Мале новине
о реформној акцији Аустро-Угарске и Русије у Маћедонији и Старој Србији. Из извештаја о овом разговору ми саопштавамо ова значајна места : «3а нас је", рекао је министар преседник, „од највећеважности то, што су велике силе, под руковођењем Аустро-Угарске и Русије, с ретком једнодушношћу увиделе опасности, које се крију у садашњем несносном стању у Старој Србији и Маћедонији по мир и правни ред на Балканском полуострву. Значајни заједнички корак, којим су сви позвани моћни фактори препоручили владаоцу и влади отоманске царевине да оно велико зло, од кога тако неисказано пате нагпи сународници у тим покрајинама, уклони брзим поправкама у политичкој и финансиској управи, за нас је јемство да је ублажење тешке судбине Срба у Старој Србији и Маћедонији потреба мира коју осећа континент и да од сада преставља заједнички јевроп ски интерес. За то ми с поуз дањем очекујемо заједничку акцију сила, и ако је ван сваке сумње, да је у аустро-угарскоруској реформној ноти узето само најмање од онога, што је српска влада сматрала као неминовно и неопходно за постигнуће истога циља. У овом случају успех зависи само од делатности и истрајности сила, које су отпочеле ову акцију, а ми немамо ни права ни повода сумњати у то. Осим тога не може се порицати, да поменута нота садржи читав низ несумњиво корисних одредаба. Тако је на пример поуздано да ђенерални инспектор, који стоји под контролом двеју највише заинтересованих сила, може само код иоле добре воље за три године свога службовања учинити много што шта доброга, ако за то време његово савесно вршење дужности не буде изложено ма чијим било штетним утицајима на Златном Рогу. Свакојако је желети, ако би му реформна нота тиме олакшала његову делатност, да она унапред садржи одредбе којима би очигледни
Дневник Наје Дољског ОД А. Апухћина (28) Мара Петровна нареди те се упрегну њена кола па пошље за лекара. Одвезу ме кући, на месте ме у постељу па ми даду врућега чаја. Ваљда тек после два сахата мало се згрејем, али никако ни сам могао заспати. Да бих сам себе казнио, устанем и запишем у свој дневник свој разговор с Маром Петровном. Нека ми остане као вечита успомена на то како сам био глуп, груб и непромишљен. Али си ми и ти красник, ти глупи младићу, који људма издеваш накарадна имена, људма ко-
задатак био да отклони оне тешкоће, на које ђенерални инспектор мора наићи још првих дана свога управљања. У поменутој ноти отоманска се влада истина позива, да се без одлагања побрине о средствима, која ће једном учинити крај познатим арнаутским изгредима и да у будуће арнаутски злочинци не остану некажњени. Али овој сасвим оправданој жељи сила испречило се на путу то, што су необузданост и крвожедност арнаутског племена, којега се култура једва и дотакла, порасла и непрестано се подбада тиме, што према њему на супрот стоји потпрно обезоружано неарнаутско племе, то јест староседилачко српско становништво. И мање ратнички и дивљи народ дошао би у искушење да на своје народносне и верске противнике искали срце, а нарочито кад се столећима ништа није учинило да се за миран рад придобију Арнаути, који, у основи узето, нису тако рђави од природе, и који би били послушни да нису сада до главе наоружани. Докле год траје овакво стање, и Порти и новом ђенералном инспектору биће и сувише тешко да успешно сузбију арнаутско становништво, навикнуто на оружје. Исто би тако умесно било да се и у погледу једнакости хришћанских поданика Њ. В. султана пође један корак даље и да се томе становништву зајемчи веће учешће у управи и судству, но цггп ано може ту једнакост видети у узимању немухамеданаца за жандарме и пољске чуваре. Осим тога, из многих разлога веома би потребно било да се укине и систем закупљивања десетка. „Српски народ у Старој Србији и Маћедонији не тражи ништа, што би ма у чему могло бити противно интересима јевропских великих сила. Срби траже признање њихових грађанских и човечанских права и чување њихове нациоиалности на земљишту, које је затопљено ! српском крвљу и које је у своје време њихово било. Њихов национално-политички круг интеји су три пута од тебе старији, а ти их глупачким певањем исмеваш. Зато што се у ходу прекрећеш и у прса се куцаш чини ти се да ти је све допуштено. Али сам и ја једном био млади каддт, па сам се тако исто прекретао и у прси куцао; а од тебе гори нисам био, а свакако много паметнији. Па ипак сам сада слаб, немоћан и смешан. Тако ће негда и с тобом бити. Прохујаће године, а ти их нећеш ни опазити; па кад тада станеш цмакати безубим устима, онда ће се други нови млади кадет, који се сада још није ни родио, куцати у прси и састављати лудачке стихове. Сада ме газиш ногама, а ја ти се ничим не могу осветити. Али притргш се само мало, иза мене је велики осветник — време. Теби је по свој прилици
