Мале новине

о разним рудницима, о грађењу друмова и мостова, једном речи о свему, од чега се може што „добити." А ако који Хришћанин усхте да му се пожали што је над њим извршено какво на сиље, онда га испсују и истерају напоље, с изговором да паша нема кад да се бави и о таким ситницама, већ треба да реформише. Сами Турци међу собом говоре: „Реформаторски је рад само један џумбус, измишљен једино ради тога да се баци песак у очи московима." Природне су последице гога све веће свирепости, које су Турци раније вршили по селима, а сад су се осмелили те их врше и по градовима. Немогуће је описати та зверства јер би ваљало написати читаве књиге. Сви турски зулуми биће једнога дана предати јавности, а сада нико не сме јавно да се жали, јер се сад „реформише."

Мз књига и живота Пеше ко|@ девојкв певају у колу, село Пчиња (кут. каза) „Цариградски Гласник" донео је ове песме коју девојке у Пчињу, кумановска каза, певају у колу: Три мерака. Мамо, мила мамо, моја стара мамо! Мије када бесмо млади малечки, Млади малечки с моји другачки, Мије отидомо на чешму за воду. Тује се собрале све селске девојке, Тује беја дошли сви селски ергени. Па си они зборив, која кога сака, Која кога сака, који коју сака. Мије се смејамо с моје другачке Мамо, мила мамо, моја стара мамо! Мије кад дојдомо на њине године Бог да бије, мамо, три тешка мерака! Еден мерак, мамо, тој младо овчарче, Други мерак, мамо, тој младо трговче, Трећи мерак, мамо, тој младо терзиче. Мамо, мила мамо, које да си узму ? Мито, ћеро, Мито, ти си не узимај, Ти си не узимај, тој младо овчарче, Мито ћеро, Мито, овчар будалина, Туђе овце збира, дур да те излже; Мито ћеро, Мито, трговца не зимај, Трговацје, Мито, много касканџија, Туђе паре збира, стоку прекуп УЈе, Стоку прекупује, по село да носи, По село да носи, девојке да лже; Мито ћеро, Мито, не узимај терзиче, Терзија је, Мито, терзија, гидија, Терзија гидија, докда те излже, Дур да те излже, тебе да те узме, Тебе да излже, младу да зароби, Младу да зароби, с другу тавру тера; Ти сиузи, Мито, младога орача, Младога орача, домаћин ће биде Домаћин ће биде, ти домаћинка ће си Домаћинка ће си, кућу ће печалиш. Мара Даскалица. Бога моли Мара даскалица: Море Боже, мили Боже, Пушти, Боже, длги мердевини, Да се качу горе на небеса, Дај ми, Боже калајни катанци, Дај ми, Боже, сребрни кључеви Да закључам небо и облаци Да не врне д'ш три године Да не расте травна детелина Да не пасу овце белосуре, Да не пасу ти коњи ергеле. Да не пасу пашићни говеде, Мару гу је Господ послушаја. Пустил Г оспод длги мердевени. Дајав Господ калајни катанци, Дајав Господ сребрни кључеви. А што била Мара даскалица, Качила се горе на небеси, Закључала небо и облаци Не врнало д'ш три године. Табчновац. Забележио ПриЈипчан &ц.

ВЕОГРАДОКВ ВЕСТИ Њђгово Зшшчанство Ираљ примио је писмо, којим Му Његово Величанство Краљ Енглеске јавља о порођају Њеног Краљев. Височанства Принцезе од Велса. Одликован. Њ. В. Краљ благоволео је одликовати орденом Св Саве петим редом Ристу Стајића, преседника општине града Врања. %грађанм За светосавске темате израђене на Великој школе из суме, које милостивно даје Њ В. Краљ, награђени су ноичаном наградом: г-ца Косара Бобикева философ IV год. и г. Милош Зечевик философ III год., и г.г°Јован Станојевић и Нешко Смиљанић техничари IV године ; а похвалницом г. Петар Гачић, техничар IV год. Честитамо. У трговчмЈ анадввди награђен је златним часовником г-ђе Милеве пок. Николе Радојковића Драгољуб ''.Тодоровнћ, ђак друге године исте школе, за најбоље израђени темат „0 саобраћајним установама у XIX. еку.' Деца Невасињцма . Кад су од својих наставника и наставница чула о патњама наше браће Невесињаца, ученици и ученице београдских основних школа решили су да свако приложити бар по 5 ггара и да се обрате својим друговима и другарицама по варошима да то исто учине. По варошким школама има на 50.000 ученика-ца и ако свако да само 5 пара, прикупиће се од наше дечице 2500 динара. Није нашао жену. Прексиноћ. је некакав господин, за кога веле да је рачуноиспитач у Гл. Контроли и да је био официр, дошао у Ломину у

