Мале новине

Људи, који су утицај Србије дигли на таку висину, као што су то учинили г. г. М. Вујић и П. Велимировић, могу с правом чинити замерке једноме ђенералу Цинцар-Марковићу, који думенише Србијом ево већ три пуна месеца, а још није ни Ко сово осветио, ни Српство ујединио! Угвсчи из Еофије Руси према Србима и Бугарима Мој пријатељ Бугарин продужи даље овако: — Ми Бугари, дакле, први смо на ударцу Русима при њином ступању на Балканско полуострво — ми и Турци. Наравно, Турци су први на ударцу Руса као њини непријатељи, а ми Бугари први смо на ударцу Руса као њини пријатељи. Али, по моме нахођењу, на крају крајева биће подједнако и Турцима и нама. Разлика је само у томе, што ће се Турци, по своме обичају, иселити с Балканског полуострва и утећи ће у Малу Азију, или куд год на другу страну, а ми Бугари немамо куд бежати, и што нас снађе то нам је!.. Ја приметим смоме пријатељу, да је његова оцена сувише стро га. Њега ово као да живо дирну. Он прихвати енергично и мало као срдито: — Не претерујем ја ни најмање! Шта Руси мисле осталим народима, а нарочито народима словенским, који се уз њих нађу, то не морамо тек нагађати и погађати. Зато ми имамо живе примере, и они нам речитије говоре но ма какве друге придике. Ја га пресекох: — Па јес, ево пример с вама Бугарима. Брат Бугарин изрогачи се на ме: — Ти ме опет прекидаш. Опет потежеш нас Бугаре. За нас јр јошрано да се може ценити. Руси су тек отпочели своју игру с нама. Видећемо како ће је одиграти до краја. Ово је сад тек почетак. Али оставимо ми на страну нас Бугаре. Има ту пречих и ближих примера. Погледај Мало-Русе и Пољаке, То су два јака словенска на-

Дневник Па)е Домког ОД А. АпухЋина (6) — Ах, опростите, чисто сам сметнула с ума да сте ви овде; али се мени ипак чини, да ри1заШа ништа не може наудити. Ако та ри1ваШ1а не може ништа наудити, не може ништа ни помоћи. То вам је прави «*егс1е У1С1еи8е из кога се нигда не излази. — Колико сам вам пута већ рекла, Фјодоре Фјодоровићу, напомене Мара Петровна гласом благог прекора, да је сегс1е мушкога рода, те се мора рећи сегс1е ујс1еих а не тјс1еи8е... Лекар се наљути због ове поправке у ( страсно му омиљеном

рода, много већа и јача од нас Бугара и Срба. Па шта је било с њима? ТПта је од њих направила Русија? Хајде за Пољаке веле католици су и држали су с непријатељима руским. Али шта би се могло пребацивати Мало-русима? Диван и јуначан православни народ, какав се само пожелети може. Па ипак он је данас у Русији потпуно заћуткан и угушен. Нигде ни трага ни гласа не даду му показати од своје националне индивидуалности. Просто је утопљен у руско море, без трага и јава, па то ти је. Та иста судбина очекује и нас Бугаре. Прво нас, па после, доцније. тамо доцније, ивас Србе. То нам је неминовно, ако се Руси угнезде на Балканском полуострву, и ту они постану господари. Из народа Прва седница. Одбор за подизање споменика изгинулим Шумадинцима из округа крагујевачког и из града Крагујевца држаће .седницу 26 јануара т. г. на коју су познати сви чланови одбора. На овој седници одредиће се будући распоред рада овог одбора. Орфеуму Шапцу. Како нам из Шапца јављају, г-ђица Каја Станковићева, позната српска певачица, одазвала се позиву грађана града Шапца, и основаће тамо привремени орфеум. Г-ђица Станковићева имала је у Београду лепе успехе, па јој то исто желимо и у Шапцу. \ Понушај самоубиства. Тодор Тодоровић. трговац извозник ]и механџија из Раче, као благајник рачанске штедионице послужио се са 16,000 динара штедионичког новца и овај уложио у трговину са свињама. Ускоро је требало да отерау Штајнбрух 100 ком. дебелих свиња и намеран је био да новац опет унесе у касу. Но пошто се споречкао са својим братом, који је тражио да новац од продаје свиња поделе на пола а није хтео дозволити да брат врати штедионици новац који је на недозвољени начин из касе на послугу узео и пошто му је ових дана требао контролни одбор да прегледа касу, и пошто је управа решила да од нове године у штедионици сваки дан по један члан управе француском језику, а нарочито што је поменуо хомеопатију ; па је рекао како има неког тешког болесника, те одмах отиде. Мара се Петровна није могла одлучити да остане сама и ако сам је за то нарочито молио, те отиде и она. По свој прилици очекивала је и од моје стране нешто слично ономе што се с Кољом Куњишчевим догодило. У осталом за то јој је нећака послужила као згодан изговор. Откако ]'е дошла са села пуне ми је уши већ набила причама о овој нећаци, која је недавно довршила своје школовање. Њој се некако чини да ову своју нећаку страшно воли и ако јој је било тек три године, кад ју је последњи пут видела. Сада тврди да јој је нећака заносно лепа, називље је „Геп1ап1; с!е топ

