Мале новине

та. Услед сагласности намера и услед лојалне сарадње Италије и АустроУгарске на заједничком двогубом задатку, италијанска је влада могла само са задовољством примити путо вање грофа Ламздорфа у Беч, који је ради истог циља путовао. Ово је путовање расејало сумњу и страховања, и пошто је оно предузето да се захтеви цивилизације доведу у сагласност с одржањем земљишног 81а1из дио, појачало је снажно јемство и безбедност за одбрану услова, у којима Италија и Аустро - Угарска гледају најбољу заштиту својих интереса. Италија је дакле са задовољством сазнала о бечким погодбама, на које је дала свој пристанак. И кад се те погодбе коначно углаве међу силама потписницама Берлинског уговора, нико се неће више радовати од италијанске владе, јер у њима је најбоље јемство које се данас може желети за одржање бШиз дио или за грађанске реформе које ће у оним крајевима обезбедити мир. (5 Фебруар) Бсч. Јуче по подне опојано је мртво тело надвојвоткиње Јелисавете у палати надвојводе Фридриха у присуству цара, чланова царске породице, кнежевских гостију и државних великодостојника. У осам часова тело је пренесено у Баден. СоФија. На интерпелацију у Собрању, коју је поднео један посланик поводом растурања маћедонских комитета, Данев је одговорио да је ту меру предузео с тога, да сачува најбитније интересе државне и да Бугарска не буде огњиште маћедонских метежа. Бугарска је мала држава и решење маћедонског питања не зависи од ње, него се она мора понашати тако, да с правом затражи од великих сила да се побољша ситуација у суседној царевини, која је опасна по мир. Бугарска мора да ради на томе да маћедонску ствар узму у своје руке само велике силе. Ми у Маћедонији немамо никаквих освајачких намера и бићемо срећни ако се у овој земљи успостави ред и ако се нашим сународницима загарантују најелементарнија права на живот и имање. У тренутку кад велике силе раде на увођењу рефорама најелементарнији политички такт обвезује нас, да будемо мирни; својим лојалиим понашањем ми морамо учинити утисак на Маћедонце, да се не дамо завести мишљу, да би Бугарска узелаучешћа у маћедонским агитацијама. Из тога разлога ми ћемо чинити своју дужност до краја да би сви они, који могу ма како утицати на Маћедонце, убедили ове да у садашњим околностима треба да остану мирни и да својим мирним држањем даду могућности великим силама и Турској, да остваре пројектоване реформе. С тога виши интереси бугарске расе захтевају да на свима линијама влада мир. (ј^-

Одроворц--1Разговори ЈхЈнади на ј\?говини. Ко год је кроз овај живот ишао уздигнуте главе, као поштен човек, лако је могао доћи у положај, да прима туђу помоћ, или да сам другима буде од помоћи. С тога, нити је какве срамоте у томе, ако је човек у невољи затражио туђу помоћ, нити је какве особите славе у томе, ако се сам другоме нашао на помоћи. Код живих људи то бива. И народ лепо вели: „Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.'' С тога ми нити смо се кад год јуначили, да нам туђа помоћ никад није требала, нити смо се хвалисали да смо ми некад некоме помагали. Али, изазивани и изазивани, ми смо најзад „Одјеку" морали довикнути: Та умукни једном са својим вечитим грдњама и клеветама, бруко једна, јер томе истом Пери Тодоровићу , кога данас тако свесрдно прљате, колико јуче сте руке пружали и помоћ од њега тражили, и он је за вас пред другима клечао и руке склапао...." Дакле, овако је „Одјеку" до викнуто тек после његових дугих и дугих изазивања и најцрњег клеветања. И то је све било још пре нека два месеца. Међутим он се сетио тек сад да нам на то одговори и слушајте га шта вели: »Одјек« не зна „које је то извесно место, и на коме је и такав један створ, као што је Петар Тодоровић могао некога бранити." Али ако је Петар Тодоровић доиста кога бранио, и ако „у те брањене радикале долазе и они из „Одјека," онда они забрањују Петру Тодоро вићу »да их ма где и ма на каквом месту брани.« Његова одбрана за њих је тешка увреда. Од Петра Тодоровића „они не траже никаквих услуга. и (»Одјек« бр. 34., од 3 фебруара), Тако нам, ето, „Одјек" подвикује. Леп одговор! Потпуно достојан „Одјека" и његове дружине! Него да загледамо мало дубље у њега и да му видимо прави смисао. Елем, како оно беше; како рекосте: „ако у те брањене радикале долазимо и ми из „Одјека," ми онда забрањујемо да нас ма где и ма на каквом месту брани један Петар Тодоровић! " („Одјек" бр. 34.) Дакле „забрањујете!" Али та ваша забрана може се тицати само будућности. А будућност је у Божијој руци, и ту нико не зна шта га чека. Ако кад год опет дођете у невољу. онда ћемо тек видети, хоћете ли »забрањивати« Петру Тодоровићу да вам помаже и хоће ли вам он помоћи, баш и да га замолите. То су све ствари о којима сад не може бити говора, јер је то тек будућност!

