Мале новине

бија заузима према маћедонској политици великих сила, Њ. В. Краљ је рекао: У колико се циља на корисну реформу садашње управе у крајевима насељеним хришћанима, а да се уз то очува државна целокупност Турске, политику сила треба најсимпатичније поздравити. Али се по себи разуме да се реформе не смеју пружати само на Маћедонију, но се морају проширити поглавито на Стару Србију. Чак ни име Маћедоније није тачно. Оно се у последње време проширивало на све даљу област, јер су национални такмичари Србије имали пуно интереса да по могућству нестане имена Старе Србије, која обухвата највећи део данашње тако зване Маћедоније. Намераване су реформе у првом реду потребне у Старој Србији, док у источном делу данашње Маћедоније хришћанско становништво много пати од насиља маћедонских комитета и њихових озлоглашених чета. У Старој Србији су управо страшне мане у управи а тако исто и необузданост мухамеданског арнаутског елемента. Ту у првом реду треба помоћи, и за то Србија мора уложити сав свој утицај, те да се зајемче и поштују човечанска и грађанска права њених сународника у оним подривеним крајевима. Ако се не води обзир о животним интересима староседелачког српског становништва Старе Србије, ак ција коју су силе предузеле у погледу рефорама били би за урођеничко српско племе без вредности. Што се тиче обима рефорама, оне би се морале кретати у границама жеља, које су са српске стране често истицане, а пре свега би се морала омогућити грађанска једнакост немухамеданских народних племена с мухамеданцима и према томе првима обезбедити сразмерно учешће у побољшаној управи и судству. А осим тога имале би се отклонити тешке мане при наплати десетка а порески систем ваљало би реформовати на пра-

вичнијој основи. То су све захтеви, који нису противни ни интересима великих сила, нити би Турској и њеним државним интересима шкодили. Њ. В. Краљ Александар мисли да може рећи, да у том погледу добра воља не оскудева ни султану ни Високој Порти и да ће у Цариграду достојно оценити лојално држање и искрену мирољубивост Србије. На питање, да ли би у Србији желели автономију Маћедоније, Њ. В. Краљ одговорио је одлучно: Автономија Маћедоније било би најгоре решење. Она нема свога разлога ни у историји, ни у националним и друштвеним односима; автономна Маћедонија не би могла никога задовољити, но би напротив тек распалила такмичарску борбу међу заинтересованим народностима. У автономној Маћедонији би Турска гледала атентат на своју државну целокупност, ампутацију извршену на њеном државном телу. То би била једна нова држава, у којој би се противнички народи већ при њеном оснивању дочепали за кике. Автономна Маћедонија носила би у себи већ при своме рођењу клицу тешких међународних заплета, а да се и не говори о тешкоћама, које би биле последица постављања једног гувернера. Баш због тога, наставио је Њ. В. Краљ Александар, што Србија ништа не жели, што би ма на који начин довело у опасност мир на Балкану или би му само могло И нашкодити, ми смо уверени, да ће се о нашим оправданим захтевима а пре а после водити рачуна и да ће Србија бити у стању да своје сасвим лојално мирољубиво расположење и у будуће очува и прибави му важжности. Србија је данас потпуно свесна тешких прилика на Балкану. Она је већ уочила све евентуалности и увек може прибавити важности својим оправданим захтевима. Али ипак она пре свега жели мир и била би срећна, ако сви фактори, који учествују у решењу овога пи-

тања, буду промети истом таком мирољубивошћу и лојалношћу. На питање нашега пријатеља, шта Краљ мисли о држању Бугарске, Његово је Величанство одговорило, да Он према свему што је овде рекао, сасвим природно само са задовољством може поздравити уверавања о мирољубивости бугарских меродавних државника, и то у толико пре, што Он поуздано зна да Бугарска, само ако хоће озбиљно ; може учинити крај својим маћедонским комитетима и тиме у врло великој мери допринети да се на Балканском полуострву одржи мир.« Ј1з срдског света Велика добротзорка. Из Вршца Јављају : Наша честита суграђанка г-ђа Марија, удова покојног Васе Младеновића, адвоката и велепоседника вршачког, поклонила је нашој саборној цркви врло лепо потпуно свештеничко одјејаније. Али неће само на томе остати, јер госпођа Младеновићка намерава, да све своје имање, које је прилично велико, завешта српским народним школама вршачким чиме ће ступити у ред великих добротвора српске школе, те наЈбоље овековечити име своје и свога супруга. Нема пак преће, него притећи у помоћ српским школама. Доста имамо свију других задужбина, само за српску основну школу немамо много, а одржавање и подизање српских основ. школа треба да нам је најпреча брига. У то име : хвала нека је нашој племенитој добротворци !«

изабраии за чланове патријаршког светог синода. У свима бугарским епархијама да се служи на бугарском језику, свештеници да су Вугари. Егзарх ће напустити Цариград и настанити се у Софији као митрополит бугарске автокефалне црквеЈ

