Мале новине

важнија околност та, што су и Русија и Аустро-Угарска одавно одустале, како за време 1897 год. тако и сада, да ч врше притисак на бугарску владу да учини крај устаничкој делатности Маћедонаца. Ако је све то тако, онда остаје само једна претпоставка. Русија и Аустро-Угарска сматрају да је дошло време да учине нешто на Балканском полуострву, да пођу природним путем, верне сгарој изреци: „С^иос1 те<ЗЈсатеп(;а поп вапап!:, {'егит запз!. (Што не излече лекови, излечиће гвожђе). У томе се управо и састоји потпуна озбиљност садашњег политичког положаја. Спрема се велика опасност, пожар прети да с елементарном снагом букне на Балкану — а „удружене" снаге, Русија и Аустро-Угарска, као да не хитају да га гасе. Од 1897 године на овамо то је сасвим нов моменат! \Гз народа Јушовац, 31. Јануара 1903. год. Равбојништво. Ономад, 28. Јануара, код нас овде у селу десило се једно разбојништво. Мијаило Ранковић наш је грађанин и по поштењу кућа му је на најбољем гласу. Мијаило је рањен у нашим ратовима с Турцима, а већ је и стар човек и стога неспособан за рад. Цела кућа стоји на његовом сину Живојину, младићу од 24 год., вредном раднику и устаоцу, који је ожењен и има двоје женске деце. 28. Јануара Живојин је орао цео дан и у вече уморан с воловима дође кући. Уморне волове није смео одмах појити, и остави то задоцније. У вече, између 8-9 сати, он изађе да напоји волове и да им положи. Док се ту бавио око стоке, угледа 3 човека у сукненим хаљинама, где преко шљивара иду право његовој кући. Живојин им викне и упита их који су и шта хоће ? На глас његов, они окрену назад и почну бежати. Живо јин потрчи за њима, али један од непознатих осврне се и испали иушку на Живојина и на месту га обори. Још онако врућ, Живојин је викао за помоћ и његови укућани дотрче и унесу га у кућу.

јјиевник Паје Дољског ОД Д. ДпухЋина — (18) Идући кроз трпезарију у којој још никога није било, застанем мало пред огледалом. Па шта сам видео? Врло одушевљено, младалачко лице баш као у Паје Дољског који је целог свог века играо и јео. Вратим се кући врло задовољан овим бадњим вечером, само што дуго нисам могао заспати, по свој прилици од умора о^кога сам се у последње време био одвикао. Пред зору сним, како једем ружичасте посластице. 28. децембра. Код куће сам преседео читава два дана, а данас отидем у клуб

Сутра дан јављено је среској власти, која је с лекаром дошла на лице места. Лекар је рањеноме указао помоћ, а срески чиновник учинио је 3 'виђај. Рањени Живојин именовао је као главнога кривца Животу Радојевића из Јунковца, јер вели да га је познао. Јуче је позван из Крагујеваца др. Живота Јанковић, оператор, да укаже помоћ рањенику. Цело село жали Живојина, јер је биоједан од највреднијих и најпоштенијих младића у селу. Сви су љуто огорчени против овога злочина и много полажу да власт буде вредна и енергична у трагању. и да кривце похвата. Сви поштени људи с правом се жале, да се овако живети не може, кад човек чак ни на свом рођеном имању није сигуран од пустахија и разбојника. С тога надлежне власти треба најживље да гоне све беспосличаре и нераднике и да нагоне да сваки мора наћи себи посао. Именовани Живота, кога је рањени Живојин означио за главног кривца, у рукама је власти, и познат је целом селу као нерадник и разуздан младић који ни свога рођенога оца не слуша. Цело је село уверено, да је он творац овога злочина. На власти је да нађе кривце и да их примерно казни.

Ј1з срдског света Оуд у велико - кикиндској деобној отвари. Велико-кикиндска политичка општина одвојила је 1869. године из свога пашњака 1000 јутара земље и превела на име тамошње српске православне црк. општине. Велико-кикиндска римокатоличка црквена општина пријавила се одмах после тога вароши Великој Кикинди, и тражила је и за себе сразмеран део од тих 1000 Јутара, али градско поглаварство ју је одбило. Ово решење је 1870, године министар унутарњих послова уништио је и позвао је општину, да донесе мериторну одлуку. Три деценија трајала су парничења, покушаји око измирења, али без успеха. Најзад скупштина торонталске жупаније призна римокатоличкој црквеној општини право на потраживање, па пошавши од сразмерног броја становника, реши, да општина даде римокатолицима, коЈима се међувремено и протестанти придружише, 140.000 на ручак. Све ме је нешто копкало, хоће ли ко опазити на мени какву промену. Први је утисак био врло пријатан. У предсобљу се сукобим с гојазним Васом Тузенцевим који је навлачио своју бунду. — А, помаже Бог, Пајо... А што тебе тако дуго нема? — Био сам болестан скоро два месеца. — Јест, јест, може ти се веровати. Шта ти је то могло бити? Изгледаш црвен као слепачки врг! Али није ни чудо код толикога твог удварања женскињу. Од тога ти патиш! Где ћеш данас на ручак? — У клуб, а ти? — Мени је наредила жена да ручам код куће, имамо гостију. Хајде седи са мном у кола па да заједно ручамо. Моја би се

