Мале новине
Телефои Пере Тодорови^а 136
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 30. ЈАНУАРА 1903. ГОД.
•'»•лсфон уредништва 226
ДЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 10дина| 6 мес. I з мес. Г8 дин.1 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. ]з мес. 40 ДИН.1 20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИМУ: Година! 6 мее. I з мес 30 кр. ј 15 кр. ј 7'5 о
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
ВРОЈ 5 ПАРА
БРОЈ зо
ш: ше 2 егпж 6
Директор и власник II Е Р А Т 0 Ј! 0 V 0 И Ш Т.
1Е РЕТ1Г Ј0У1Ш1
РОД. ХУШ
& •$:•Ш ■5* ■з* •Ш 1« •Ш ■бг •Ш
м ХОТЕЛ ЛОНДОН« Јављам мојим нритатељима т>знаккцима и осталок поштованохМ грађанству како вз места чако и из унутраш носта да сам узео под закуп Хотел Ј1ондон ц . Хотел сам потпуво изнова реновирао и скбе за госте са новим и чистем поетељама снабдео. Кујну сам спремио како са српским тако и са страним јелима. Пиће је чисто српско природно а ( ослуга је орза, т ко: да ће сваки посетилнц бити како са ценом тако и са послугом потпуно задовољан. Пиво точим и.з чувене гшваре „Косовљанина" , које ни у којем случају не уступа страном пиву, и које је хемиЈ ски утврђено, да је много здравије и боље од оних пива, која се у нас увозе и придају по врло скупе новце. Мој дугогодишњи рад на овдашњој пијаци даје ми на де, да ћ« ми поштовано грађанство и даље поклонити поверење које сам код њега уживао. За многобројну поссту моли Тоша Војновић
4$ &
1$ ШШ- блажене душе ника.
великога покој- Тој осећај дивно се манифестовао и у јучерањем кратком О овоме путу Њихових Ве- путу Њихових Величанстава. личанстава већ смо донели неке< Извелике обазривости, а можвести, доносимо и данас опшир- да и из других побуда, државнији извештај а сутра ћемо са- ,не власти предузеле су биле општити и још неке појединости, најстроже мере при овом путоо овоме кратком, али значајном јвању Њихових Величанстава. путовању. [ На станице у Земуну и КарловЗа данас пак хоћемо нарочито | Ц У ни 1 е ™ ко пуштан, сем народа истакнемо један крупан и ра-| чит0 пробраних и одређених одосан факат, који је и раније | с °ба, махом преставника власти. био познат, али који се наро-(Ц ео П У Т од Карловаца до Кру-
28 гостионичар пређе код „Тнкона" 7$' 1$ ЏЏЏЏ Џ Ж 3? Ж Ж Ж Ж ^ Ж ^ ^ Ш-
& ч«' # ФФ ч* 1 Ф
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продавце из унутраипвости, да до 5. фебруара закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за меоец јануар. Јер ко то не учини, лиот ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н."
^ШЈ.]Ј^11Ји.ЈЈ.ЈЈ.]Ј,]Ј;1Ј1ЈЈ.11 V =:] <3 Ново Ново [>=| [>= У Кафани код старо^-^ЛМајдана приснеће у Иетак^-<|31. о м . а првог фебруара[>-<|у Оуботу П(;Ч< ће свирнти^-;| прва бечка Даменкапела\>ЈА у Недељу другог одпочећуЈЈ" итор пиво.
КУпуЈб^ кн»ижи ц,е 1ГР0ВДЧКС зндгуге т по којима је уплата дваред огписана за готово без икаквог шконта Душан Тодоровић краљ. срп. двор. лиферант 26 ТЕРАЗИЈЕ.