Из Балканије Укидаае шизме. Како грчком листу „Атини* јављају из Цариграда, бугарски је егзарх предложио васиљенском патријарху да се бугарска шизма укине на овим основама: у бугарским маћедонским епархијама патријаршија да поставља за владике лица, К0Ј 'а зна ју бугарски језик. Владике не могу бити из Бугарске но из Маћедоније, Тракије и Епира и имаће право да буду

ТЕЛЕГРАМИ (9. Фебруар) Маћедонско питање Цариград. Последње изјаве разних влада слажу се с извешташма свих турских посланика, да ће остале силе потпомагати предлоге, које су Русија и Аустро-Угарска поднели за реформе у Маћедонији; што је у Јилдизу учинило утисак. Очекује се да ће се усвојити пројекат рефорама.^ Бугарска СоФИЈа. У досадашњем суђењу бившим члановима кабинета Радославов Иванчов претресала се прва тачка оптужбе, т. ј. политички рад, изборни терор и распуштање општинских одбора који су били против десетка. Већина сведока сведочили су тако, да терете бивше министре. Румунија Букурешт У ономадашњој скупштинској седници министар финансија Костинеско, изјавио је, уз одобравање скупштнне, благодарност берлинском посланику Александру Бендиману, што је веома тактично и умесно извршио задатак који му је влада ставила у питању о конверсијиГрчка Атина. Министар преседник Делијанис поднео је скупштини буџет за 1903. Приходи су 119,400. 000 а расходи 114,151.000 дин. У буџету за 1902 приходи су били 123,949.000 а издаци 121,885.000 дин. Али су издаци у буџету за 1902 годину били за осам милијуна већи, што ће се од скупштине морати да тражи као ванредни кредит. Уштеде постигнуте у буџету за 1903 год. Делијанис рачуна на 14,894. 000 динара. За војску и марину нису тражеви никазви накнадни кредити. (10. фебруара) Цариград. Бугарска је влада послала окружницу својим тр-

Дневиик Паје Дојнског од А. АпухЂина (21) Али је било врло забавно пратити њене покрете с уверењем да ће се одмах к мени вратити! То је вече било врло, врло лепо; а при ^растанку збунила ме је кнегиња Козељска великом захвалношћу: — Мега, тегсј, драги Пајо, понављала је неколико пута, уоиз аУег с1апве соште ип ап^е, допустите да вас за то пољубим. И она додирну моје чело својим дебелим уснама. То је истина врло љубазно од њене стране, али ипак сувише захвалности. Што би то бојаги било нешто особито што сам играо

на њеноме балу? Са мном су отишла још два официра, а њима се ни једном речју не захвали. Уопште кнегиња некако чудновато мисли кад вели Уоиз аУег (Јап§е сотте ип ап^е! Где ли је она то читала да и анђели играју? 4. марта. Само је десет дана прошло, откако сам последњу страну свога дневника јисписао, а све се променило. Опет сам отпочео кашљати и ноћу не спавати, жучан сам, нестало је оне мојеј чврстине, а на срце ми се сва-' лило некакво непријатно осећа ње. Откуда ли је све то? Ни са не знам. Можда стога што Ге сћа§пп ев4 1еиапсе е<; 1оп§, Ма18 1а јоЈе ез<; уо1а^е е!: ћгеуе! као што јенекакав немачки дипломата записао у албуму Маре Петровне.

Нарочито сам рђаво спавао прошле ноћи; али се томе не треба чудити. Јуче је требало на тројкама извести се у поље, па код Сипкине свратити на чај. Ја сам дошао око осам часова, сви су већ били на окупу, пред вратницама су стајале три тројке. — Шта, и ви ћете се извести, Павле, запита ме Мара Петровна. То не би било паметно због вашега кашља. Боље ће бити да ви мени мало правите друштво. Бапб 1а <1егш6ге Кеуие П у а ип аг1дс1е т^егезеап!; зиг 1ез <1ис8 (1е Воиг^о^ие... Читаћете ми тај чланак, ви тако лепо читате. Свакако не бих се освртао ни на мудре савете Маре Петровне ни на њену| молбу, али ме Лида изведе на страну и рече скоро шапћући: — Пајо, драги Пајо, останите,

молим, мало код тетке, биће јој дуго време самој! Ми ћемо се брзо вратити. Ћутећи помогао сам Лиди да се попне у саоне, па се вратим у малу дворницу, где су поред лампе већ стајале две црвенкасте књижице. Ја сам их разгледао. Историја бургундских војвода заузимала је у првој свесци педесет страна, а у другој око шесет. — Маро Петровна, повичем упрепашћен, та ми данас нећемо бити готови ни с првим делом! — Не, Павле, оба ћемо прочитати. Ја ћу чекати Лиду, а код Сипкинових' ће се, мислим, играти! То је за мене био нови удар. Зашто је Лида преда мном затајила, да ће се код Сипкинових играти? (Наставиће се).