Мале новине

Тедефон Пере Тодорози1а 136

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 9. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 226

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Година! 6 мес. I 3 мес. 18 дин .Ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година! 6 мес. јз мес. 40 дин.| 20 дин. ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: ГодинаЈ 6 мее. I 3 мес. 30 кр. ) 15 кр. | 7-50

ВРОЈ 5 ПАРА

ЦКНА ОГЛАСИВСА ПРВА СТРАНА Иетит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Иетит ред 10 и. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ИО ПОГОДБИ НРИПОСЛАНО ОД РЕДА г д. Рукописи се не враћају Стари број 10 ж. д.

БРОЈ 9

кшме ттиип

Директор и власник ПЕРА Т 0Д0 РОВИЋ

1Е РЕТ1Г Ј01ША1.

РОД. XVIII

Ц| Извештавамо овим путем своје сроднике, пријатеље и ** познанике да ће се у недељу 12. Јануара у 7 сах. у јутру у ж Крагујевачкој саборној цркви

Венчати моја кћи ^ ?ужкца Ш са господином Драгомиром Ч^пиЋем књиговођом акционарске рипањске фабрике цемента.

Венчаће се Црароммр Чупт/гК књиговођа акционарске рипањске фабрике цемента са госпођицом ^ Ружицом Ш ћерком госпође Ракиле К. Драгићевића удове.

^ Нарочитих позивница неће бити због краткоће времена. јјЦ |& Рацила К. ДрагићевиЋ Драг. ЧупиЋ || ^ удова, Крагујевац. Београд. 'Адреса за телеграме : Драгићевикка, Крагујевац.

Једно иитање

Дакле, граја, галама, хука! Почиње ударање у све таламбасе и дување у све трубе и рогове опозиционе. >Одјек " напред, а за њим „Сра. Застава " већ су »измаширали" на бојно поље и њини убојни клици и подвици већ се разлежу по дубравама српским. Млађана „ Уссаавна Србија", ваљда у страху да је »Одјек" не надвиче. запела колико је грло служи, па није да виче, већ све дречи; мислиш кожу да јој деру — пет пуних стубаца кукњаве!... Али није ни шала. Ако кука има и за чим. — Та номислите само *повреца устава и !... И то не тек онако каква обична омања повреда, већ гЈедна круина иовреда устава". А кад је тако, коме је и приличније да кука за повређеним уставом, ако не „Уставној Србији" !... Нека је дакле, нека кука! И кад јој се то толико допало да бог да никад и не певала! Само, допустићете, изгледа мало смешно, кад људи кукају над живим и здравим човеком. А такав је случај овде. Јер и поред све хуке Одјекове", и запомагања „Срп. Заставе", и кукњаве „Уставне Србије", наш државни Устав, богу хвала, потпуно је жив и здрав, и не фали му ни длака с главе ! Не знамо шта ли ће с њим бити даље, поред оваких тужбалица и кукавица, које га ево

