Мале новине

Телефон Пере Тодоровика 136

БЕОГРАД, СРЕДА 29. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

'ГУлефон уредпиштва 228

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: ходинај 6 мес. I з мес. Г8 дин .ј 9 дин. ј 4*50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година:' 6 мес. [3 мес. 40 ДИН.ј 20 дин. Ј 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година' 6 мее. [ 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50

I >1 -'ОЈ 5 ПАРА

ЦКНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 29

КУЕМЕ 2Е1ТиМ6

Директор и власник II Е Р А ТОДОРОВИ1

1Е РЕТГГ ШННћ1

ЈРОД. XVIII

курд ждж тн Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном инсталацијом. Иста се продаје (агенти се искључују). Може се видети сва дан између 11 и 12 пре подне н 4 до 5 по подне. Кнез МгмотеЂа улица бр. 1 до Лазарешће-ве кафане.

Мајзоп ои АрраКетеп! Тгез ђе11е та15оп роиг ипс ГатШе ауес 6 р1есез, апИсћатђге, сшвте, ћа1П5 ( 2 сћатћгез роиг §епз с1е зегУ1се, уегап(1е, есиге е!: гетјзе роиг уоИигез, 1о§етеп1 роиг уокигез, 1о§етеп1 роиг соићег, сопдикез еаи е* ес1а!га§е е1ес1г1цие, ез( ои а уепсЈге. (Оп ехс1ие Г т(;егтес11аге с!ез а§еп1 сотегс1аих). У1зШ1е 1оиз 1езјоигз с1е 11 а 12 с1и таћп е1 с!е 4 а о с!е Г аргез тјдј. Кие (1и рппсе МИосће ргез 1е са!е Г^агагеу^сћ. 22 ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Модимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5. фебруара закључно ношљу новац обрачун и непродате бројеве за месец јануар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н."

сле Косова; изгубшга смо човека за чије су светло име везане многе најлепше и најмилије успомене и тековине наше од ово тријестак последњих година. На данашњи дан тужнога сећања сва српска срца болно се стежу при самој помисли, како је хладни гроб тако рано и тако невремено прогутао једнога од великих Обреновића, за кога су везиване толике наде и уздања српска. А данашњи тужно свечани дан добија још већи значај у томе, што ће данас на гробу блаженоупокојенога Краља Милана канути и врела суза његове узвишене деце — нашега љубљенога Краља Господара и наше племените Госпође Краљице, и ту се помешати са топлом сузом народном. С тога придружујући скром но нашу искрену тугу срдачној тузи српскога народа и нашега узвишеног Краља и Краљид^ ми болно узвикујемо: Вечна му памјат! Вечан спомен великом и првом Краљу после Косбва !

Вечна му памјат

Данас је 29. Јануар, тужни дан, у који смо, пре две годин е, изгубили првога Краља по-

ЈЈграрека ж Да^едонмја Поводом последњих изјава бугарског министра председника д-ра Данева у Собрању о маћедонском питању, петроградске Новости донеле су овај интересан чланак: Изјаве, које је бугарски министар преседвик Данев дао у

собрању, без сумње се неће допасти бугарској штампи, која је расположена веома ратоборно и са своје стране чини све што је могуће да распали јавно мишљење и да га спреми за сукоб. Ј Г. Данев је отворено рекао | да се маћедонско питање налази у рукама великих држава и да :Бугарима остаје само да мирно | чекају даљи развитак догађаја. Бугарска влада неће трпети да | се на бугарском земљишту оружају устаничке чете и да се I шиљу у Маћедонију. Осим тога бугарска влада помишља да маћедонске бегунце врати у њихову домовину. Тоћесе питање расправити у нарочитој комисији по споразуму с Отоманском Портом. Једном речи, г. Данев је дао објашњења, која се у дипломатском погледу могу назвати „потнуно коректним." Али на жалост то је само једна страна медаља. ј*дна гтрана, мање привлачна. Ствар је у томе што и покрај свег заузимања јевропске дипломатије и бугарске владе у Бугарској не само не престаје агитација у маћедонском питању, но што се више примиче пролеће, ревност је агитатора све већа. Док бугарски министри у народном собрању говоре о теми мира, бугарска штампа отворено проповеда рат с Турском. Уз то износе све могуће аргументе. Нарочито бугарски листови истичу слабост Турске. „Сада, вели један од најраспрострањенијих листова бугарских, — Тур

