Мале новине

го веће од ове, коју ми данас износимо. Тако се дакле пред нама указује ова слика: Несретним синовима српским мајка Србија даде хлеба и с хлебом, да им лепе чиновничке пОложаје и добре плате, да им чин и господство и повери им оно мало пара и цркавица својих, да јој, камен, они то сачувају и куда треба упуте. А шта раде ти несретни и три пут проклети синови српски? Шта раде? Покраду, као пацови развуку и покраду све што им до руку дође.

ља никаква имања. Али онда где штили ти велики апетити за поје грбача? Где су оне погане хару каса. руке, које су се умеле увлачити; Аманет надлежнима, да ово у државне касе и красти отуда не остане глас у пустињи. последњи грош? •

не

Зар та лоповска грбача може запети да плати покрађу?. О ПуТЗ. у КруШвДОЛ Зар те лоповске руке не умејеј —«»**« баш ништа радити, да одуже 1 дуг, украђен из државне касе? «5* Народно одушевљење. Па зашто се онда прво не сте-. железничку станицу у Каржу тилопови? Зар није и право лов ч има нико ии Ј е пуштан сем и Богу драго, да прво њина гр- ј неколико службених осооа, које бина пуца, да се прво њине | С У у напред биле одређене. Акрадљиве руке покрију жуље -ј ли на Р °Д Л е ипак хтео дати вима, пре но што се апелује на ■"""" народну грбачу и народне жу

Ови лопови прво налећу „а ? грађане, те њих уцењују, пљач -ј кају, глобе. Кад ту опипоље! З а Р лопов чиновник оде на што се може, онда се баце најзаточење; седи ту залудан, те наше јадне државне касе, те ! га џабе хране, или.га мету где њих очисте и окалајишу. Краду; год у какву писарницу, те ту безбожно на све стране, и гдејпискара и господује, док му не схрана; „Ура! и год се може што смаћи — они ;Дође помиловање, па после иде смичу и дижу ! | и на тенане крцка покрадену А шта бива за тим? Ништа !; зам У к У народну!.... Неке и не ухвате никако. и тако Не, не ћемо, не можемо и не смемо више тако. Лопова треба натерати да грбином одради покрађену суму, ако је иначе одужити не може. Ако не уме радити ништа друго, уме копати ледину, туцати камен и гурати колица! А Србија, богу хвала, има доста пропалих путова, које треба градити, много урвина, које треба затрпавати, много камења, које треба вадити и туцати. Дакле, лопове државне на посао па нека одрађују похару. Пола динара му је надница -— да ради и дуг да одужује. Од свију дефицитлија треба'

им то остане и прође. Неке ухвате и притегну; они врате и плате последњу похару, која је ухваћена, и то им се после призна као нека поправка, ствар се забашури и крађе као да није ни било. Али још горе од овога забашуривања, то је ово; Лопова ухвате, суде и осуде, али он је сиромах, нема чиме да плати штету, коју је учинио држави, и онда њега оставе, а обраћају се г. министру финансија, да он издејствује указ, да се из главне државне благајне накнади дотичном надлештву покрадена сума. И онда бива ово што овде видимо. Запиње нажуљена грбача народна, да попуњава касе, које су испразнили лопови из чиновничког реда! Зашто? Веле за то, што лопов нема ништа, од чега би му се могло наплатити! Ми остављамо на страну, да многи од ових лопова имају од чега би се покрађа могла наплатити, али они то све лепо сакрију, пренесу на другога и удесе тако, да им се не може ништа узети. Но рецимо баш да немају зби-

изјраза и одушке своме великом одушевљењу за српскога Краља и Краљицу, с тога се у густим масама искупио у улици која води манастиру Крушедолу. Када су Њих. Величанства око подне наишла на ту улицу, од једном се захорило са свију живели", тако да се цела улица проламаше. Улица је била дивно окићена заставама, ћилимима, свежимцвећем а на многим прозорима виделе су се и слике Њих. Величанстава. Народ се начичкао не само на улици већ је заузео и сва врата, капије и прозоре на кућама — и на доњем и на горњем спрату. И сав тај свет сада је на глас одушевљено поздрављао миле високе госте. Њих. Величанстава ишла су у затвореним

колима, окружени угарским гардистима, који су Краљевска кола пратили. •Чујући ово бурно поздрављање народа. Њих. Величанства отворе прозоре на колима и Краљ на једној, а Госпођа Краљица на другој страни отпо-

љени народ, који се услед ове јвидне пажње владалачке још

створити едну нарочиту чету \ * здрављали су љубазно одушевоефицитлиску , која би се под; ^ Ј Ј Ј строгим надзором редовно из-' гонила на рад. Будак ићускијуј ^ Ј . Ј ЈЈ ; виша раздрагао и одушевио. у шаке, па у ма дан или нај ТХ г Ј ' Ј . Ј г , 1 Иста сцена поновила се и у друм — на посао! И терати их; ц. в Ј г , вече, када су се Ј ±>их, Величантако докле сав дуг не одуже. ј ћал / из Круш едола. Ал„ ПробаЈте то, па да видите како, ^ . одј ^ евљени свет ће се брзо смањити бро] дефи- . Ј к г Ј г ;ни]е остао само ту у улици, кроз цита и дефииитлија! , ко ј у су Њих Вел У та ' НСтва ' л у ро . За време министровања г. ^лазила, већ пође за колима Кра- ј Ђоке Стевановића пооштрене су љевским и нратио Их је докле ; казне за лопове државне. Али се год могло. Враћајући се пото још треба допунити и усавр- сле натраг, сав овај свет оду-1 шити, како би се једном уни- шевљено је клицао и певао.

