Мале новине

нема никаква стварна разлога. Приметио је, међутим, да је наоружање .најбоља гарантија да се избегну ратне компликације. Министар је указао на тешкоће које се истичу кад би се увела двогодишња војна служба. Изјавио је даје апсолутно потребно да се број регрута повећа, нарочито у артилерији. Говор је наишао на живо одобравање. ЗАСТАРЕЛОСТ ИНТАБУЛИСАНОГ ИНТЕРЕСА Поводом тога, што се у одељењима Касационог Суда подјаднако примењује одредба § 928 грађ. закона, у питању о застарелости интабулисаног интереса, јер док је у једном случају узето да и интабулиеани интерес застарева за време у означеном пропису изложено, дотле у другом, да се поменути законски пропис на интабулисани интерес не односи. П. одељење Касационог Суда, са изношењем специјалних случајева у којима је горњи пропис различно тумачен и примењиван, изнело је пред општу седницу на начелно решење питање: „ да ли гттабулисани интерес застарегза према одредби § 928 грађ. закона, за нреме у овоме §-у означено, или не По овоме је Касациони Суд у својој општој седници, према тач. 1. §. 16. зак. о своме устројству, о изложеном питању разумевања §. 928. д. грађ. зак. овакву одлуку донео : Кад §. 928. д. грађ. закона у кољи лико сг застарелости интереса тиче, игноси опгите наређење : „да пошрал /сшзање годишњих интереса на позаЈМљнее капитале, застарепа за три године од дана када их је требало плашитп" — не правеЛи при томе разлпку да ли је интерес интабулисаи или не, -— онда се о-вај пропис има разумети тако. да неплаћенн годишњи интерес бпо он интабулисан или ие, застарсва за три године од кад га је требало платити, те по томе, да се и питање о застарелости ичтабулисаног пнтерес.а ио оволге пропису г^енити има. Што се тиче прописа §§ 931 и 928. ж. грађ. закона, по којима је у једноме од изнетих случајева противно горњем схватању, наведено питање решено, — општа седница Касац. Суда налази : да пре свега §. 936. грађ. закона никакве везе са постављеним питањем нема, а § 928. ж. утврђујући : „да облигациони дуг и праЂО по коме ко може тражити годишње дохотке, уживање или услуге застарева ако се за двадесет и четири године не употребљава, ма да је и у јавне књиге записано и обезбеђено", — уређује са свим други случај, застарелост облигационих дугова, и пратза на дохотке, услуге итд. које се годишње чине, дакле овај се пропвс односи на застарелост права уоки -вања тих доходака и услуга у опгите а не и на потраживањз појединггх годитњих доходака и услуга, које потичу из таквог права, о застарелости којих (појединих годишњих доходака и услуга) специјалан -пропис у § 928 д. грађ. зак. стоји.

Пропис пак § 928 ж., са прописом §. 928 д. грађ. закона, само у толико везе има, што на случај невршења (неостваривања) прагза на интерес, дохотке итд., за време од 24 године, и само то прагзо као застарело пада, нити се по истеку тога рока може ималац права позивати на ону кратку застарелост у § 928 д., за последњи трогодишњи интерес или доходак, и тако поништити правило постављено о ррдовном року застарелости непокретности у § 929. грађ.закона, што би иначе могло наступити с обзиром на промењену правну природу интереса који је интабулисан.

КЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Са прос^аве Сз. Саве на Нсточном Врачару. Како сваке тако и ове године прослављен је Св. Сава врло свечано у свима овд. ос:-:ов. школама па и на Ист. Врачару. Домаћин је био г. Б. Маршићанин упр. града Београда, но како он због слабости није могао доћи на прославу то је његова поштована домаћица са својом кћери г-цом Даринком обавила домаћинску дужност врло свечано, на чему нек им је топла захвалност. После водосвећења и сечења колача читан је извештај фонда сир. ђака а по овом настао је концертни део, који су лено извели ученици и ученице ове школе. После свега настало јепослуживање гостију и деце. Сваки ђак је добио лепу црвену кутију жита и боноона на којој је златним словима било наштампано : „Школе на Ист. Врач.фу, Домаћин славе Даринка Б. Маршићанинова'. А у средини је слика Св. Саве. Прослави је био присутан и референат мин. просвете и црквених послова г. Љуб. Протић и многи одлични гости. Све је било лепо и свечано, само је била велика тескоба због присутности грдне множине света. Крајње је време да се начини школа на Ист. Врачару ! „Војислав". Редовни чланови овд. пев. друштва „Војислав", на основу друштвених правила, позивају своје другове, редовнн чланове друштва, да дођу на главну друштвену скупштину, која ће се држати у друштвеном стану, 30. јануара т. г. у три часа по подне. Биће на дневном реду: Избор председника збора; избор секретара збора ; избор три члана који ће оверити записник рада на овој скупштини; извештај управе о друштвеном раду у прошлој години; преглед прихода и расхода благајне у прош. години; измени и допуне у друштвеним правилима; избор целокупне управе ; и предлози појединих чланова. Позоришне вести. Вечерас се даје у Народ Позоришту оперета „Лепа Јелена". Улогу Париса представљаће г. Станислав Оржелски, први оперски тенориста Прашког Народног Дивадла, а улогу Менелаја, услед слабости г. Динуловића, представљаћз г. Иван Грегоровић, први оперетски тенориста Лавовског Позоришта. Чувена руска певачно-свирачка трупа, под управом г-ђе Надежде Славјанскове приспела је и приређују вечерас први велики концерат, у дворани Коларчевој. Улазнице могу се добити кодг.г. Дим. Стајића двор. књижара, књ. Мих III ул. и Данила Романо

вића, дуванџије до „Коларца" а у вече на каси. Седишта су нумерисана 1 реда 6. дин. II реда 4 дин. III реда 2 дин. Кад ће бити други концерат објавиће се. Уважвна оставка. Благоју Барловцу, писару друге класе административног одељења министарства финансија, уважена је оставка, коју је поднео на државну службу. Постављен. За порезника друге класе пореског одељења среза хомољског, постављен је с платом од 2526 дин. годишње Живко Ранковић, начелник треће класе среза голубачког, по потреби службе. Франко-мархв. Јуче су пуштене у саобраћај поштанске франко - марке од једног динара, које су ;израђене новим клишеом (модел 1901 год.) отворено мрком (браун! бојом на белој хартији и које су нешто веће од садашњих марака исте вредности. Марке од исте вредности раније емисије, које су се затекле у течају, важиће и даље док се не утроше.

Нове књиге и листови (Г. г. писци и издавачи, који желе да ин дела прикажемо у нашем листу, треба да пошљу уредништву бар по један примерак, а по могућству и два, и дело ће им увек : бити приказано). ■: Блгарсна Сбирка, која излази у Софији под уредништвом С. С. Бопчева, од нове- године ушла је у десету годину живота. Овај добро уређивани бугарски књижевни лист и у својој овогодНшњој првој (јануарској) свесци одликује се разноликом одабраном садржином: из домаће и стране књи жевности, књижевних оцена и беле- : жака. Али што нас у овој свесци . нарочито занима, то је чланак самога уредника г. Бопчева, под насловом: „О српско-бугарским односима (изазвано објашњење)", где се одговара „Дн. Листу и „В. Новостима", који су замерили „Б. Сбирци" што је у децембарској свесци, у којој 1е био извештај о бугарском гостовању у Београду, цонела и врло неподесну песму К. Христова „Туђинц". За сада ово само бележимо, а првом згодном приликом вратићемо се да о овом објашњењу г. Бопчева опширније проговоримо. Српска Ншижевна Задруга. — Готово је XI коло књига Српске Књижевне Задруге и већ се раздаје г. г. члановима и повереницима. У колу су ова дела: 1 (72). Путешествије по Србији, од Јоакима Вујића, свеска II, за штампу приредио и тумачења написао Живојин О. Дачић, с картом Кнежевине Србије и Вујићева пута и са сликама у тексту. Цена 2.50 дин. •2 (73). Драматски списи, Ј. С. Поповића, свеска I (Светислав и Милева. Милош Обилић или Бој на Косову. Лажа и паралажа), за штампу приредио Драгутин Костић а предговор написао Јеремија Живановић. Цена 3 дин. 3 (74). Приповетке Ђуре Јакшића, свеска I (Краљица. Сужањ. Успомене. Попа Тихомир. Милан. На мртвој стражи. Одломци из Спахије, Сироте Банаћанке и чобанчета), с предговором Светислава Вуловића, за штампу приредио Драгутин Костић. Цена ■2.50 динара.