реса тако је скучен, да задовољавањем њихових оправданих захтева нико не би био оштећен. Из тих разлога српски народ сматра и много помињату автономију Маћедоније као нецелисходно решење. И покрај историског и националног значаја српског племена у Маћедонији, ни једно од три хришћанска становништва, која је насељавају, не би имало потребну претежност над остала два. „Али макакобило," завршио је министар председник свој говор, „Србија. којој сви интереси налажу да с отоманском суседном државом одржава што је могуће боље односе, и може и хоће мирно сачекати отпочету реформну акцију, непрестано и брижљиво чувајући националне интересе српског племена Ми смо последњих година учинили све, да будемо дорасли свима заплетима, који би ма на који начин доводили у опасност наша државна и национална права на Балкану, и само ћемо се радовати, ако последњи корак сила што је могуће пре буде крунисан жељеним успехом." јЦМ' »о» Из српског света Плшенито двло. Госпођа Милева пл. Милекић рођ. пл. Бодрлица из Ветова послала је српском академ. потпорном друштву у Загребу 100 К. У писму казује г-ђа пл. Милекић да шаље 3,00 К „као прилог друштву за помагање сиромашних а вредних Срба слушача у свеучилишту Фрање Јосифа I. кад им се није дало да у Загребу своју беседу држе а у онако племениту сврху 11 . И ако забава није држана, ипак са свих страна стижу многи прилози, Прнврздни покрет у Црној Гори. У Црној Гори су занати и трговина скоро искључиво у рукама Арбанаса. Сишу и гуле доброћудни народ, док се народ не освести, па не стресе своје зло са себе. Против ових треба „ново оружје," а то је ваљан домаћи трговачки и занатлијски сталеж.: Ради тога је скоро основано „Друштво за потпомагање трговачког и занатлијског подмлатка," које ће по-
често говорено, а ти си само као недотупавни папагај понављао да је време новац. Али кад као ја остариш и сам ћеш увидети да је време нешто више него новац. Време је неподмитљив судија и немилосрдан џелат. 17. марта. Више сам дана чувао постељу. Одмах првога дана Мара је Петровна слала те разбирала о моме здрављу. То доказује њену ванредну доброту пошто би место тога могла заповедити своме вратару — да ме нигда више не пусти у њену кућу. Другога дана добијем писамце од Лиде. Толико сам пута читао то писамце да бих га на памет могао написати. „Нисте имали право што сте се на Мишу љутили. Надела вам јеиме Мелхиседек домаћица Сипкинових. Соњаиамје то казала, а нама се учинило врло смешно;
магати младим и вештим домаћим трговцима и занатлијама, да отпочињу послове. Из словенсцрг света Словзна у Амержци. У Америци живи данас преко 3 милијуна Словена. Највише има Пољака (преко 1 мил.) Њихове су насеобине већим делом у Сједињеним Државама северне Америке (Чикаго, Њу Јорк, Буфало држава Њу-Јорк, Филаделфија, Детронд у држави Иенсилванији, Охио и Индијанополис у држави Ивниајани); у јужној Америци у државама бразилијске републике (Санта Катарина, Сан-Паболо, Рио-Гранде и Пирана) и Парагвају. Јужно-амерички Пољаци баве се већим делом пољопривредом и сточарством; Северно-амерички разним занатима и у опште ситном трговином. Амерички Пољаци издају у својој новој отаџбини 25 новина, од којих 5 имају по 14000 претплатника. Народни живот америчких Пољака сасредсређен је у 20 разних друштава. Амерички Пољаци су готово сви католици, но има међу њи ма општина, које су образовале народну пољску цркву са старо-католичким епископом Козловским на челу. Таквих је Пољака око 5000. | У опште Пољаци у Америци развијају жив рад у свима правцима. Њихово напредовање објашњава се управо узорном организацијом и дисциплином. Руса има око 560.000. Руски исе љеници у Америци деле се у главном на 4 групе: Руси галичко-угарскобуковински (Црвена, Ирикарпатска Русија), Руси Алеутски заједно с православним креолима и колошима у држави Аљашци, затим духоборцимоловани и напослетку јужно-амерички Руси заједно са порушеним менонитима, који су се из Холандије доселили у претпрошлом веку у Саротовску губернију. Потомци њихови не желећи служити у војсци преселили су се из Русије у Америку почетком 70-тих година прошлог века. Руске колоније расејане су по северо-америчким Сједињеним Државама, енглеској Канади, Бразилији, Аргентини, Урагвају и Парагвају. АустроУгарски Црвени Руси (Русини, Руш њаци, Лемки и Бојки) живе од чести у Канади као земљорадници у Сјеали, пошто вас је то увредило нико вас више од сада нигда неће тако звати. Не можете веровати колико ми је жао што сте болесни и колико бих се радовала кад бих вас што пре могла видети. Ваша пријатељица Лида." Пошто сам примио ово писамце потпуно сам се умирио и провео у постељи врло сретне дане. Заборавио сам и на своју болест и на целу своју околину, видео сам пред собом само Лиду, па сам само понављао ч Последњу Љубав" врло ми омиљену песму од Ћучева: О, како нежно и како заносно Љубимо при кра ју својих дана, Јест, заносно. За ово бољега обележја и не може бити. (Наставиће се).