Мале новине

Ш-У

Тедефон Пере Тодоровићв 136

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 12. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 226

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Г одина 6 мес. I 3 мес. 18 днн .Ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Год*на| 6 мес. |з мес. 40 ДИН .ј 20 ДИН. ј 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. ј 7-50

ОРЧ>Ј 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Жетит ред 20 и. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Иетит ред 10 ш. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ИО ПОГОДБИ ЕРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 и. д.

БРОЈ 12

К1Е1НЕ 2Е1Т1Ж6

Директор и власшж II Е Р А ТОДОРОВИЋ

1Е РЕТ1Т тт$к1

РОД. XVIII

Ј&огу^кост рата Некакав париски пријатељ службених загрепских „КагоДтсћ №отта" послао је овоме листу занимљив извештај о држању француске штампе у маћедонском питању и о свом разговору с једним француским политичарем о истој теми. Тај извештај гласи: Од неко доба француске новине не престају писати о балканским стварима, о истинитим или измишљеним ужасима, које над јадном рајом у Маћедонији врше турске редовне и нередовне чете. Сви листови почевши од ултракатоличког „Сго1Х - ' до ултрареволуционарне „Аигоге," слажу се у томе да једном већ треба учинити крај нередима, које већ толико времена Јевропа равнодушно гледа. У Паризу сада нема скоро ни једнога листа, који би — не кажем: узео Турску у одбрану, већ бар до некле покушао правдати је због догађаја у Маћедонији, или који би бар прегао да побије истинитост гласова о турским свирепствима у Маћедонији. Ућу-1 тао је и „Б^аго/' који је увек: до сада из турског извора до- : носио извештаје о балканским; стварима, ућутаоје „Јоигпа1 (]еа! ГЈеђа{,8, орган космополитских капиталиста, чије су везе с управом турских државних дугова свакоме познате; ућутала је, нај зад, и „А^епсе _ЈШшпа1е, која се увек сматрала као турска полуслужбена телеграфска установа. Ни један лист да дигне свој глас у одбрану султанове политике. С друге опет стране огромна већина париских новина узела се такмичити, ко ће боље у што црњим бојама описати турске грозоте. „Турска зверства" постала су у париским листовима наслов нове дневне рубрике, као год и „Гласови ода свуда" или „Позоришни; живот." Шта више, „Ма1;т," —ј лист у коме се организују нај-; страшније и најопасније новинарске кампање, — редовно доноси имена маћедонских жртава с опширним описом мука, које су претрпеле одтурских управних органа и војника. У јутрошњем његовом броју изишле су чак и фотографисане слике неколиких Маћедонаца. који су оковани били остављени на улици. Све то „МаЉ" пропраћа овим значајним коментаром: »Тамо

доле, на вратима Јевропе, у истини се догађају ствари тако ужасне, да се човеку кожа јежи. Ето опет је бачено страшно изазивање у лице цивилизације и Јевропе. Да ли ће Јевропа подићи добачену јој рукавицу? На жалост, прошлост нам није добар јемац за будућност. " Познавајући донекле обичаје француске штампе, нарочито практичних листова, као што је > Ма*т", морам признати да ми ]е ово ненандно заузимање Француза за Маћедонце изгледало врло неразумљиво. Мој дух, који се нерадо даје мучити загонеткама, узео је одмах тражити решење загонетке. Али посао није био лак, те да се неком срећом нисам намерио на човека, који ми даде у руку кључ загонетке, још бих и сад лутао по мраку. Наравно, не могу рећи име особе, која ми је дала објашњења, али биће довољно ако кажем, да је то човек који заслужује потпуну веру и да може знати ствари, које занимају спољну политику. — Не треба ни мало да вас изненађује овај преокрет у обичајима наше штампе, рече ми мој сабеседиик ; јер ако се ради о изненађењима, будите уверени да се налазимо тек на почетку. Биће тога и више, и то врло брзо. Како сте сами утврдили, француско новинарство посвећује од неко доба највећу паж њу стварима балкаиског полуострва, а то није без разлога. До душе, ви имате право кад се питате, од куда француским новинарима, који су прилично заштићени против излива срца и сентименталне политике, — од куда им толики жар за „маће-

фа у Беч. На миг који је дала Русија т француске су новине узеле, све боље једне од других, ударати по Босфорском болеснику. Али да ово моје тврђење, управо због његова апојдиктична облика, не изазове | можда у вама неповерење, даћу вам као потврду његове аутентичности конкретан доказ. У ПаризЈ се од неколико недеља налази један млад човек, дипломата по каријери, коме је руска влада поверила мисију, да у француској штампи, а преко ове и у француском друштву при-