4 (75). Ускок, од С. Матавуља. Цена 2.50. 5 (76). Стари дани, приповетке и слике Борислава Станковића (Ђурђев дан. У ноћи. Станоја. У виноградима. Наш Божић. Они. Стари дани. Покојникова жена). Цена 2 дин. 6 (77). Тарас Буљба, приповетка Николе В. Гогоља, превео с рускога Милован Ђ. Глишић, предговор написао о животу и раду пишчеву Јаша М. Нродановић, са 25 слика у тексту. Цена 2 дин. 7 (78). Постанак и развитак народа, с обзиром природнога одабирања и наслеђа од Валтера Беџхота, превео др. Драг. Т. Мијушковић. Цена 2 д. Умољавају се г. г. повереници, који то до сада нису учинили, да штз пре пошљу Задрузн прикупљени новац са списковима чланова како би што пре и књиге добили. Г. г. задругари из Београда који случајно не добију књиге овога кола умољавају се да пошљу по њих у стан задругин (Ераља Милана улица број 95.) СМЕСИЦЕ Вешта превара. Г. Давидсон, бивши секретар за ископавање рудника, упознао се, — тако јавља париски „Тан," — уједном лондонском позоришту с два елегантна господина. Једнога дана лутали су њих тројица јздном лондонском улицом. Пред њима је ишао један господин, коме испадне новчаник а он то није опазио. Мортон, један од нових Давидсонових пријатеља, дигне' новчаник, који је био набијен великима новчаницама, и преда га сопственику, који дубоко дирнут рече честитом налазачу: „Господине, то је од вас врло лепо и поштено. У овом новчанику има 50.000 фуната (1,250.000 дин). Ја сам амерички богати гаван, па ћу вас, ако дозволите, наградихи на особити начин. Изволите и ви и ваша два пријатеља ноћи са мном у Париз, па ћу вам тамо удвостручити суму, коју ми сваки од вас покаже," Г. Давидсон и ода његова пријатеља прихвате ову понуду Американчеву, те с њим оду у Париз. Ту одседну у „Гранд Хотелу", где се Американац у књигу путника запише под именом Хенри Крафорд из Њујорка. После врло одабраног ручка Американац рече: „Готов сам да одржим своје обећање, али се бојим да данас немам код себе довољмв новаца. За то изволте, господо, доћи ®сутра дан у исто доба на ручак, па ћу вас исплатити. Но дотле може сваки од вас метнути у куверту суму новчаница, коју је имао код себе, а г. Давидсон биће тако љубазан, па ће новац чувати код себе".. Такв су и учинили. Г. Давидсон метуо је у куверат 15.000 фуната (375.000 дин.) у новчаницама а његова оба пријатеља 500У и 2000 јуната. За тим је г. Давидсон узео затворени куверат. Сувишно је рећи, да је г. Давидсон јсутра дан био једини, који је дошао на заказани ручак. Али узнемирен што нису дошли остали, он отвори кувермт, али је у њему била само обична хартија: Она три лопова умели су вешто ескамотирати други куверат с правим новчаницама. Г. Давидсон, који је изгубио сав свој иметак, пријавио је лопове полицији.