дежура а кључеве од касе поделе, то се Тодор благајник, као осетљив човек, поплашио срамоте и бруке, па је наумио да себе лиши живота и на тај начин спасе срамоте. ; ;;У том циљу он је покушавао са пиштољем кремењаком да се убије па кад није хтео да пали, он је метуо парче угљена и тако је пуцао на себе ономад у четвртак 16. овог мес. пред вече. Пиштољ је био напуњен куршумом и како га је наслонио на леву сису, прострелио је кроз плућа и испод леве плећке изашао на поље. Самоубица налази се још у животу. Оно вече одазват је одмах тамо оператор г. Др. Живота Јанковић који је исту ноћ у Рачу отпутовао. Управни и надзорни одбор рачанске шгедионице одмах се састао у седницу и ради што бржег осигурања штедионичког потраживања од благајника ових 16.000 дефицита и око 18.000 дин. меничног дуга) телеграфски је позвао из Крагујевца адвоката г. Мих. С. Толубовића који је тамо и отишао.

Из срцског света Н1з&бран за посланииа. Г. Миливој Радовић изабран је поново прошлога четвртка за свештеничког посланика на српском нар. црквеном сабору за Велику Кикинду и срез темишварски. Захвала Степана Радића. „Нови Ср бобран" донео је ову захвалу и поруку пријатељима: За време свога „боравка" уузама загребачког судбеног ствла примио сам толико доказа симпатије и живе љубави, која хоће и уме згодно помоћи, да ми је света и угодна дужност, да се јавно захвалим особито пријатељима и знанцима српским, чешким и руским, пак америчким Хрватима, који сви допринеше да ми ова „казан слободе" од свих досадашњих за јавни живот користила. Уједно свим тим својим пријатељима и помагачима радосно јављам, да сам баш у узама толико тога написао и смислио, а уз то остао посвема ведар и потпуно здрав, те ћу сад још с већим успехом моћи наставити јавно свој рад на чврстом демократском народном и словенском основу. Напокон сејош посебице захваљујем оним свесним и далековидним Србима, који ми претплатише брошуру „Најјача странка у Хрватској" те ми уз неке исто тако свесне и далековидне Хрв&те помогоше засоеиг", и много јој је као жао што је ја још нисам видео. Међутим ја због тога нисам ни најмање ожалошћен. По свој прилици каква осетљива шипарица из школских клупа, плава као и Мара Петровна. 1. децембра. Већ је прошло три недеље дана откако сам се разболео. Испио сам за то време сијасет божји лекова и тро се разним мастима ; а лекар после сваког новог лека тврди да ми је пријао, али ме још не ослобађа собнога притвора. С вечери ме походи по гдеко од пријатеља; данас ми нико није долазио, те се с радошћу прихваћам свога дневника. Да бих могао прегледати цео свој минули живот, морам пре свега утврдити какав сам у ствари био човек: добар или рђав,

почети издања обилне моје књижевне и научне рукописне грађе. Све ми је то сигурно јемство, да ипак нисмо тако далеко од великих својих народних циљева, како би се могло судити по многим жалосним последњим догађајима. — У Загребу, дне 27. сијечња (јан.) 1903. — Стјепан Радић, Из Балканије 0 маЋедонсиом питању. Говорећи о маћедонском питању с једним сарадником парискога листа „Ла Патри е , бивши француски министар спољних послова Флуран рекао је, да одобрава иницијативу Русије и Аустро-Угарске, јер она може унети слогу и мир у тешке заплете, који се сваки час јављају у Маћедонији. Али пошто је та покрајина расцепкана на Србе, Бугаре и Грке, он мисли да ће се тешко успети с автономијом. Желети је да се нађу срества. која ће стати на пут Порти те да не упропаоти маћедонско становништво претераним порезима и да се за гувернера Маћедоније постави човек, који ће бити независан од министарских сплетака у Цариграду. Држање француског министра споњних послова коректно је и не може му се ништа замерити. Немачка у овом питању заузима сумњив и загонетан положај. Изгледа да је она према султану пријатељски расположена, па жели да заштити Турску и против напретка цивилизације. Најзад је изјавио да ће приликом претреса буџета у скупштини говорити о маћедонском питању. ТЕЛЕГРАМИ (24. Јануар) Патријарх у Будимпешти €р Карловци. Патријарх Георије Бранковић отпутовао је јуче у Будимпешту. Грчка Атина. „Асти" јавља да ће кабинет Делијанисов, који је себи ставио као главни задатак уштеде у државном буџету, укинути места цосланичка у Београду а Риму, тако да тамошња заступништва престављају отправници послова. Укинуће се неколико новоустановљених консулата. Турска Царнград. Бивши гувернер ливански Наум паша постављен је за помоћ-

паметан или глуп, сретан или несретан. Запалим цигару, извалим се на диван па сам ваљда два сата размишљао о првом питању. После тако дугог размишљања дошао сам до закључка, да је то питање неразрешљиво и за најискренијег човека међу свима људма. Кад човек покуша да свој минули живот изнесе себи пред очи, онда му се понајпре врло јасно појављују његова добра дела : те томе сам и томе добра учинио, те тога сам и тога спасао, те тада и тада могаО сам учинити извесну глупост, али сам се од тога уздржао; а напротив сећање на рђава дела много је блеђе. (наставиће се.) ооФ