Мале новине

донских комитета да претњама, насиљима и другим срествима покрену становништво Маћедоније на устанак. Али за то се не може порећи, да је спремање и отправљање бунтовних чета у Бугарској вршено скоро сасвим јавно. Бугарска је влада трпела то јавно гажење међународног права, бо јећи се да не изазове незадовољство јавнога мишљења. На жалост, нису ухапшени сви главни радници маћедонских комитета. Неки од њих, а међу њима и Борис Сарафов, нису нађени. Осим тога, само затва рање маћедонских комитета још не значи уништење целе те тајне организације. Лишени могућности да постоје и раде отворено, маћедонски ће комитети без сумње продужити јачу тајну пропаганду за устанак, ослањајући се на своју организацију. Тај тајни рад био је и остао веома опасан. Он се показивао у мучким убиствима, изнуђавању новаца, најмљивању разбојника и т. д., у опште у мерама којима је био циљ да се застрашивањем утиче на маћедонско становништво. Ето у чему је главно зло и ваља признати, да је борба с њим врло тешка и да за њу можда неће бити дорасла сама бугарска влада, која свакојако не може а да се не обзире на јавно мишљење своје земље. А што је најжалосније, то је што се то јавно мишљење, распаљивано штампом која је у свом фанатизму дошла до крајкое^ држи према затварању маћедонских комитета веома непријатељски. У Софији је држан велики скуп, који је оштро осудио владу за ту меру. У исти мах влада је из унутрашњости добила масу протеста у истом питању. У народном собрању бугарски министар председник дао је најодлучније изјаве. По његовим речима, бугарска влада неће дозволити да Бугарска постане центар, из кога потичу завере и атентати на мир суседне царевине. Питање је само у томе: да ли ће влада успети да своје предузеће доведе до краја? Истину да кажемо, ми у то веома

сумњамо, јер је јавно мишљење у Бугарској веома узбуђено и ни мало није расположено да слуша мудре савете, које су велике државе од почетка маћедонских заплета непрестано давале Бугарској. Ваља имати на уму, да садашње министарство има многе непријатеље, који су вољни користити се маћедонским тешкоћама, да оборе г. г. Данева, Људсканова и њихове другове. Из срдског света Светосчвска проолава у Турској. Као у свима српским крајевима, тако се и у Ст. Србији и Маћедонији с највећом побожношћу слави успомена на првог српског просветитеља Св. Саву. „Цариградски Гласник" доноси о светосавским прославама извештаје из разних српских места у Турској. Из свих тих дописка види се, како се Св. Сава прославља с искреном љубављу и уз велико учешће српског народа. У последњем броју „ГДариградског Гласника" има извештаја о светосавским прославама у Плевљима, Вучитрну, Охриду, Крушеву, Бојеновцу (прешевска каза) и Средској (призренска околина). Свуда је народ одао достојну поштусвом великом просветитељу. Балканије урска нота. Софиски листови јавт љај$7»д& је ГЈорта 31. пр. м. нредала бугарској влади нову ноту, којом категорички тражи да се растури маћедонски комитет. У противном случају Порта у деликатним изразима наговештава бугарској влади некоректно држање њено и додаје, да ће Висока Порта имати право да сматра Бугарску као непријатељску земљу. Јамачно је и услед ове ноте бугарска влада предузела познате мере против маћедонских комитета, управо је та нота била непосредни повод тим мерама. 25-гсдишаица. У Бугарској нарочито у Софији, свечано ће се прославити 19. фебруар. као успомена на двадесетпетегодишњицу од дана потписа Сан-Стефанског уговора о миру.

Ухапшзни. Услед решења бугарског министарског савета да растури маћедонске комитете и учини јецном крај њиховим агитацијама, ухапшени су Ст. Михајловски преседник комитета, Хр. Станишев преседник супротног комитата, Горчо Петров, ђенерал Цончев, Иван Божинов (из Сарафовљева комитета). У Рушчуку су ухапшени резервни капетан Балтов, Протогеров, и Стојенчев; у Јелени капетан Јордан Стојинов ; у Варни пуковник Николов и Мурџев ; у Доброђу пуковник Јанков, у Шумену поручник Саракилов, у Враци капетан Стојчев секретар комитета, у Дубници делегат комитета Бјелов.

ТЕЛЕГРАМИ (7. Фебруар) Маћедонско питање Цариград. Извршујући реформе, које је султан наредио за јевропске вилајате, сад је довршена реорганизација жандармериског пука у солун ском вилајету. Пенсионовано је 122 жандарма и официра батаљона у престоници солунског вилајета, а отпу^ штено је 143. У драмском санџаку пенсионовано је 64 жандарма а от пуштено 41, у сереском санџаку пенсионовано је 20, а отпуштено 37. На место отпуштених жандарма у главном месту Солуну, узети су хришћани. Лондон. »Тајмсов" дописник у Софији јавља: Стање на маћедонскоЈ граници веома је слично стању, које је било пред грчкотурским ратом на албанској граници. На обе стране биле су прикупљене трупе те може наступити какав непредвиђени случај. Владине мере против маћедонских вођа нису сувише строге, јер им симпатишу службена лица, која имају да изврше мере против њих. Дописник јавља и о једном догађају, који се десио приликом бављења Ламздорфова у Софији. Кнез је у част рускога министра давао соаре, на коме су били и неколики посланици, који се интересују за маћедонску агитацију. Они су узалуд очекивали да Ламзорф у разговору дође и на Маћедонију. Али кад он чак ни име Маћедоније није поменуо, почео је о томе говорити један од посланика. Но одмах после првих речи Ламздорф га је опоро прекинуо, ре-

