучи и по која нота претње. Није згорега, нека то чују и у Русији и на западу у Јевропи. Тиме се потврђује само оно уверење, које ге и раније ширено, а то е : Да кнез није свемоћан, да он не може све што хоће ; да има много добрих и паметних ствари, које кнезу поручују из Петрограда и из Беча, и које би он радо примио и послушао, али ето нема с ким и нема с чим ; Бугари су врло тврдоглави и страшне шовинисте, а млад народ, па им није ни замерити. Најзад, не може се ни од кнеза Фердинанда тражити да врши ствари, које ће му убити углед код народа. Мора се водити ра чун и о томе, да кнез није рођен, већ тек прирођен Бугарин, ти натраг у Скупштину, Ту он замоли посланике да се умире и да га саслушају. У Скупштини наста мртва ти шина. Стевча саопшти радосну вест, да је народ спречио војску, која је пошла у град да врати Карађорђевића. Војници су задали поштену реч, да ће бити с народом и слушати ск-упштинске заповести, с тога им је остављено оружје, повраћени су у касарну. Бунтовни советници и два официра, који су те советнике бранили, ухапшени су. Али, да их свет не би у раздражењу напао па можда их чак и побио, они су склоњени у подрум скупштински и ту их чува стража. Тако је сад саломљен сваки отпор против народне династије Обреноиића, и Народна Скупштина може бити потпуно умирена и овим успехом задовљна.

да је дакле њему теже да очува свој ауторитет и углед но другим владаоцима. Бугари су и иначе наклоњени сумњи и неповерењу ; довољан је и мали какав повод, па да кнез одмах дође у подозрење код свију бугарских странака. И онда се још и горе не може постићи оно што би силе у Бугарској желиле. Зато је ипак најбоље да штеде кнеза; да од њега и не траже оно што он не може дати и да га помажу, да он с Бугарима учини што се нпјвише може. „Што се највише може," то је ето права реч за данашње дане и прилике у Бугарској. Учишће се што се највииге МОЖе. С тим речима на уснама г. гроф је дочекан; с њима је тешен и забављан док се у Софији бавио; с њима је и испраћен. »Учиниће се што се највише може.« Ето како су ствари представљане у Софији. А да се г. гроф и сам лично увери, да је све то тако у истини, дата му је прилика да се разговори и с чла новима садашње владе, и с многим бившим министрима, и са свима првацима бугарским. И од њих свију г. гроф је чуо потврду оне „велике истине" да кнез не може све и да ће се учинити што се највише могне Тако ето излази, да је кнез вазда готов да послуша све добре савете великих и моћних пријатеља са стране, али у истини и на делу врши се и из води само оно, што у Софији нађу да је добро и корисно и с интересима бугарским сагласно. То је мој први утисак из Софије. Из Валканије НеЋе бити промвне. У Портиним круговима влада мишљеље, да промена великог везира за сада неће изазвати јаке промене министарске Ма*едонсно друштво. Под преседништвом лекара др Герасимоса, који је пореклом из Маћедоније, у Атини је образовано „Маћедонско друштво," коме је задатак да чува и потпомаже Ове речи Стевчине примљене су у Скупштини с највећим о душевљењем. Тада Стевча пред ложи, да се пошље депутација, која ће јавити Гарашанину, да га је Скупштина изабрала за члана привремене владе. Ово се прими и депутација оде Гарашанину. Он тога дана никуда није излазио из куће, и у опште склањао се, да га не помешају у ову војничку побуну. Али сад, кад му нарочита депутација јави да је изабран за члана привремене владе, он се дигне и оде у Скупштину. Ту већ бејаху дошли неки од советника, који нису били за повратак Карађорђевиђа. С тога они изјавише ту пред Скрпштином, да су с народом и да добровољно примају све што Народна Скупштина уради и реши. Они се од ње више неће одва-

националне и културне интересе маћедонских Грка. У ово су друштво ступили готово сви Грци из Маћедоније. Изборни суд. Како из Цариграда јављају, тамо је 4. о. м. потписан споразум о изборном суду у ствари експлоатационог друштва источних железница. Дамад Махмуд паша. Јавили смо да је у Брислу умро султанов зет Дамад Махмуд паша, који се по одавно настанио у Белгији. Дамад је син Халил паше а раније је био државни саветник и министар правде. Године 1877. оженио се сестром султановом. принцесом Сеником султане. У том браку родила су се два сина. Пре две три године Махмуд паша завадио се са својим шураком султаном, те је са своја два сина побегао најпре у Грчку и Мисир, а за тим у Франпуску. Као узрок заваде приЈатељи Махмудови наводе његову наклоност према младотурској странци, а из Јилдиз Ћошке опет веле да је завада настала због тога што је Махмуд паша све више тражио новаца од свога шурака султана. У иностранству се Махмуд паша борио с финансиским тешко ћама, а уз то је дошло још и то, што је обзиљно оболео. Султан је неколико пута покушавао да преко својих агената приволи зета да се врати. Али се Махмуд Дамад бојао судбине султана Мурата, па је све такве понуде одбио. Прешиут сапбраЋај. Услед великог снега још је непрестано прекинут саобраћај на турским источним железницама између Чаталџе и Хадевкоја. Живо се ради да се пруга ослободи. Нови в«лини везир. Како из Цариграда јављају бечкоме „Цајту", дворска камарила већ интригира против новог великог везира и проноси глас, да Ферид паша хоће свој велики утицај да употреби те дч уједини оба главна племена и да цео албански народ евентуално употреби за или против Турске. Дописник додаје, да би таква сумња могла убрзати заузеће новопазарског санџака од стране Аустрије.

ТЕЛЕГРШИ (7. Јапуар) ^аћедонс^о питање Цариград. На албанске протесте против рефорама из ЈилдизаЈе одгојати и помагаће је у свему. И како је Скупштина већ изабрала кнеза Милоша и прогласила повратак династије Обреновића, то се и они потпуно придружују овоме великом делу народном и служиће му одушевљено и предано. Тако су изјавили советници. Скупштина је овеизјаве советника примила радосно, и била је готова да преда забораву све раније погрешке ових истих људи. Док се ово дешавало са советницима, у Скупштину стиже и г. Илија Гарашанин, заједно с депутацијом, која му је била изаслана да му јави избор за члана привремене владе и да га позове у Скупштину. (наставиће се)