круна.^Варош то није усвојила већ је поднела жалбу. Но жалбу поднесоше и римокатоличка и обе протестантске општине и то државном административном суду, Последњи су се као на правни основ позивали на закон од 1868. године, а варош је стајала на темељу основне привилегије Марије Терезије, која је Велику Кикинду даровала једино Србима православне вере, те тако не могу остале вероисповеди тражити сразмеран део. О овом дугом процесу коначно је расправљао државни административни суд. После дуге расправе од 7 дана суд је решио, да је на основу извесних зак. одредаба од 186^. год. потраживање римокатоличке и двеју протестантских општина основано, те да имају права на сразмеран део Србима датих 1000 јутара. Пошто се пак тај део може само у новцу определити, суд је упутио варош Велику Кикинду, да најпре одреди ту сразмеру. ТЕЛЕГРАМИ (5. Фебруар) Маћедонско питање Лондон. „Тајмсу", јављају из Софије: Одговор Турске на бугарску окружницу поново свраћа пажњу на бугарске чете, о којима солунски валија опширно јавља, па тражи да се растуре маћедонски комитети у Бугарској. Лондон. Дипломатски кругови лондонски, нарочито они који се рекруТ УЈУ с јевропског Истоке, нису се већ од толико година налазили у таквом напрегнутом очекивању, као што су то последњих дана. Тајна о руско-аустро угарским предлозима у погледу Мећедоније изврсно је сачувана. Нико не зна ништа тачније о њином обиму, али већина мишљења заступника земаља, заинтересованих у Мећедоиији, слажу се у томе, да су они одмерени. Обзнана тих предлога сад се коначно очекује ове недеље, чим све силе потписнице потврде пријем аусто-угарског-руског документа. Он јиш није дошао у Лондон, али ће га по свој прилици још вечерас донети курир и сутра га саопштити министарству спољних послова. СоФИЈа. Окружница, коју је бугарска влада разаслала силама потписжена радовала... О што ти је киселити се овде? — Хвала ти, али данас не могу. — Е, како ти је воља. Оба вратара притрче те помогну Васи попети се у кола; а ја охрабрен његовим речима устрчим јуначки уз прву половину степеница, па ме умало не задави сипња. Морао сам се уставити да се ваздуха надишем. У овом тренутку изађе из читаонице стари и достојанствени члан у начелству Андрија Иванић. И он ме запита, зашто тако дуго нисам у клуб долазио, те сам му морао целу своју болест испричати. Андрија ме је Иванић слушао с великим саучешћем, промрда потом главом па ће рећи као за себе: — Јест, чудновато, а Степан Степанић још живи...

ницама Верлинског уговора има ову садржину : „Министарски савет је у последњој својој седници решио, да сасвим растури маћедонске комитете у Бугарској. Радећи тако бугарска влада не предвиђа тешкоће, с којима ће имати да се бори при примени ових мера. С обзиром на трпљивост коју су комитети уживали и на једнодушне симпатије, које су због патриотских задатака задобили у свима слојевима становништва, бугарска ће влада растурањем тих комитета изазвати према себи не само пизму комитета, но се осим тога излаже и опасности да изгуби и своју популарност у земљи. Али влада и покрај озбиљности ових разлога није оклевала да великим силама да још један доказ своје лојалности, у нади да ће оне похитати да остваре предложене реформе. Саопштите ово влади код које сте акредитовани и нагласите потребу да се уведу истинске реформе." Петиае. Према вестима које су овамо стигле, Арнаути из Ругове запалили су црногорске овчаре на Мокрој Планини и попалили многе сењаке. Али ипак није дошло до крвава сукоба. (6 Фебруар) Берлин. Пошто је испитала програм рефорама за Маћедонију о коме су се сложили кабинети у Петрограду и Бечу, влада је наредила амбасадору у Цариграду да потпомогне да турска влада овај програм усвоји и изврши. Дариград. Порта је задовољна мерама које је предузела бугарска влада, али сумња да ће их се строго да придржава. Вести неких листова о мобилизацији турске војске потпуно су неосноване. Атина. За председника скупштине изабран је Рали. Париз. „Хавасова Агенција" сазнаје из Цариграда да је француски амбасадор добио налог од своје владе да енергично потпомогне представку руског и аустро-угарског амбасадора о маћедонским реформама. ЛонДон. Приликом дискусије адресе у Доњем Дому, БалТој се напомени никако нисам могао надати. Степан Степанић превалио је преко осамдесет година, а сада лежи у постељи већ две године не могући покренути своје ноге. По чем би 'то ја на њега личио? За време ручка мало сам се разведрио од душевног притиска што га је на мени изазвало ово отворено поређење. Сви су ме срдачно поздравили, ручак је био изврстан а разговор врло жив. Старија су господа говорила о прошлости, а како сам и ја за свога живота долазио случајно у додир с неким врло важним особама, и сам сам био живљи и много причао. Али ми је Андрија Иванић и овде много кварио моје расположење. При крају ручка он се окрете к мени с пријатним исмејкивањем: (Наставиће се).