и о нашим уписницима, тако да буду потпуно задовољени. Још једном најтоплије ирепоручујемо целом народу: да се најживље заинтересује за но ву обавезницу, а уверени смо да се не само неће нико кајати што нас је послушао, него ће још осетити и понос, што је као Србин испунио једну дужност на спрам своје земље.

(Расгурање пиакдонских комвгега Поводом мера, које је бугарска влада предузела за растурање маћедонских комитета, петроградске Новости донеле су у свом броју од 4. о. м. овај чланак: Бугарска је влада најзад решила да предузме строге мере против маћедонске агитације. Маћедонски су комитети затворени, а њини главни радници похапшени и против њих ће се код суда подићи тужба за састављање бунтовничких чета. Те су мере предузете по повратку министра унутрашњих дела Људсканова с маћедонске границе. Министар се очигледно уверио, да маћедонски комитети не само подржавају агитацију у маћедонском питању, но и да предузимају противзаконе мере, које се не могу оправдати с гледишта међународног права. Ма какви били недостаци турске управе у Маћедонији, из тога још не излази да се у суседној држави могу предузимати таке мере, као што је прикупљање бунтовних чета, које имају упасти у Маћедонију и у њој изазвати нов устанак. Први покушај у том правцу с јесени прошле године били су учинили не сами Маћедонци, но чете које су маћедонски комитети послали у Маћедонију. Тај се покушај завршио жалосним неуспехом баш за то, што маћедонско ста новништво није ни мислило нити могло мислити о каквим покушајима за устанак. Маћедонски је устанак сам по себи увек био фикција, и покрај напора маће-

Дневник Паје Дољског од Л. АпухЋина (20) — Шта је теби, Лидо? умеша сеМара Петровна. Како би сеиграло но простирачуи безсвирке? — Ништа то не мари, тетка, Паја игра изврсно. — Нема смисла, нема смисла, ти си некако и сувише слободна. Павле није глуп младић па да врши све твоје ћуди .. Наопако и у зао час! Истина нисам био глуп младић, али сам ипак оставио у крај свој шешир, устао, и по свој прилици бих Лидине ћуди испунио; али баш у томе тренутку јурну у дворницу Соња Сипкина и рођака Ката с две наставнице и три ка

дета Цела та дружина само нас поздрави па пројури покрај нас. — <5ие11е ћоппе е1 сћагтапке еп(ап4, рече Мара Пегровна, само је не смете тако мазити, Павле. Њу већ и тако многи од нас мазе. 22. фебруара Насупрот зебњи и прорицању мога оштроумног Ескулапа осећам се тако снажан и здрав, како се одавна нисам осећао. Пробављам по цео дан код Маре Петровне, а чини ми се још сам онако исто млад као и Миша Козељски. Који пут ми се причини, још сам млади кадет, као да нигда нисам ни био официр нити примирни судија, већ као да је све то био какав лудачки сан, из кога сам се тек сада пробудио. Лида са сваким даном постаје јсве дражеснијаи милија. Назва-

ла ме је својим другим ађутантом, а ја са слашћу извршујем све њене налоге. Тако је на ме,ни дужност да се старам о ложама позоришним, да приређујем разне излете и наговарам Мару Петровну кад нешто не би хтела допустити." Круг мојих познаника савршено се изменио.? Походио сам матер Соње Сипкинове и оца рођаке Кате. Стугшо сам у врло блиско пријатељство са свима наставницама. Захваљујући наставници рођаке Лизе ностао сам члан добротворног друштва у Лозани, а за наставницу треће Соње (једнако јој заборављам презиме) почео сам прибирати поштанске марке. И сама ледена и дугозуба госпођица Таке нешто се мало према мени почела кравити па ми већ поверава своје породичне тајне. У накнаду за то прикуп-

љам за њу отпатке од цигара, а она их сваког месеца преко посланства шаље у Енглеску. Од својих пређашњих познаника походим још само кнегињу Козељску. Јуче сам код ње играо на балу. Био је то дражестан ђа1 (1' а(1о1еа еп^в. Излишно би било рећи да је Лида била кнегиња тога балаЉ да је свима командовала. По њеној заповести управљао сам играма, и могу без претеривања рећи да сам своје ствари добро удесио по предању старог доброг времена. За пређашњих година то ми је био нарочити посао. Пошто је рођака Лиза врло ружнате често остаје без играча, морао сам с њоме одиграти узасоб две игре. Једнако су некако њу „бирали", те сам врло мало могао с њоме говорити. (Наставиће се).