Мале новине

он то није учинио, него је на том месту остао до своје смрти и то је најбољи доказ, да он није ни био противник режима од год. 1897. Друкчије ценити пок. Милутина Гарашанина, значи бацати се блатом на његову светлу и каваљерску успомену. Кад сам већ написао ово неколико речи, нека ми буде допуштено казати још и ово: напредне странке, као такве, нема још од краја год. 1896.; она је онда као странка распуштена и престала да живи. Али, ако је нестало напредне странке, близу је памети, да једним потезом пера није могло нестати напред њака са њиховим навикама и традицијама. Ти напредњаци, на позив Владарев, груписавали су се не као странка, него као политичари, и помагали родољубиво Господару земље у вршењу извесних задатака, док је за њих била потреба. На вршење тих послова и на те задатке могли су имати појединци, невезани партијском дисциплином, своје засебне погледе и радити шта су нашли за добро. То је било њихово право. Али није њихово право, да они данас излазе са извесним пребацивањима и замеркама, а то право неће имати све дотле, док хоће и даље да остану напредњаци. Ако су грешили они, који су помагали кабинет доктора Владана и другова, таман толико исто, ни више ни мање, погрешили су и они, који су помагали кабинете, што су дошли после др. Владана, па до ђенерала г. Цинцар Марковића. Немају дакле да замере једни другима ништа. И све шго могу да учине то је ево ово: да батале шта је било до сад. па да зрело раз мисле и да се братски договоре како ће од сада послужити још и боље и корисније традицијама некадање своје странке. За узајамна оптуживања и пребацивања апсолутно му није време. Напредњак-

Дневник Пајс Дошског од А. АпухЋина (16) — Ах, ви знате, Павле, колико су ми мила деца, а Бог ме је баш те среће лишио. Не знам шта бих дала, кад би сва ова деца била моја! — То бага не би било најбоље, Маро Петровна, јер тада би вам морало бити сто педесет година. — Уоиз ауег! оијоигв 1е то4 роиг пге... Како вам се допада моја нећака? — Још је нисам видео. — Не може бити! Одмах ћу вас с њоме упознати. — Мишо, потражите, молим вас, Лиду и зовните је амо. Миша Козељски, витак и ле-

Италијанскоаповенско зближење Петроградске ^Новости «, у свом броју од 31. пр. м., донеле су овај чланак: Обично се мисли да западни и јужни Словени морају водити очајну борбу за опстанак само са Немцима. У самој ствари то ни мало није тако. Осим Немаца Словени имају и других супарника. Да и не говоримо о Маџарима у Угарској, Турцима и Грцима у Турској, у самој Аустро-Угарској они су до последњег времена морали водити упорну борбу с Игалијанима. Нарочито заоштрени односи између Италијана и Сло вена постојали су па и још постоје у Далмацији и у опште по целом Јадранском приморју. То је чисто ушло у традицију италијанске политике. Али у последње време Италијани су почели опажати да та жестока борба, наносећи Словенима многе штете, не доноси самим Италијанима никакве користи, но на против, доводи само до тога да ојачане немачка народност и да Немци поступно добијају све више и више позиција на обалама Јадранског мора. Италијани се почињу бојати, да Трст не падне у руке Германије, која одавно гледа да то постигне. У том питању је у последње време у Италији несумњиво настао велики обрт. Колико је тај обрт велики, може се судити по томе, што је познати италијански журнал „Миоуа Ап1;о1ој51а И посветио питању о односима Италијана према Словенима леп чланак, у коме доказује да обе народности, ради обезбеђења својих узајамних интереса треба да прекрате непријатељство једна с другом, но, на против, да уједине снагу за заједничку борбу против немачког утицаја, који је у последње време узео сувише опасне размере. По себи се разуме, да ће те нове струје у италијанској политици с усхићењем примити како аустриски, тако и сви балкански Словени, који су до сапушкаст кадет весела, насмејана лица, отрча да тражи. Не потраје много а допадне к нама дивна девојка мало прћоноса а црних враголастих очију. Има јој већ седамнаест година, а нико не би рекао да јој има више од петнаест. За мене је то било велико изневађење, као какав поклон о бадњем вечеру: не знам зашто нисам могао замислити, да Мара Петровна може имати тако дивну нећаку. Онако зајапурена сијала се од искреног задовољства. Направи озбиљно лице па ми се дубоко поклони; али није могла дуго издржати, већ се одмах стане смешити. — Ја вас још одавна познајем. Тетка има доста ваших слика, а ви много личите на Кочу. — Ко је то — Коча? — То је мој ујак. Зовем га