лицу бр. 57 и код једне своје рођаке тражио своју жену. Не нашав је он је у авлији надао читаву ларму. Један укућанин из исте авлије истрчи на ларму и упита господина шта је и кога тражи, а он место ца одговори како доликује једном чиновнику и бив официру, почео се још више драти и лармати, таман онако како не доликује ни амалину. Чак је на укућанина био потегао штап, али није имао куражи и да га спусти, јер би, и покрај све своје корпулентности, извукао дебљи крај. Распитали смо се и сазнали, да је тај господин веома пргав човек. На част му његова пргавост, нека од ње прави употребу у својој кући колико му је драго, али зато, што није нашао жену на месту где су се, можда, споразумели да се и састану, најмање је имао разлога да одма у туђој кући и укућане узнемирава, а још мање да се на сасвим природно питање због ларме понаша неучтиво, како не доликује ни чиновнику ни бившем официру. Толико се код њега може прет,поставити памети, да не ларма по ; туђим кућама и не узнемирује укућане 'за то, што на уреченом месту није нашао своју жену. Господин у другим оваким приликама може врло зло проћи и поред све своје корпулентности и свог бившег официрства. За сад оволико. С. Зкшшошнолсаа забава. Вечерас ће у нарочито украшеној дворници Коларчевој бити великошколска забава, : која се приређује у корист фонда за потпомагањесиромаглних великошко лаца. Постављени су: за подинжињера прве класе министарства војног с платом од 2000 дин. годишње Сава М. Радојковић, нижи административни чиновник пете класе истог министарства по потреби служе: и за су; плента у гимназији Кнеза Милоша Великог Милан Петковић, свршени философ. Друштва Цованог Нрста. држаће свој главни скуп 30. о. м. у 10 1 / ј часова пре подне у сали друштвеној. Војни изаспаници. За војном изасласланика при Краљевском српском послаиству у Петрограду постављен је ђенерални штабни потпуковник Милутин Мариновић, до сада на расаоложењу министра војног; а при Краљевском српском посланству у Бечу Краљев почасни ађутант, пешадиски потпуковник Михаило Јанковић, до сада на расположењу министра војн. Увзжена оставна. Светиславу Ст. Симићу, професору гимназије Немањине, уважена је оставка, коју је поднео на државну службу. Поштансно-тепеграфсна конвенција. Бугарском народном собрању поднета је на одобрење поштанско-телеграфска конвенција, која је закључена између Србије и Бугарске, заједно с измењеним законом о поштама и телеграфима. Војни судови. У војном суду за официре постављени су: за привременог судију инжињерски пуковник Дамјан Поповић, а досадашљи привремени судија тога суда артилериско технички пуковник Живко Касидолац разрешен је од те дужности. У дунавском дивизиском војном суду постављен је - за привремног судију инжињерски потпуковник Стеван И-

лијћ, а досадашњи привремени судија истог суда, артилериски мајор Светислав Стајевић, ^разрешен је од те душности, Произв8ден. У чин*резервног санитетског поручника произведени су: др Тодор Миленковић, лекар среза ужичког и златиборског, и др. Милан Ђ. Димитријевић, лекар Јсреза колубарског, окр. ваљевског. Пенсионовани. Нижи административни чиновник прве класе Јован Русидес и чиновник седме кл. Милован Милорадовић, пенсионовани су. Емисија српског зајма. Како дознаје „Трг. Гласник," вдада је из Париза добила извештај, да ће емисија српског државног зајма у Паризу отпочети при крају месеца фебруара или пајдаље почетком марта о. г. и да ће ове године то бити једини државни зајам, који ће се у Паризу уписивати. Војно дмсциплинми суд. За чланове војног дисциплинског суда за 1903 годину постављени су: за редовне: за председника ђенерал Ј1азар Лазаревић, за чланове: пеш пуковник Љу бомир Остојић, ђенералштабни пуковник Вукоман Арачић и артилериски пуковници Димитрије Николић и Јован Маринковић, а за деловођу судски мајор Милан Ј. Ристић; за заменека: за чланове: пеш. пуковник Богдан Дамјановић, артилериско технички пуковник Живко Касидолац и ђенералштабни пуковник Степан Степановић, а за деловођу судски потпуковник Сава Карамарковић.

Нове књигеи листови V (Г. г. пнсци и издапачи, које желе да им дела прикажемо у нашем лчсту, треба да пошљу уредништву бар по један примерак, а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). Учктвљ. Изишла је јануарска свеска овога педагошко-књижевног листа; који је орган учитељског удружења, а уредник му је Н. М. Чолаковић учитељ. Босансха кхла. Изишао је и 23. број (15 децембар пр. год.) овога ваљано уређиваног листа за забаву, науку и књижевност, који под уредништвом Н. Кашиковића излази у Сарајеву и који од нове године ступа у осамнаесту годину живота. Бранновп* коло. Добили смо на приказ и 2. број „Бранковог Кола", листа за забаву, поуку и књижевност, који. излази у Ср. Карловцима под уредништвом Паје Марковића Адамова. Осим наставака ствари, које су започете у првом броју, у овом ароју је ново: „Кроз руднички округ, " путничке уопомене Сретена Пашића Осим тога је у овом броју завршетак оцене Јов. Живановића о раду др. Лазе Костића: „О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању мишљењу и писању и његову добу". Најзад и овај број обилује разним књижевним белешкама. Срђ. Под овим именом излази ево друга година у Дубровнику „Срђ," лист за књижевност и науку, под уредништвом г. Антуна Фабриса. Сад је изашао 1. број. Лист се штампа латиницом и ћирилицом.