Мале новине

год., налазећи да га је Бугарска изазвала. Друго, што у том чланку пада у очи, то је што се и сад, при решењу маћедонског питања, одаје достојно признање лојалном држању Србије и што се њена права на Маћедонију, хладно, беспристрасно и достојно оцењују и — признају. С тога нам је веома пријатно што нашим читаоцима можемо саопштити тај радосни обрт у руској штампи, а још нам је пријатније донети тај чланак пе троградских „Новости" у целини да га и наши читаоци проуче. О овој појави ми ћемо нарочито проговорити у једном од идућих бројева. Овде пак износимо сам тај чланак из „Новости" који од речи до речи гласи овако : О спољној политици Србије у маћедонском питању сведоче два документа : говор Краља Александра у Нишу и полуслужбено саопштење, наштампано ових дана у српским листовима. И у Краљевом говору и у том саопшгењу провејава једна иста мисао. Србија жели да одржи мир и воли да се очува зМиз ^ао у Маћедонији, с тим да се у њој уведу реформе, које предлажу Русија и Аустро-Угарска. Али Србија не може да дозволи решење маћедонског питања само у корист Бугарске, и на случај таквога решења биће принуђена да са своје стране предузме све потребне мере те да очува своје интересе. Другим речкма ако Маћедонија падне у руке Бугарској, онда ће Србија на то одговорити ратом. Таква политика ни мало није основана на личним тежњама Краља Александра. Она природно истиче из положаја, који је за Србију створен одредбама Берлинског уговора. Кад се 1884. год. Источна Румелија, супротно Берлинском уговору сјединила с Бугарском, српска је влада на то одговорила ратом. Таква одлучна мера ни мало није била каприц Краља Милана, већ неминов* на носледица Фа1<та ојача= нс Бугарскс и поремећсне политичце равнотеже на

Дневник Паје Дољског од А. Апухћина (15) Оц тога доба често сам ио друштвима виђао Јелену Павловну. Понашала се према мени устегнуто, скоро неучтиво. Једне вечери случајно се десило, те сам код исте кнегиње Козељевске с њоме седео за.једним карташким столом. Прва је игра прошла потпуно на миру, а к;ад је са мном морала играти, она зовне неког старог ђенерала па му преда своје карте изговарајући се како је уморна. Млађа јој је кћи из другога брака ружна, и ако нешто мало потсећа на своју матер у њеној младости; али је зато старија врло

Балцанском пол\Јострв\?, у* тврђене Берлинсцим \Јго= вором. Кад је присаједињење Источне РумелиЈе Бугарској довело до поремећења политичке равнотеже на Балканском полуострву, онда би присаједињење целе Маћедоније Бугарској (што Бугари траже) довело Краља Александра у онакав исти положај, укаквом се налазио Његов отац 1884—1885. год. У своје време наговорило се много излишних речи о „братоубилачком" српско-бугарском рату. Али су при том заборавили, да за такав рат не би било никакве потребе, да Бугарска није била удесила преврат од 1884. Исто тако и сад од поступања Бугарске зависи да Србија одржи мир. Па не само то. Србија не може бити равнодушна према судбини својих сународника, који живе у Старој Србији и Маћедонији. Она је дужна да" предузме све потребне мере за сваки случај, да буде готова на све. С гледишта интереса Србије желети би било да се удеси таква автономија Маћедоније, да та област буде подељена на три дела — грчки, српски и бугарски. Истина, према извештајима француских консула таква је подела немогућа, али је свакојако боље разграничити све три народности Маћедоније, но стварати јединствену автономну Маћедонију, које би ресултат био ужасна борба међу народностима и поступни прелаз целе областиу руке Бугарске, чега би опет неминовна последица био рат. При решењу маћедонског питања јевропска дипломагија неминовно мора узети у рачун интересе Србије. То захтевају не само разлози просте правичности но и потреба да се одржи мир. Најзад, треба имати на уму иГ потпуно коректно држање Србије, која ни мало није стварала тешкоће великим државама, ма да је колико и Бугарска имала разлога жалити се на рушење њезиних интереса у Старо.ј Србији и Маћедонији. дивна. И по лицу и по својим покретима потпуна је слика Ацина; чешће ми се прохтело да јој се приближим и да се изближе с њоме познам, али ме је она, по свој прилици по материном мигу, тако посматрала као да би пред њом стајала каква пуста просторија. Тако сам укратко испричао свој ромац... Еда ли он збиља личи на какву срећу? Моје понашање у целој овој причи нити је било поштено ни паметно. Могао бих се правдати само тиме, што би многи на моме месту исто тако поступали; али, је ли то одиста какво правдање? 25. децембра. Јуче, после педесето-дневног затвора, опет ми је враћена слобода. Прво сам посетио Мару Петровну на бадње вече. Још на месец дана раније говорило

