Мале новине

Погледајте на оне железничке пруге, што их она тамо подиже, и на толика друга новчана подузећа немачка у Малој Азији. Све то показује, да ту у основи лежи један огромни, колосални план, који ће се после извршивати огромном снагом целога немачког народа. Тако у разговору, ми мало по мало дођосмо на оне изјаве германске, где њини научари и историци тврде, како Немци овде на земљи, а специјално овде код нас на Балкану имају нарочиту задаћу, коју им је само провиђење наменило. А та задаћа састојала би се у томе, да Немци својом високом културом, како они веле, оплоде и оживотворе ове наше пределе, који имају дивне климатске услове, али по култури стоје још врло ниско. Немци се тако плоде, да сваких десет, дванајст година имају по један милијун више, коме је тесно у њином »фатерланду,« те морају тражити одушке гдегод на страни. Место да те своје милијуне шиљу далеко у бели свет, по удаљеним крајевима Африке и Азије, Немци могу њих упутити у Малу Азију и на Балканско Полуострво. За двајестак година ту може бити два милијуна Немаца, и онда да видимо у чијим ће рукама бити култура и богаство. Немци су вреднији, за рад спремнији; код њих је више дисциплине и реда-, они ће сасвим Јтргтродпо ттосхатнг господари крајева у којима се настане, а сло ; венско и друго становништво •постаће њине слуге. — То су немачке фантасије, које се никад остварити неће, Кад би Словени тако лако напуштали своје земље, њих би одавно нестало са света. Тих претња немачких научара ми се не бојимо — тако су говорили Бугари. Ја на ово приметим, да се тога ни ја не бојим, али да иза тога има нешто реалније и стварније, чега се морамо бојати, и то озбиљно бојати. Ја чак мислим да се тога прибо јава и сама Русија, и да је та

ПОДЛИСТАК

Девојачке гатке ИЗ МУСЛОМАНСКОГ ЖИВОТА ИЗ »САРАЈЕВСКОГ ЛИСТД« (3) Она ућута. Ваљда није разумела. — Вала да ми хоћеш, ако знаш, тих твојих басама казати? — Хоћу вала сад, ако хоћеш. Када ми је казала неколико таквих »басама«, видим да је не-ј што чудновато, те пошто нисам много имао хартије, то рекнем да ће ми неколико казати, што зна, а ја ћу то написати, па ћу јој платити. После дужег разговора опростим се и одем али рекнем, да ћу доћи сутра. Кад сутра дођем,

бојазан амо и довела грофа Ламздорфа. — Шта ли би то могло бити? — чудили су се Бугари. — То је немачка политика цара Виљема II. Но о томе ћемо говорити у идућем броју.

Из народа Осве^ењв школе. У Наталинцима среза лепеничког, окр. крагујевачког, извршено је 12. о. м. свечано освећење школе. Овој свечаности присуствовали су г. г. министри просвете и финансије с начелником окр. кра гујевачког. НомоЋ од 1030 динара. Суд општ. крагујевачке усвојио је молбу з'правног одбора краг. тргов. омладине и ставио је у овогодишњи буџет 1000 динара ради издржавања крагујевачке трг. занат. школе. Ову сумује једногласно усвојио и цео општински одбор. Тиме су чланови општинског одбора доказали да им лежи на срцу и она сиротна омладина "која није била до сада у могућности да се школује.

Из срнеког света Средишњи Одбор српсна народне слободоумне странне имао је 13 ов. мес. после подне у Н. Саду своју седницу, која је како из места, тако и са стране била врло добро посвећена. У тој седници претресано је више важних предмета, а као најглавнији је промена у преседништву Средишњег ОдI бора. Пошто је досадашњи председ-; ник г. др. Стеван Малешевић поднео оставку на преседништво и пошто му је на његову досадашњем деловању изражена у записник захвалност, изабран је за преседникаједногласно стари борац г. др. Михаило ПолитДесанчић, који је и пре тога више година био председником Средишњег Одбора и стојао на челу странке. Тифус У Осеку. И Осека јављају ; „Тифус, та страшна болест, све се већма шири по Осеку. Од јуче у јутру, 11. о. м., пријављено је 15 нови.ч случајева. У болницама нема више места за болеснике. Преко 140 бодонесем јој каве и шећера, те пошто се мало одморим, замолим је да ми прича. — Мој синко ! Ти јуче рече да не верујеш да цуре могу што учинити, — поче она. Оне не мирују ни кад пођу лећи, ни кад устану, ни кад се умивају, ни кад се облаче, ни кад иду путем, ни никад. Оне увек шапоре. Ма говори једном по среди, немој око плота, то је мени већ досадно. — Када сунце залази — поче она : — обичавају оне на сунце бајати и то ову басму : I. О ти жарко сунце ! Зар за гору мити ? На коме мене остављаш (или код кога мене остављаш ?) Остави ме код драгог. Он мене не воли. Он за ме не мари. Ја на њег метну Богом до три

лесника имау болницама. Становништво је врло узнемирено, што је ова опасна зараза тако јако отела маха".