ска је само сенка своје прошлости. Турска је војска сада само скуп незадовољника, турска благајница празна, народ го, управа покварена." Овака мишљења су у овом случају у толико неумеснија, што не одговарају стварности. Чак и с празном благајницом и поквареном управом, Турска је још увек опасан противник, а за малену Бугарску још и неодољиви. Али зар се бугарски агитатори брину о истини! Њима је потребно пре свега да направе сензацију, да до крајних граница раздраже јавно мишљење и да ичазову сукоб с Турском. А шта после? За тим рачунају да ће се Русија заузети за Бугарску и поновити велики источни рат, те да Маћедонија постане бугарска покрајина. Доиста нечувен безобразлук, с којим се води та агитација. Ни мало мање не изненађује и хвалисава самоувереносг и гврдоглавоет маћедонскох агитатора. Они и у штампи и на скуповима изјављују, да је дошло време да се ослободи бугарски народ у Маћедонији, да ако се сад не удеси општи устанак, онда ће маћедонски Бугари изгубити сваку веру у њих и затим ће већ тешко бити да се дигне нов општи устанак. Не зна човек чему пре да се диви ту, да ли циничном признању жеље да се улови риба у мутној води, или тврдоглавој жељи да се по сваку цену обмане јавно мишљење Јевропе перспективом општега устанка у Маћедонији.

ПОДЛИСТАК

Једко Дророчакетво

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(")

5. Народна депутација. Ово све изазове распру међу члановима депутације, и многинападну Јеремића, да он нешто крије од њих и ради сам на своју руку. Јеремић је припадао партији кајмаклије, и држао се с незадовољним саветницима, с тога је на њега лако било и посумњати. Нападну га дакле да он нешто кришом подваљује и направи се читава галама, лом и псовка. Раздражени чланови депутације тражили су од Јеремића да им каже: што их држи

ту у Кладову залудне, те не иду у Букурешт кнезу Милошу, куда су и пошли. Услед тога крену се сви Јова Илићу , члану депутације и секретару скупштинском да код њега туже Јеремића. Тек ту покаже Јеремић депешу к °ју је још раније био добио од кнеза Милоша- Но сад многи чланови депутације нису веровали у тај телеграм, и у Турну пошљу нарочите људе да се известе о депеши. Ови изасланици депутације разберу у Турни што су могли о депеши и поруче онима у Кладово, да је депеша збиља дошла из Букурешта. Али ови изасланици не хтедну се из Турне враћати натраг у Кладово, већ се упуте сухим у Букурешт, правдајући се, да ако се мора чекати, онда је боље да чекају

у Букурешту, тамо где је и кнез Милош због кога и иду, но да седе залудни у Кладову. Али још пре поласка ови депутирци имали су незгода и неприлика. Сви они били су махом у народном србијанском (турском) оделу и сви су носили опасане силаје а за силајима оружје. Влашке власти не хтедну их тако оружане пустити на пут, и они су морали у Турни да оставе своје оружје. А раста вити Србина од његовог оружја, то се у то доба још сматрало као најтежа увреда и поруга. Стога ови разоружани изасланици одмах су одатле из Турне телеграфски послали кнезу Милошу у Букурешт жалбу на ове поступке румунских власти И заиста, кнез Милош знао је колико вређа Србе овако одузи-

мање оружја. Стога одмах изради те из Букурешта више власти издаду писмо на полициску власт у Турни Северину, да Србима поврате одузето оружје. С тим писмом био је упућен у ^урну кнез Милошев нарочши изасланик, Максим-Распоп, који оне прве депутате сретне у путу. Но ови не хтедну се враћати натраг у Турну, већ продуже пут за Букурешт, а Максим -Распои оде у Турну где нађе и остале депутирце, који су већ сви били прешли у Турну из Кладова. С Распопом они се сад крену сви заједно за Букурешт, под пуном опремом и својим оружјем и хитали су што пре да стигну своје другове, који су раније били отишли. (Наставиће се).