Мале новине

цркви Св. Николе у Галати била свечана служба, којој су присуствовали српски посланик ђенерал Сава Грујић и све особље посланства са својим госпођама, српска цариградска колонија, професори и ученици српске школе итд. После црквеног обреда, сви су отишли у српску школу, где је извршена школска свечаност. Русни воисулат у Митровици. Као што смо већ јавили, руски консул новог руског консулата у Митровици, Шчербина, приспео је у Митровицу. где су га дочекале ондашње влисти. Сад јављају да је у Цариград приспео и да ће за који дан кренути за Митровицу секретар тога посланства, Кахмански. Забрањена брошура. У Новом Саду штампана је брошура под насловом „Срби и Хрвати", коју је нагшсао Никола Стојановић. Од те брошуре, како јављају полуслужбене загрепске „Народне Новине", послато је више примерака преко Веча у Загреб, одакле је неколико примерака растурено. 0 тој брошури дознала је загребачка полиција, нашла један примерак и предала га државном тужиоцу. На основу тога полиција је извршила неколицини претрес станова, па је нашла и одмах узатила 44 примерка код једног правника, који је изјавио да је те брошуре добио из Беча и до сада растурио 26 примерака. На другим местима претрес није имао никаква ресултата. Из Валканије Факсимиле Људсканова. Наше читаоце известили смо већ о факсимилованим писмима данашњега бугарског министра унутрашњих послова Људсканова. Као што наши читаоци знају, све ^те факсимиле саопштава познати Наум Туфегџијев, да би на тај начин ослободио Хаљу, који је, као што се зна, осуђен на смрт због убиства Стамболова. Проглашујући све те факсимиле за најобичнији фалсификат, полуслужбена „Блгарија" саопштава, да је Туфегцијев. пошто је отпуштен из службе у министарству грађевина, послао министру унутрашњих дела Људсканову депутацију од три члана с овим ултаматуНоћу између и. и 12. Децембра присталице кнеза Карађорђевића сковале су заверу и удесиле да побуне војску, па помоћу војске да Народну Скупштину растерају, а кнеза Александра Карађорђевића из града натраг поврате. и да тако осујете и поврате избор и повратак династије Обреновића. Ова завера није успела. Наоружан народ стукнуо је војску и заштитио Народну Скупштину, а тиме је удешена завера била сломијена. Али, овај покрет инак није ирошао без озбиљних последица. Услед овога војничкога испада Скупштина је била принуђена да избере привремену владу, у коју су ушли : Стевча Мијајловић, потпредседник Народне Скупштине, Илија Гарашанин, министар председник, и

жом: „Прво, да Туфегџијеву одмах да добру службу. Друго, да премести све судије окружног и апелационог суда, заједно с државним тужи.оцима и да на њихова места постави људе с претходним условом, да прекину дело про тив Хаља по оптужби за убиство Стамболова. Треће, одмах чим се прекине даља истрага, да се Хаљу да добра служба.« Расрђен на све ово, Људсканов је одбио све ове захтеве. ,Ако то не учините, додала је депу\ тација, Туфегџијев нао је овластио да вам кажемо, да ће штамнати сва писма ваша, која сте му писали као Iемигрант и која ће вас веома компројмитовати. Излажете се опасности, да изгубите министарски положај«... | »Нек ради шта хоће," одговорио је јминистар. „Писма, која ће штампати, | можда би, по његову мишљењу, ком| промитовала емигранта Људсканова, јј али нећу никад ништа 'ударати, што ? би компромит. министр. Људсканова. \ Не могу никога да отпуштам за љуј бав приватних људи, не могу да ути: чем на правосуђе и да с њим тргу>јем, као шао су то радили други. ! Моја писма, као емигранта, не могу | ничим ца окаљају моју личност. Нека их штампа »Друга једна депутација^ коју је послао тај исти Туфегџијев, поновила му је исте захтеве и добила исти одговОр. У Гономадашњој седници Собрана, одговарајући на питање једнога посланика да ли је или није фалсификована последња факсимила у „ВечерњојПошти", министар Људсканов је рекао да је против поменутога листа подигао тужбу | па сад треба сачекати реч правосуђа.

ТЕЛЕГРАМИ (18. Јануар) Мсгћедонско питање Цариград. 0 извршењу рефорама у битољском вилајету доноси тамошњи службени лист: Комиеија под председништвом команданта жандармерије, Азис-паше, као и поткомисије у еанџацима најживље раде на избору официра и људи за жандармериски корпус. Ти су послови већ свршени у санџацима Дибна и Елјбаран. Комисија за реорганизацију полиције држи сваки дан седнице под председништвом валијиног муавина, Стефанаки беја Кнестовића, јевта Угрићић, председник Касационог Суда. Та три човека састављала су привремену Еладу — управо они су вршили књажевску власт и замењивали књаза, кога тада није било на престолу, јер Карађорђевић је био отишао, а кнез Милош Обрено вић још није био дошао да кња* жевску власт прахвати. Ето тако је било право стање ствари у суботу у јутру 13. Децембра 1858. (наставиће се.) ДеззоЈачке гатке ИЗ МУСЛОМАНСКОГ ЖИВОТА ИЗ »САРАЈЕВСКОГ ЛИСТА« (6) Нит ја појдо путом, нит пут пуца, нит камен пуца, нит трава вехне, нит гора сахне, већ мога