Дневник 12аје Дољског од А. ЛпухЋина — (14) Чим сутра дан сване отишао сам у Васиљевку, спремио на врат на нос своје ствари и отпутовао у туђину. Четири сам године лутао кроз Јевропу из места у место, а нигде нисам нашао мира. Свуда ме је гонила помисао, да сам ја био прави Ацин убица и ако му нисам својим рукама смрсио конце. Јелена је Павловна покушавала дамипише. преклињала ме је у почетку да се вратим, па ме је потом стала прекоравати; а ја јој нисам одговарао. Да је изненада негде изашла преда ме са својим загонетнимсмешењем,

не верујем те не бих пао пред њене ноге, па бих и свакој њеној речи веровао; али су њена писма била отровна и опора, те су само утврђивала моју сумњу. На овој се сумњи она нигда није уставила; ваљда ни до данас ништа о њој не зна... Најзад је времеучинило своје. Вратим се у Русију, настаним се у Петрограду, ступим поново у државну службу, упишем се у клуб и отпочнем живети оним беспосленим, светским животом, при коме пролази дан за даном не доносећи собом ни радости ни туге, успављујући разум и саветс једноставном вревом и узбуђујући овда онда срце сићушном борбом најсићушнијег самољубља. На Васиљевку се навратим само једном кад сам дознао да мисе мати тешко разболела. Тамо

нисам застао Јелену Павловну. Кажу ми да се на две године по смрти Ациној преудала за неког пољског грофа, али је наскоро опет остала удовица и сада живи на своме пољском добру. Потом је прошло пуних петнаест година, а о њој нисам чуо никаква гласа. У почетку прошле зиме био сам једног дана у посети код кнегиње Козељске, и таман сам хтео поћи, а пријаве грофицу Савољску. — То ми је стара пријатељица из Москве, изјави домаћица. Заједно смо први пут ступиле у друштва, е11е 1леп ће11е а1огз. Дошла је да нам представи своје кћери. Уђе у црно обучена госпођа, жутог лица и угашених очију, а даље на њој ни трага од какве лепоте. За њом су приступале

Ту је било старих и младих, мушких и женских, зрелих људи и деце. И сав тај свет сада је певао, дизао одушевљену грају и радосно клицао: „Живео!..." »Живела!...« „ Живео српски Краљ!"' „Живела српска Краљица Драга!" „Ура!..." ,,Живели!" Баш у тај мах ми смо наишли у колима и сусрели се. с тим светом, који се враћао. Како је већ био мрак многи су носили фењере и дижући их према нама и загледајући ко смо, они су узвикивали: ,,Живео српски Краљ!" ,,Живела српска Краљица!" И позивали су и нас да то исто узвикнемо; и тек када смо и ми одговорили: „Живели Краљ и Краљица!" пуштали су нас да идемо даље. * * * У вече све гостионице и кафане у Карловцима биле су пуне препуне света. Ту се јело, пило и на све стране вођени су живи одушевљени разговори. И сви ти разговори тицали су се високих краљевских путника, о којима су се чули најлепши одзиви. Били смо и по најбољим пивницама и по сиромашним крч мама ; чули смо разговоре и образованих људи и простога народа — сви су се слагали у једном, сви су с одушевљењем помињали имена српскога Краља и Краљице. Пред једном капијом на клупи седели су у сумарку две девојке и три шипарца; они су нешто тихо певушили, на глас познате песме „Зелен ора дебео лад Жен се дико док си млад!" Чусмо где се у песми помиње име Краљево и застадосмо да сазнамо каква ли је то песмица. Девојке прво утекоше у авлију. а после на наше наваљивање опет изађоше, и казаше нам да занишемо шта су певале. То је била ова песмица : „Освануо сунчан дан, Сваки Србин раздраган Весели се, српски сине, Еј У сунцу са висине ! „Још милији иде гост, Још је веКа то радост ! две вр10 укусно обучене младе девојке. — Сћегс Не1епе, дие1 ћшћеиг с1е уоиа уогу епћп, рећи ће кнегиња, па се подиже целим својим гломазним телом на сусрет гостима. Чим се зачу први глас у црно одевене госпође ја се чисто и и нехотице стресох. То је била Јелена Павловна. Кнегиња јој представи своје госте, а и мене између осталих. Јелена Павловна измери ме брзим и оштрим погледом, па се окрете кнегињи и рече не пружајући ми руку: — Иоиз поиз сошШбвош <1е 1оп§ие <1а1;е. МопзГеиг а &;е Ђг&з Ие ауес топ ргетГег тап. (Наставиће се).