Али шта ћемо ми са оно мало прошлости? Јер овде међу нама и није реч о будућности, већ једино о прошлости, о ономе што је већ било!.... А било је то: да сте ви тражили и примали помоћ од овога истога Петра Тодоровића кога сад овако цигански грдите. И то све није било баш тако давно, да би се могли позивати на неке велике промене. Јуче, када сте тражили и примали помоћ од Петра Тодоровића он је био овакав исти и овај исти, какав је и сад. И он вам онда није био ни „гнусан" ни „одвратан" — напротив тако сте слатко савијали руке око њега! А сада не можете сити да га се нагрдите. Ето то је оно о чему је реч међу нама. То је оно, где се ви понашате горе од сваких Цигана, ипоказујете, како је у вама још врло много чисто животињског и зверског дивљаштва. Али гле! Ми вас прекоравамо, а ви можда чак и не знате, да вам је Петар Тодоровић „некада негде 1 ' помагао? Бар се градите да не знате. Истина, не одричете то отворено, али велите: — „Ако у те брањене радикале долазимо и мииз„Одјека," ми забрањујемо" и т. д. Дакле, »ако долазите?« А ви не знате то посигурно, већ сум њате „ако"?! О, јадни ви, како сте се то побркали, те не можете свега јасно да се сетите. Па јес, јес! Ви сте у последње доба постали нешто врло заборавни. Сад не знате ни какво ли је то „ извесно место ," на коме је Петар Тодоровић могао за вас молити. Чак сте заборавили и то : с које вам је стране дошла она милост, која вам је тамничка врата отворила и све вам се нини да је могла доћи и с оних туђинских монитора испод града !... Ако, ако! Кад се свиња наједе, она копању превали ! Кад сте се нашли на слободи, ви сад не знате ни ко вам је њу дао!.. Сумњајте, сумњајте ! Можда ће доћи један дан кад више нећете сумњати. А ми ћемо дотле причекати !... Што се пак тиче г. Пере Тодоровића, ту вам можемо рећи одмах сад, да баш међу ва ма око „Одјека" има људи, ко јима је он помагао и слободу им спасавао. А ако га повучете за језик, он вам може баш и поименце казати који су. Толико за сада ! ЈЗеоградске зестм Иоправка. У јучерањем чланку : Г. Рајотћ и напредна странка увука се у 3 ступцу погрешка. Тамо у последњој алинеји изгледало би, да је пок. Гарашанин заменио на посланичком месту у Паризу г. Рајовића; у ствари пак, а тако је требало да стоји, заменио је г. Рајовићпок. Га рашанина. кад је овај умро. Молимо да се ово овако поправи.

Пеноионован. Досадањи преседник Пореске Управе г. Мита Петровић, стављен је у пенсију. Пореока Управа. За преседника прве класе Пореске Управе при министарству финансија пбстављен је г. Живојин Богдановић, начелник прве класе окр. крајинског. Стављен на расположеве. Ђорђе Ненадовић, књиговођа прве класе главне државне благајнице, и Спиридон Поповић, благајник прве класе благајнице окр. смедеревског, стављепи су на расположење. Државни ековом. За државног економа друге класе ср. рамског постављен је Венцеслав Валента, досадањи контрактуални економ исте класе и истог среса. Полициски указ. ГГостављени су: за начелника прве класе среза посавског, окр. београдског Јеврем Магазаџић начелник исте класе среза драгачевског; за начелника друге класе среза моравског окр. нишког, Љубомир Ј. Рајић, начелник исте класе ср. подгорског, обојица по потреби служжбе; за начелника треће кл. ср моравског, окр. пожарев. Милосав Цекић, порезник друге класе у пензији; за начелника треће кл. ср. тимочког Коста Поповић, начелник исте кл. ср. моравског, окр. нишког; за секретара прве класе н >челства округа врањског Божидар Митровић, секретар исте кл нач окр. моравског, по потреби службе ; за секретара друге кл. нач. окр. моравског Душан Протић, писар прве кл министарства финансија и за секретара прве кл. нач. окр. крајинског Арсеније Шуменковић, секретар исте кл. нач окр тимочког, по потреби службе франко-маркз. Јуче су пуштене у саобраћај поштанске марке од 0'25 дин. које су израђене новим клишетима (модел 1901 год.) плавом бојом на белој хартији и франко марке од 0 50 дин. јјкоје су израђене новим клишетима (исти модел) неранџастом бојом на белој хартији. Обе врсте нешто су веће од садашњих марака исте вредности. Садашње марке које су у течају, вредиће и даље док се не утроше. Концерат. Целокупни Београдски војни оркестар, под управом свог капелника г Станислава Бињичког приређује у петак 7. о м у сали код „Коларца" велики концерат. Почетак у 8 и по часова у вече. Улазна цена 1 дин. од особе Благодарност. Г. г. Прота Алекса Илић, свештеници Марко Петровић, Пера Милојевић, Велимир Маркввић л ђакони Љубиша Марковић и Владимир Стаменковић изволели су из почасти чинодејствовати на парастосу пок Митрополиту Мраовићу и осталим покојницима, на чему им певачко друштво Станковић изјављује своју благодарност. „Протест Глупог Августа" остао је за идући број због нагомиланог материјала. Венчање. У недељу 9. о. м. венчаће се у Вазнесенској цркви г-ца Милева, кћи г-ђе Софије и г. Мил. Станисављевића — Чика Мила — експедитора на новинарском одељењу у централној пошти, с г. Миланом Боторићем, књиговођом у фабрици порцулана. Стан Сарајевска улица бр. 48. Нарочите позивнице неће бити. Честитамо .