; Земљораднички савети отпочели ј свој рад. Спремање Турске ; Загреб. Са стране, која заслужује | веровање, чује се да је овдашњем ;конвенту милосрдних сестара дошло упуство, да се сто, а евентуално и више добро школованих болничарака пошље за болницу у Скопље и још у друге две болнице, које орден има у санџаку. Цаимград. „Цариградска Агенција" проглашује као измиш ^Бењу вест парискога листа „Ла Патри" о мобилизацији турске војске. Из истог извора исто тако проглашују као сасвим неистините вести, које су донели „Пти Паризијен" и милански „Секоло" о турским насиљима. Турски комесар у С офи Ј и Цзриград. Неистинита је вест даје опозван турски кемесар у Софији Али Ферух беј. Онједошао амо само да поднесе извештај о стању у Бугарској, о пропаганди маћедонског комитета и о емигрантском питању, и кроз неколик I дана опет ће се вратити на своју дужност у Софији. Ватра у манастирској штам= парији Ср. Карловц«. Јутрос пред зору букнула је у српској манастирској штампарији ватра. Она се појавила у канцеларијама, где су изгореле књиге и рачуни, а машине су спасене. Одступање саксонског пре= столонаследника Берлин. На овдашњем двору не знају још ништа, да је саксонски престолонаследник захвалио на престолу у корист свога најстаријег сина. Ухапшен анархиста 5арц0Л0«а. Ов(е је полиција ухапсила једнога белгиског анархисту, који признаје да му је било стављено у задатак да убије белгиског ] краља. Он то није могао извршити за то, што су га случајно ухапсили при последњим радничким немирима. (19) Јануар Крф. Енглеска крстарица „Полнер" сударила се са једном торпедњачом близу крфског ка нала. Има више мртвих и рањених. драгог срце и џигерице — црко, пуко, док мене не видео. Елиф ралиф ламим ! XXIII. Ако је пут подужи, изговориће још ову басму: Ја полети кано вода а затрепти кано гора, гледају ме кано бега, штимају ме (поштују) кано цара; око мене моје друге, ко око цара верне слуге куд год ходим, злато носим, куд корачам, злато бацам, кад говорим, мед ижимам. Едиф ралиф ламим ! XXIV. Кад јој драги дође, онда ово полако говори : О, мој драги ! Ја те гледам ко брдо, а кршим ге ко дрво, нек сам ти драга ко Хави (Еви) Адем, нек сам ти .мнла ко Адему Хава. XXV. Сад ће ово опет полако изговорити и на њег пухнути: Ах мој драги ! Алети, галети, на глави ги умрети, ја ти мећем

] Цариград. Порта је допу|*стила Грчкој да се још за два месеца не примењује диференцијална царинска тарифа.

Одјек и фипософски ! Факуагег ? Ових дана био је у философском | факултету избор професора за „истојрију књижевности јужних Словена," I коју је најпре предавао г. Стојан Но ваковн!,, а затим пок. Св. Вуловић ј Кандидат се био јавио само један, и то г. Паја Поповић, проф. гимназије јКраља Александра. При избору ниЈе |добио г. Паја потребан број гласова, јте је тако пропао. | Због тога, што г. Паја није иза\ бран за професора историје јужних \ Словена, „ Одјек " није имао довољно јречи којима би осудио поступак фи'лософског факултета. Како смо ми до; знали ево зашто г. Паја није изабран. Нема формалнежвалификације, која се на првом месту од сваког кандидата тражи. Г. Паја је по свршетку философског факултета већ десет година наставник Француског језика и књижевности у гимназији, и из овог је Језика и професорски испит положио. Његова је струка дакле француски језик са књиокепношку. Тек последњих година, и то после смрти Вуловићеве, појављивао се он у овом или оном књижевном листу са по неким озбиљнијем књижевним радом, који иде у историју српске књижевности. По томе је доиста непојмљиво што „Одјек", а уз њега и други листови наше опозиције, нападају на философски факултет што професора француског језика и књижевности није изабрао за професора историје књижевности јуЉних Словена. Друго је нешто чему ми не можемо да се довољно начудимо. На Крстов-дан умро је далеко у туђем свету — као што смо у свима нашим листовима читали, Сима Томик. Покојни Сима Томић би • је један од најдаровитијих и највреднијих млађих ирофесора и научника наших. Са одличним успехом свршио је гимназију у Крагујевцу; са одличним успехом свршио је историско-филолошки одсек наше Вел. Школе ; са одличним успехом положио је просурети, ја ти отац, ја ти мајка, ја ти братац и сестрица, ја ти род, ја ти племе, ја ти сунце и месец. У ме зири, у ме вири, у ме душу пусти ти ! XXVI. Сада ће узети прстен с руке, па ће га погледати кроз њега говорећи : Ја бол, болден. Ја ти отац. ја ти мајка. Ја тебе кроз прстен, ти мене кроз срце. На срцу ти драга, на очима златна, све ти куће тамнице, а девојке куце, а ја жарко сунце и месец ! У ме зири (гледај). у ме вири, у ме душу пусти ти ! XXVII. Осим овихимајошна месец ]една басма. Сарем цакли Сарајево, ибрунили бирајево, кане киши јатериши моме, драгом чифдериши, аники, пјаники пјан си драги сићумики !