да непрестано морали сукобља вати се с Италијанима. Питање је само у томе, може ли се поуздати не у искреност, но у трајност и сталност тога словенофилског покрета у Италији. Истина, та се појава од чести објашњује блиским сроством италијанске владалачке династије с кнежевским црногорским домом. Пошто је црногорска кнегињица постала италијанском краљицом, симпатије Италије према Србима и другим Словенима морале су сасвим природно порасти. Али то није довољно. За стално зближење обеју народности нужно је да се Италијани увере о погрешности раније своје политике. А тешко је претпоставити да ће се Италијани, који живе у Аустрији и који су навикли да воде непрестану и жестоку борбу са Словенима, од једном проникнути духом кајања и одрећи се својих ранијих тежања. Вероватно је да ће проћи још доста времена, док мишљење .Дчота Аи*о1о§-јч" и других органа италијанске штампе усвоје и Италијани, који живе на аустриским обалама Јадранског мора. Италијанско-словенско зближење могло би имати велики утицај не само на аустриске, но и на балканске сгвари. Чак у маћедонском питању Италија би могла рећи своју реч у корист Словена, као својих природних савезника. За време садашњег краља италијанска политика у погледу Балканског полуострва још се није потпуно одредила. По свој вероватности, у даљем току маћедонског питања она ће се боље расјаснити. Свакојако желети је, да се италијанска влада користи обртом у расположењу јавнога мишљења у Италији и да одлучније пође путем заједнице са Словенством.

Из народа |Прембштање филијала. „Нишком Гласнику" јављају из Пирота, да се неколико највиђенијих пироћана носе мишљу да на ма који начин преместе ; Кочом, јер ми је врло мио. Хоћете ли посластица? Ове овде нису добре, донећу вам друге. — Лидија 'Лвовна, рече Миша Козељски приступив к њој, дошла је бароница са својим кћерима, изађите пред њих. Лида се опет уозбиљи како и приличи домаћици, па одмереним корацима отиде на сусрет бароници; успут дохвати неког гојазног младића у белој јакни, па му наби на главу некакву зелену капу од хартије. А мене одвуче лекар да ме представи својој жени. Уопште лекар је био страшно весео и слободан хотећи на сваки начин показати како је он близак пријатељ ове куће. Говорио је врло гласно, разуме се француски. У последње време лечио је неку француску намигушу и с њоме изучавао најодабранији париски

филијал Управе фондова из Ниша у Пирот. До сада им ово није испадало за руком, јер Управа Фондова није хтела да вређа Нишлије, али како је последња нишка окружна скупштина решили ла се филијал исели из зграде окружног начелства или да плаћа 150 дин. месечно кирије, изгледа да ће Пироћани да успеју у томе да филијал из Ниша у Пирот преселе. Они само чекају да се приступи извршењу поменуте одлуке нишке окружне скупштине, па да одмах понуде Управи бесплатно зграду за филијал у Пироту. Они се надају да ће Управа њихову понуду без речи примити, прво за то што се најугледнији људи за ову ствар залажу, а друго због тога, што Управа не би морала у Пироту за свој филијал плаћати скупу кирију, коју би у Нишу кад се исели из зграде окр. начелства морала плаћати. За Нвзесињце. У Пожези изабран је одбор за прикупљање помоћи Невесињцима. Поменути одбор, уз припомоћ месних свештеника, учитеља, Женске Подружине и Певачке Дружине, приређује 9. фебруара ове године концерат с игранком у поменутој варошици. Програм је забаве и поучан и забаван, те се надати, да ће исту посетити све патриоте из варошице и околине. Посетиоцима и приложницима ове хумане и патриотске забаве. Одбор ће издати топлу и јавну своју благодарност.

Из срдског света Парница Др. Емилијана Ради^а. Месићски настојатељ др. Емилијан Радић имао је занимљиву парницу пред тамишким жупаниским управним одбором, коме је ондашњи велики жупан председавао. Радић је 1896. год. без дозволе напустио поверени му манастир, а свој одлазак није пријавио претпостављеноме епископу. Услед тога су покренули против њега дисциплинаран поступак, суспендовали су га, али након две године опет су га повратили у звање. РадиК је тада покренуо против манастира Месића парницу, молећи, да му се за време суспензије досуди 1200 круна као годишњи трошак око издржавања. Ова парница је прешла све редовне судске форуме, док напослетку није делегован вршачки надсолгабиговор. По свима угловима у дворници само се разлегао његов глас: „СоизГ — соизћ табате*. „Еп уоПа иие §а!1е, раг ехетр1е" и тако даље. А то му није сметало да једнако греши у члановима; тако ]е на пример говорио: »Г агћге ев(; <;гез ће11е«. Шта је знао чинити, с члановима никако није могао на крај изаћи, они су му били права Ахилова пета. Жена му је омалена, безбојна и по свој прилици застрашена. К њој су једнако дотрчавале обе кћери с високим плавим господином и доносиле посластица, поморанаџа и разнога воћа. Све је она то брижљиво смештала у своју кожну кесу. (Наставиће се). '.Л <СГ\ ос /24 %-