Мале новине
Тедефон Пере Тодоровића 136
БЕОГРАД, УТОРАК 28. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
г 1«*лефон ур^дпиштва 228
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10дина! 6 мес. I 3 мес. Г8 дин .ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: ГодинаЈ 6 мес. |з мес. 40 дин.| 20 дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: ГодинаЈ 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50
1>1*ОЈ 5 ПАРА
ЦЕНА ОГЛАСИМА ГГРВА СТРАНА Нетит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Иетит ред 10 н. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 н. д.
БРОЈ 28
ШЕЕМЕ 2Е1ТиМ6
Директор и власник II Е Р А ТОДОРОВИИ
1Е РЕТ1Т Ј01ЈВМА1
РОД. XVIII
Кародна Д акка
I
ПРИВИЛЕГОВАНЕ НАРОДНЕ БАНКЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ биће 1-ог Марта 1903-ће године у 9 сати ире иодие у згради Народне Банке. ДНЕВНИ РЕД: 1.) Извештај Управног Одбора о раду, и полагање рачуна за 1902 год. 2.) Извештај надзорног одбора. 3.) Одобрење биланоа и радње управног и надзорног одбора за 1902. год. 4.) Нредлог о подели добити. 5.) Акт Миниетаротва Народне Привреде по акцијама, на које друга уплата није на време положена. 6.) Предлози акционара, ако их буде поднееено по пропису отатута (чл. 66.) 7.) Бирање три члана за управни одбор 8.) Бирање два члана за надзорни одбор. Акционари који желе да учествују на овом збору, треба да поднеоу овоје акције, као и друге иоправе где и оне требају, најдаље деоет дана пре збора, дакле до закључно 18-ог фебруара ове године, и то : У Београду Народној Банци, одељењу за зајмове на залоге и оставе. У унутрашњооти новчаним заводима. Пооле дана, кад ое збор закључи, може оваки акционар овоје акције (и оотале њима приложене иоправе) на повратак признанице узети натраг, онде, где их је положио. На основу члана 25. ж. закона о Народној Банци напомиње се, да је код суда тражено уништење акције под бр. 13264. Л'§ 1790 Гувернер Народне Банке Београд. 25 Тих. Ј. Марковић.
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продавце из унутрашњости, да до 5. фебруара закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лиот ће му се одмах обуставити а дуг судоким путем тражити. Админ. „М. Н." КУпуЈбдо књижице ^ тгговнчке зндгуге т по којима је уплата дваред отписана за готово без икаквог
; шконта.
26
Душан Тодоровић краљ. срп. двор. лиферант ТЕРАЗИЈЕ.
Зропспће опасносл на Балкану : Београдски дописник бечкога „Цајта" разговарао је с једним угледним турским државником, ј који добро познаје маћедонске | ствари. ) — Пре свега, рекао је турски државник, ја сам уверен, чим се отопи снег, да ће у Маћедонији букнути велики устанак. Истина је да је гроф Ламазорф најнесумњивије објаснио како кнезу Фердинанду тако и министру председнику др. Даневу, да Русија непремено тражи да Маћедонци буду мирни и да не
предузимају ништа, што би сметало Турској да изврши започете реформе. Свака акција, предузета без одобрења Русије и Аустро-Угарске, имала би за последицу то, да се за десет до двадесет година одложи решење маћедонског питања. Др. Данев је ове речи грофа Ламздорфа саопштио вођама маћедонског покрета. Алн колико ја познајем Маћедонце, они и покрај тога неће мировати, јер знам да се они неће задовољити с оним реформама, које је Турска у стању дати. И тако је на пролеће устанак неизбежан. — Мисли ли, ваше превасходство, да би такав устанак могао повући за собом рат између Бугарске и Турске? — То се мучно можедесити, јер Бугарска зна врло добро, да ће у таком случају остати усамљена и да ће неминовно она изгубити. Велике силе немају никакав интерес да се наруши мир на Балканском полуострву и због тога неће потпомоћи Бугарску. Тако исто и друге балканске државе свакојако ће одржати потпуну неутралност и ни у ком случају неће стати на страну једне супарнице каква је Бугарска. — Али ако при извесној симпатији Бугара за маћедонско ослобођење бугарска влада буде принуђена да објави рат, или пак ако Турска објави рат Бугарској због тога што ова не може да држи у шаху маћедонске комитете и што не може довољно да затвори границе своје ?
ПОДЛИСТАК
Једко Дророчакетво
(историски роман из српске прошлости)
књига II.
(10)
5. Народна депутација. Долазећи у Кладово депутација је рачунала да се одатле одмах крене даље. Али у књизи судбине било је друкчије записано. Прешав у ТурнуСеверин ,Гаја Јеремић отуда телеграфише кнезу Мнлошу у Букурешт, јављајући му да су с депутацијом стигли у Кладово, и тражио је упутство хоће ли одмах поћи даље. Кнез Милош одгОвори, Да се из Кладова не крећу : н да чекају тамо док не стнгне ње-
гов човек, кога ће нарочито пред њих послати. За овако поступање кнез Ми лош имао је важних разлога. Његов повратак у Србију у многоме је зависио и од признања Султановога, којеје вребало да дође из Цариграда. Молбе за султана, да призна кнеза Милоша за наследнога владаоца српског већ су биле отишле и од Народне Скупштине, и од Државнога Савета у Београду, па и од самога кнеза Милоша из Букурешта. Мудри и искусни Милош упутио је био молбу не само султану, већ и великом везиру, а писао је и другим моћним и угледним љуДима из околнће султанове. И уз то је још своја писма поткрепно »тешким разлознма«, н сада је с нестрпљењем очекивао одговор нз Царн-
града. Желио је да има ма каква поуздана гласа са Порте, пре но што прими српску депутацијуНо татарин, с писмима кнез Милошевим, не бејаше још с.тигао у Цариград и због тога је кнез и поручио био депутацији у Кладово, да ту причека док јој он не пошље свога човека. Али, Гаја Јеремић, при повратку из Турне у Кладово, није хтео показати депутацији депешу кнез Милошеву, већ им рече само толико, да ће ту морати да се задрже који дан због набавке пароброда. Јеремић је управ као вођа ове депутације и она га је и овде морала послушати. Сутра дан Јеремић нареди оним људима, што су добровољно пратили депутацију, да се врате натраг својим кућама. Многе је то запрепастило, али Јеремић им објашњаваше, да тако мора бити,
да депутација ту у Кладову мора подуже остати, и да би за њих било незгодно ту да чекају, пошто путују о своме трошку. Стога боље нека се разиђу кућама дату не троше свој новац џабе. Све ово долазило је чудно и сумњиво члановима депутације. Нарочито падало им је у очи, што Гаја Јеремић чешће шаље у Турну Северин Предића и Барловца, те ови отуда испраћају неке депеше у Београд. Жика Карабиберовић прокопка и сазна, да Јеремић телеграфише у Београд Капетан Миши и с њим се нешто договара. Сем тога, аустриско паробродско друштво понова одрекне тражени пароброд, изговарајући се да су сад дубоко затли у зиму и да пароброд не би могао прећи преко Ђердапа, н аао на Дунаву |ОШ НН1С бнлоледа. (Наставшће Ш Ј -,." , .*•: ... -••. ^ т