Краљ Александар у Свом нишшком говору савесно је опоменуо свакога на неминовне последице једностранога решења маћедонског питања. Последње полуслужбено саопштење је да^ љи разБ^-мисли, које чине основу Његова *говора. Србија има несумњиво право да мисли о својој будућности, која у садашњим приликама ни мало није обезбеђена. Србија нема излаза на море и на случај да Маћедонија дође у руке Бу гарске, нашла би се у најкритичнијем положају. Русија и Аустро-Угарска, које су, према споразуму од 1897 год., узеле на себе да очувају политичку равнотежу на Балканском полуострву, без сумње ће се постарати да измисле такву комбинацију при решењу маће донског питања, која би задовољила претенсије Бугарске, Србије и Грчке, и која интересе Србије не би принела на жртву интересима Бугарске. Из српског света Иреминуо. У Новом Саду је 1. о. м. ненадно преминуо др. Теодр Мандић. Свршио је правне науке у Немачкој у Хали, где је 1849. промовисан за доктора права. По повратку је, као спреман човек, и ако млад, постао секретар новоустројеног диштриктног комесарства у Бачкој, са ког је положаја напредовао, те је 1859. позван у бечко министарство унутрашњих послова, а брзо за тим постао саветник намесничког већа у Темишвару, што је била провинцијална влада за српску војводину. Г1осле је ва време провизоријума био саветник намесничког већа у Вудиму, па онда саветник министарства просвете и црквених послова кад се 1867. васпоставио маџарски устав. Тада је Мандић живо учествовао у пословима српских народно-црквених ствари, он је у маџарском министарству ; био управо душа за српске ствари. У том погледу и на том пољу стекао је великих заслуга. Био је неколико пута посланик на народно-црквеном сабору, па и на знаменитом политичком благовештенском сабору, а • • се о овом бадњем вечеру. Као што сам већ поменуо, Мари су Петровној немиле веће свеча носги, јер јој се чини да се тада многи снебивају. О томе суди по себи: кад забавља омање познате госте, спопадне је досадно зевање од кога се без успеха лечила хомеопатијом. Прича се како је једном приликом слатко заспала, кад је имала да забавља у малој дворници три матере, док су им кћери играле. Ипак се одлучила да приреди ово бадње вече за љубав своје нећаке, чиме је доказивала колико јој је ова била мила. У последње сам се време толико био привикао на усамљеност и на своју лампу с њеним тмолим заклоном. да су ми се чисто засениле очи и мало сам се смутио од јаке светлости и множине гостију кад сам ушао ка

био је посланик и >На маџарском сабору у доба, кад су и чиновници могли бити посланици. Све догађаје памтио је не само по годинама, но и по данима, а тако је исто и у правноЈЈЗЈруци знао тачно навести римско и канонско право, и староугарско право. Изврсно је знао латински и написао је класичну дисертацију на латинском језику о брачном праву у источној цркви, што и данас има своју вредност. Осим овога није хтео ништа више писати, но је тек последњих година на молбу својих пријатеља написао за „Летопис" Успомене из српског народног-црквеног живота. Као пенсионар преселио се из Пеште у Нови Сад где је живео до смрти. Родиа се 1892. год. те би идућег марта навршио 79, годину. Сараниће се у Будипешти у породичној гробници. Бог да му душу прости. Промене код „Српсног Гласа". Код задарског „Српског Гласа" настале су промене у власништву и уредништву. Као власник и издавалац потписује се д-р Крсто Ко-вачетЉ. Главни и одговорни уредник Шпиро Ј. Герун поднео је одбору оставку на примио: али је аамолио Геруна да остане на уредништву док се не нађе нови уредник, на што је он и пристао. Оризрекска жандармерија. Цариградски листови јављају, да је довршена реорганизација жандармерије у Призрену. Из Балканије Бугарска нота. Бечкој „Пол Кор." јављају из Париза: Ноту коју је. бугарск ( влада упутила силама позивајући се на узнемирљиво држање Портино, и у којо) моли да силе употребе свој утицај у Цариграду да се те припреме обуставе, силе су премиле хладно и чуде се томе кораку, јер бугарској влади мора бити познато, да се Турска само управља по једнодушном савету свих сила, кад предузима мере не само да угуши могуће устаничке покрете у Маћедонији, но идабуде спремна војнички насваку могућу случајност. Не мање у Софији мора бити познато, да ће силе оставити путпуну слободу Турској у принудним мерама, ако би за њу био учињен ма какав напад, и да се утицај сила неће даље простирати но само Мари Петровној. Спазио сам много деце разних година, а још више одраслих особа. Баш до врата стајао је мој лекар као шетегЦо топ. Био је у врло помодном фраку с особитим пешевима и белом атласном пошом; на прсима му се блистало дугме с великим брилијантом, само штета што је по свој прилици био лажан. Посматрао ме је од главе до пете, потом ме потапка пријатељски по плећима и рече: — Е, добро је, добро је, само немојте јести сладоледа! Једва сам могао доћи до Маре Петровне. Било јој је врло дуго време, те је готово тужна изгледала. Морао сам је запитити, шта јој је. (Паставиће се).