Нз Валканије МаЋедонски зајам. Како софиски листови јављају, у Гофијије у прошлу недељу, 12. о. м., био јјскуп 80 до 90 угледнијих грађана софиских, ко.је је позвао преседник маћедонског коми тета Ст. Михајловски. Ношто је Михајловски држао говор о циљу скупа и потреби да се на пролеће понот покрет у Маћедонији, скуп је једногласно решио, да свако од присутних јемчи својил1 целим илшњем за зајам који Ие закључити комитет Новац ће се узети од каквог кредитног завода, за шта ће се издати обвезнице од по 100 динара, за које ће грађани давати добровољне прилоге. Турска зверства. Из Солунајављају софиским листовима, да из унутрашњости солунског вилајета стижу жалосне вести о држању турске воЈСке, која је настањена по селима да одр жава ред. Из многих се села жале, да војници не само пљачкају имање имућних сељана, но их још излажу и тешким мукама. У селу Орманим једног богатог сељака пекли су усијаним гвожђем што је покушао да спасе кћер од срамоте, коју су јој војници хтели учинити. У селу Долап-Чифлик пет сељана испребшани су на мртво име, што нису отишли у планину да војницима донесу дрва. "Из многих села стигле су у Солун депутације да се жале валији на мучења, која ; се врше над сељанима. Осим тога софиски листови доносе читав списак из разлошке околине о бијеним, обешчашћеним и мученим женама и о избијеним људима, о ;учињеним пљачкама у стоци и новцу.

ТЕЛЕГРАМИ (15. Јануар) Маћедонско питање Царигр д. Нови косовски валија Хафуз паша је старотурчин, али добар чиновник. У његовом ранијем службовању у Скопљу Албанези су га омрзли због његове енергије, а Бугари због његова пријатељства муке ' Једна мука : зубна боља, друга мука : ко кад жена дете рађа, трећа мука : ко кад Азраил (анђео који душе вади) душу вади. Црко, пуко ако ме преварио ! — Елиф, залиф, ламим ! —- Ово се три пут изговори, па се на сунце пухне, па ће је тај дан плахо волети. То раде сваку поћ. П. Чим се смркне, онда угреју циглу, па поливајући је водом, говоре ово : Ћеремит цврчи, мој драги трчи, ћеремит ћересте, бир устун бир есре. Ту ноћ мора доћи па макар био дан хода. И то се три пут виче. Осим тога запреће жабу под врућ сач, па говори : III. Жаба кречи мој драги јечи. Ако не дошо, док је жаба жива, црко на скоку. I

према Србима. Његово ће постављење на један део становништва учинити рђав утисак и заоштрити супротности (? !) Цариград. Скадарски валија у Албанији, ђенерал Шакир паша, упућен је царском ирадом, да у погледу црногорске границе изврши разне мере, какве постоје и на српској граници, и то да се попуне садашње телеграфске линије, да се појачају пограничне стражаре и т. д. Одликовани Турци Дариград Преко тридесет турских чиновника одликовани су руским орденима, међу њима и цариградски управник Редван паша великим крстом ордена белог орла, и главни секретар министарства спољних послова Нури беј великим крстом ордена Св. Ане. Немачка Верлиа. Бивши председник државног сабора гроф Балештрем постављен је за наследног члана господског дома. Ово је учињено по давнашњој жељи Балештремовој. Италија Ривд. „Трибуна" јавља: Како уверавају, министар благајне Ди Брољио из здравствених обзира ставио је свој портфељ министру председнику на расположење. Јучерашњи министарски савет изјавио јеДиБрољију најлепше жеље за скоро оздрављење. Али ако његова слабост устраје, вероватно је да ће му се оставка уважити. У том случају би Каркано привремено примио портфељ благајне. (16) Јануар СоФИЈа. Листови доносе да маћедонски комитет коме председава Михаиловски, тражи да закључи маћедонски зајам од 150,000 динара у софиској народној банци. Тврде да су сто бугарских богаташа понудили своју гарантију. Беч. После дуге дискусије, предлог о регрутовању враћен је комисији Министар народне одбране формално је демантовао гласове о некаквим тобожњим припремама замобилизацију, јер се у овоме тренутку зато Сада ће окренути оној страни где је драги, па ће три пут ово изговорити : IV. Мрак мрчи стрика мичи ; гора пучи ; вода бучи; небо јечи ; земља звечи. — Нит мрак мрчи ; нит стрика мичи ; нит го ра пучи ; нит вода хучи ; нит небо јечи ; нит земља звечи, већ за плотом мој драги клечи, од срца јечи. из срчаних жила, крвљом храче, писком сече. Отуд иду седмери свати, осмера пле мена, деветера рода (исто је тако рекла). Сад га питају : Шта је теби лепи Н. Што ти ту јечиш ? Одговара лепи Н. : Не питаЈте седмери свати, осмера племена, деветера рода. —- Ето тамо лепе Н. (Фате) у брдо ме увела, у ните ме уплела, брдом ме обија, све ми моје кости слива. (наставиће се.)