право скоро на целу Маћедонију и добар део Старе Србије, и све сте то тражили за се. Сад признајете и сами да су то биле фантасије и празни снови * не тражите више „Велику Бугарију од мора до мора". Ако је све то тако, онда се можемо врло лако погодити за Маћедонију, јер вама неће бити тешко да нам признате оно, на што ми полажемо право. Кад не тражите Маћедонију за се, онда вам може бити све једно како ћемо разграничити сфере наших утицаја и интереса у Маћедо-

преми земљиште за акцију, ко-јнији и јамачно вам неће бити јој ће се кроз врло кратко вре- тешко да признате нашу етноме дати још енергичнији темпо. графску међу до венца Доспат ; Француска је влада у том по- планине и реке Месте! јгледу потпуно сагласна са сво- Док сам ја ово говорио мој !јом савеаницом и кад у парла- ;је сабеседник показивао знаке |менту дође на ред интерпела- нестрпљења, и једва дочека да ;!ција о маћедонским стварима, ја завршим. можда ћете чути из уста г. Дел- — Ко вам је то говорио, кајхаееа иујавг, које ће вас изне- хо ш влше. хте • •с?к-ачо и . о Вејнадити. Тренутак је врло озби- ликој Бугарији — „од мора до љан и Порта би имала разлога мора?" — упита ме он.

да најозбиљније мисли о будућности — Ако сам добро разумео, ви верујете у могућност рата с Турском? ! — Ја верујем у његову неизбежност, ако султан не ис1 пуни без одлагања услове, који ће му се наметнути, а ти су у; слови тако тешки, да ће их Порта једва хтети и моћи да испуни. ј — А шта ће Француска ра:дити, ако се ваша предвиђања јиспуне ? | -—- Она ће имати посла око Iболесника на крајњем западу | Средоземног мора, који се пре' ма њој налази у истом положајју, у ком се онај на Истоку налази према Русији.

донску ствар." Исто стетако, иЈ то с правом, посумњали, да би| Бугарска, у данашњим фннансиским приликама, била кадра; да својим средствима помаже интересовање француских новина за потлачене Маћедонце, Али у овом случају за леђима Бугарске стоји неко други, од већег и јачег утицаја, чији се моћни глас овде слуша. То је Русија. Сада ће вам по свој прилици ситуација бити јаснија. У свима вестима које у потоње време износе француски листови о балканским заплетима, треба тражити шапу северног медведа. Сасвим је разумљиво то, што су се те вести појавиле у појачаној мери одмах после пута грофа Ламздор-

Па ко ми није говорио! Говорили су ми сви. И ја му набројах неколико имена, међу н>има и једнога садашњег министра бугарслог. — И сви су вам рекли истину, што се тиче Маћедонаца^ Они су нама збиља додијали н већ нам на врх главе изашли. Али што се тиче нашега интересовања за Велику Бугарску, за Бугарску „од мора до мора" (од Црпога до Белога мора), ту ствар ни из далека не стојн онако, како су вам то рекла ова господа. У томе погледу, ми не само да се нисмо отрезнили, већ, ако икада, баш смо сад на најбољем путу да се испењемо на врхунац шовинизма и шовинистичког заноса. — Та није ваљда?! — приметим ја. — Сасвим је тако! Ви мене добро познајете, г. Тодоровићу. Ви знате како ја мислим о српско-бугарском братству. Ви знате да сам ја пријатељ српскозгодан повод да поведемо раз бугарске заједнице. И то не из |говор о српско бугарском брат-ј Н еке особите наклоности према | ству. | Србима, већ из добро схваћених ј Слушајући њине тужбалице ® бугарских пнтереса. Ја толико ? на Маћедонце, ја им приметим: -верујем у потребу тога савеза, ] — Кад сте ви сад тако рас- да сам и пре био готов, а и са\ положени према Маћедонцима ј да бих на то пристао, да вам и није вам стало шта ће онијучиним велике, знатне уступке, чинити тамо код себе на дому, ј само да се створи истинска, онда је ово не може бити згод-1 трајна српско-бугарска заједнији тренттак да се ми Србиијница. А да то код мене нису ви Бугари споразумемо о Ма-;само празне речи, ја сам, наћедонији. Ви сте пре полагали дам се, то и делом доказао, кад

«пкин из Софије

Српско=бугарско братство. \ Видели смо како се Бугари до'мороци привидно ратосиљају Маћедонаца. То је био таман 1