-Јточити и Салв С поштовањем Стојан К Тодоровић
-<] =3 =3
<] 29
=3 /Л
I I
V У"У V/ V"'/>"> V"'/ V* V V V у"у" ; I II 1 I I
II I II I I I I I II
гћ- [>=; р Е' р к
Крв није вода! „Господине драги. јајесам жандар, и гинем за своју службу. У своје време ја сам и у војсци служио и нашем се дару и краљу на верносг заклео. Сутра да затреба, ја оих главу положио за нашега владаоца и за наше отечество ! Елем, ја јесам жандар, али ја сам и Србљин и у мени тече српска крв. Па кад видим српскога Краља и Краљицу, а мени ево овде — показује руком срце — тако нешто заигра, тако ме нешто обузме, да морам викнути : „Живели !", па да бих знао да ћу одмах онде на месту погинути \". . (Исповест једног карловачког жандарма.) Извршен је велики акат пијетета — Њихова Величанства поклонила су се гробу Свога великога родитеља и топло се помолила Свевишњему за покој
чито у овој прилици сјајно манифестовао, на понос и радост свију српских родољуба. То је факат: да је жив и будан народни дух српски; да Србин свуда остаје Србин и да је велика и света истина она изрека народна: „ Крв није вода!' 1 Ма где живели, Срби су увек добри грађани, добри иверниподаници господара под чијом круном живе, и под чијом заставом служе. Аустро-Угарски Србњкоји у густим масама живе у Срему, Бачкој и Банату, насељавају Далмацију и знатан део Хрватске, кроз векове, у најтежим временима, сјајно су посведочили своје домољубље и својом крвљу и својим костима доказали своју голему оданост бечкоме ћесару краљу угарскоме. Стога сумњичити њину лојалност — био би највећи грех и најтежа неправда, која се једном јуначком народу може учинити. Али, тако одан Отаџбини у којој живи и господару земље,
шедола дармима 4РГ
био Је поседнуг жанкоји су, у размаку на двест^а-триста метара, у малим пикетима (групицама) стражарили и пропуштали само оне, који су имали нарочиту објаву за пропуст, а таквих је било једва и тријестак. У Карловцима, Иригу и Земуну и по свима већим местима нарочито је било добошом објављено, да ће на дан путовањз Њихових Величанстава сви путовиза Крушедол бити поседнути жандармина, да се нико манастиру неће пуштати и да је одлазак у Крушедол за тај дан строго забрањен. Предузете су биле и све друге мере, да народ нигде не буде у близини куда ће високи путници проћи. Знајући све ово, ми смо рачунали да око Крушедола неће бити никога Ми сами, са нарочитом дозволом, од Карловаца до Крушидола били смо бар десетак пута заустављани, да нам коме ^се на верносг заклиње, пропуснице прегледају. Па ипак српски народ уједно храни као; какво је било наше изненађење, свети аманет и своја српска пре- када смо јуче око 10 часова пре дања, своје српске мисли и осе- подне стигли до манастира. ћаје и своје специјално, нарочито ј Крушедол је у дољи, а свуда српско родољубље, које чини те ј около уздижу се брдашца. Сви се Срби из разних држава, из ! ти висови били су сад поседразличних земаља и круновина нути густим масама света ипак сви заједнички осећају као људи, жена деце, којих је било један народ, као једна духовна на хиљаде. И сав тај свет доцелина, као једна нераздвојна шао је гамо околишним путанародна заједница, везана једин- њама, преко њива и ливада, преством крви, јединством мисли и ко воћњака и винограда. И што осећаја и јединством народних се више примицало подне, те идеала. :су масе света бивале све веће Сви Срби, из свију покрајина и гушће. Жандарми с пушкама, и из разних држава гледају сло- са натакнутим бајонетима, крсве стране, оби-
бодну Србију и њену народну династију као нешго своје рођено, као нешто свето и узвишено, мило и драго, чему желе сваку срећу, сваки напредак и душу би своју дали за величи ну, славу и срећу Србије и њенога узвишенога Господара.
старили су на лазили око тих гомила, уклањали их с једнога месга на друго, али гомиле су бивале непрестано све веће и веће. Равно у 1 час и 15 мин. по подне, забрујаше звона с манастирског торња и на савијутку