још жива и здрава окукаше и ожзлише !... Бојимо се, да га те његове зарозане прије што год не урекну за у будуће, а што се садашњости тиче, наш је Устав сада богу хвала у пуном здрављу и најлепшем стању нико га није ни малим прстом дирнуо. Да је све то тако, ми ћемо имати прилике, да се с овима што кукају из опозиције разговоримо о томе на дуго и на широко. За данас пак да ставимо младој »Уставној Србији« само ово једно питање. У другом одсеку члана 93. Устава стоји, да под извесним погодбама прошлогодишњи буџет може важити „ до састанка Народног Представништва и , а најдаље за годину дана." Питамо „Уставну Србију:" Кад би се члан 93 Устава онако разумевао, како га она тумачи, то јест, кад би текст другога става чл. 93 Устава искључивао елеменат закључивања за важење протлогодишњег бу- * џета ," како то она тврди (Устав-' на Србија" бр. 5.) то, кад би; могао настати тај случај, да про-; шлогодишњи буџет важи најдаље за годину дана"?\ Јер по вашем тумачењу члана | 93. излази, да такав случај не би могао никад ни наступити., Ето узмите писаљку у руке па> рачунајте по датумима. А међу| тим у Уставу изреком стоји, да прошлогодишњи буџет може важити „најдаље за годину дана." Шта ћемо сад ту? Хајде одговорите! Угнсда «з Софије „Далеко им лепа кућа!" Има прича, како су некаква два пријатеља кренула у лов у планину. У шуми се раздвоје и сваки оде на своју страну. Мало било, дуго не трајало, док се тек из планине зачу радосно клицање : — Ја улових медведа! Ево улових медведа!!... Али не прође много, а са исте стране чу се кукњава : — Јао, удави ме медвед! . . . Удави!... Чујући то, пријатељ му повиче: — Пуштај га, море, нек иде бестрага! Џаба ти медведа, кад хоће да те удави! Но ловац одговори: — Јао иустио бих ја њега, али неће ОН мене. * Ево овакога ловца изигравају ~чд браћа Бугари. Кога год од Бугара домородаца упитате за Маћедонце, сваки вам одговара: — Џаба их било. Далеко њима лепа кућа! Нека иду бестрага, и камо наше лепе среће, да се никад с њима нисмо ни братакали!... Бар би сада били мирни и безбрижни, и ово што имамо, знали бисмо да је наше и да нам је сигурно. Овако се пришили уз нас и непрестано се лепе и навлаче нас на танак лед, да изгубимо и ово што имамо. Маћедонци су данас за нас Бугаре највећа опасност и ми не тражимо ништа друго, но да се њих курталишемо и од њих Бугарску очистимо. — Само, на жалост, то сад није тако лако, и једва ако је и могуће. Бугарска је преплављења Маћедонцима. Половина софиског становништва Маћедонци су. Није много боље ни по осталим већим градовима у Бугарској. Све најбоље и најкорисније занате заузели су Маћедонци. Они су се увукли свуда, где има олако да се зараде велике сермије. Они су преплавили чак и саме службе државне. Нема ни једног надлештва у Бугарској, где не би било бар по кога Маћедонца, а у многим одељењима они имају већину. Нарочито виша државна места у њиним су рукама. — Није друкчије ни у војсци. И ту кинти од Маћедонаца. Преко боо (шест стотина) официра бугарских Маћедонци су, а већ о нижим чиновима и

да не говоримо. Слободно се може ређи, да смо ми Бугарк доморотци права пасторчад у нашој рођеној кући. У Бугарској заповедају Маћедонци. То је права беда и голема опасност за Бугарску. Јер, наравно, Маћедонци воде и гурају наше бугарске ствари оним правцем, како ће боље бити за њих Маћедонце и за њину Маћедонију. Ето, сац су дотле дотерали, да нас заваде с Турском, и да нам на врат навуку рат, у коме лако можемо пропасти. Маћедонце то не боли много и они отворено говоре, ако не можемо створити слободну Маћедонију, нека пропадне и Бугарска. Бар би се после заједнички брже ослободили. Ето, тако данас говоре свж одреда Бугари доморотци, с којима поведете реч о Маћедонцима. Сви се жале, да због »маћедонских вагабунда" долази у опасност и сама Бугарска. Веле, како су се раније и онм заносили надама на велику н уједињену Бугарску „од мора до мора", која би обухватала н целу Маћедонију. Али сад виде да су то били празни снови. А у политици опасно је сањати, јер може да се изгуби и оно, што се истински држи у руци. Бугари веле да се тога сад н боје. Турска је нешто врло енергична и врло одсудна у свом држању у последње доба. Изгледа као да она има некога сигурног за леђима. Изгледа као да јој је намигнуто : — Удри ти те твоје тамо (Бугаре), а ја овима одовуд (Русима) не дам никуда маћи. Само тако могу се разумети оне енергичне турске изјаве, како они хоће једном да направе мир и ред у својој кући. А те изјаве турске тичу се директно нас Бугара. Нама се може десити оно, што се десило Грцима да будемо бијени, па да се чудимо шта нас је снашло. А то је све због Маћедонаца. За то „далеко њима лепа кућа!" Нека стварају они своју Маћедонију како год знају и умеју; нека стеку чак и новога Александра Маћедонског Великог, ми им нећемо позави дети, нити им шта тражимо. Само нека се они чисте из Бугарске. Али то је ето голема невоља, како да их очистимо из Бугарске; како да их кренемо одавде, кад их је тако много и кад су тако дубок корен овде пустили?!