Мале новине

уведене у три маћедонска вилајета, но г*де било у Малој Азији, јер ће над њиховим увођењем водити надзор консуларни преставници јевропских држава у Маћедонији. Између осталога постоји мишљење, да ни о каквим реформама не може бити говора, док се Арнаути не разоружају. То је мишљењедо- ; некле претерано, јер Арнаути живе с^мо у Албанији и Старој Србији. А у самој Маћедонији нема их. Али на њихово разоружање није ни мислити. Порта се никад неће одлучити на такву смелу меру. У сваком случају, чак ако реформе и буду брзо уведене, маћедоиска се агитација тиме неће задовољити. Изгледа да у том погледу не може бити никакве сумње. Мере против маћедонских комитета и њихових вођа у Бугарској довеле су само дотле, да порасте раздражење јавнога мишљења бугарског и довеле су бугарску владу у тежак ноложај. Сада се маћедонско питање налази у прелазном стању. Проћи ће још неколике недеље пре но што се може рећи какав ће правац оно узети. Мешто о Верлинсжом уговору • У јевропској штампи мвого се у! иоследње време говори о реФОрмама, које еу одређене Верлинским уговором а Турска их није извршила. У једном цариградском допису „Н. Сл. Пресе" помиње се, да су за то с Турском у подједнакој мери криве Бугарска и Источна Румелија, па се износи неколико мараграфа, који нису извршени Тако на пример, по чл. 11, сва )тврђен>а у Бугарској имала су се порушити за годину дана, на рачун кнежевине. чл. 9. вели, да је Бугарска дужаа примити један део државнога дуга отоманске царевине а сваке године плаћати Порти извесан данак По чл. 12. Бугарска и Турска имале су се споразумети о управи „благочестивим заводима" (вакуфи). Чл.

15. даје султану араво да подиже утврђења на сувим и поморским границама „Источне Руме'Лијв к и да у њама држи војску| И1'Д. итд. Одсвих.тих озредаба Бугарска и Источна Румелија испуниле су само нешто мало. Већ сједињење Бугарске с, Источном Румелијом било је са%о по себи вапијуће гажење, Берлинскр.г З уговора, јерје Источна Румелија игма.та остати покрајина потчи њена султану, којом у,цр<.;.иља гу ■ вернер који се цоставља на пет година. Источна Румелија има сада читаву малу војску,, којж; састављају две дивизиј^''(20 'ба^таљона пешадије, 11 коњич сих »скадроаа и 21 Јј&терију са. 162 •топова) и која улази у састзв. бугареке војске, ? дВк, по одредби чл. 15. Берлинског уговора, она има право само на жандармерију и .местну, народиу ^војсху, чије официре поетавља султаи. С об виром на то, што је и Вугарска исто тако_ кривд ,.за. ,1'ажење уговора. дописник Н Сл. Преее« калази да није право, што се непрајатељи Туреке ибнреетано' пбзивнју на тај уговор.

Из народа Убнјен прздоедннк општински. Стеван Бркић, председник општине глушачке, у срезу мачванском, 17 овог месеца, као и обично, дошао је око 7 часова у вече у механу глушачку. Ту је седео у друштв^ са неколико својих пријатеља, и око 8 часова пошао кући. Код једне куће чула се вика сакупљене момчадије и он нареди, да се момчадија разиђе, јер ако то не учине, биће кажњени. Кад је дошао близу куће, пукла је пушкод једне ограде и Стевана убила. На мекано утабаној земљи види се да је зликовац ту нарочито чекао своју жртву, а пуцао је на одстојању 1 2 метра. Пушка је била напуњена сачменицама. Начелник окружни чим је извештен о овоме убиству, отишао је на лице места. Убица до сада није ухваћен. Истрагу води сам срески начелник. Узрок убиству : непознат. Убијени Стеван, био је угледна личност у целом срезу, и уживао поштовање код свију домаћина, без разлике странака.

76ио озна. У Лозници 16. овог м. Благоје Гајић и син му Димитрије посвађају . се при вечери, и Благоје ножем убије Димитрија који је имао 20 година Убица се налази у рукама власти. Дело признаје. Из српског света Погреб барона федора -Николиба. У Среду 19. о. м. пре иодне био је погреб барона Федора Николића. Тело му је опојано у спахинској цркви у Рудни и у цркви се епископ Лукијан опростио од покојника, уздижући његове заслуге. после чега је мртвачки сандук однесен у велелепан мавзолеум назидан у ,спахинском парку и положен је уз покојникову матер, кћер Великог Милоша Обреновића. Сандук су носили свештеници кроз венац искупљена света, Код мавзолеума је говорио Ернест БинцеЉди заменик торонталског поджупана, а после њега се Др. Светозар Димитријевић у име саборског одбора опростио са покојником. После опела била је у спахилуку закуска. * Из Балканије Турчин о Мабедонији. Софиски дописник „Берлинер Тагеблата" доноси свој разговор с неким Турчином, који истинаније допломата, али стоји блиско с двором. Тај Турчин је о маћедонском питању рекао ово : „Питате верујем ли у могућност рата ? Султан Абдул Хамид неће рат. Свему нашем оружању и звеци оружја циљ је : 1) да умири нагдију веома узбуђену примањем пројекта рефорама и мешањем великих држава, и 2) да се 1 покаже Јевропи да се ми не бојимо држава, нарочито балканских држава, но да смо готови латити се оружја за случај страног туторства и опасности по целокупност државну По мом мииЈљењу. султан врло добро зна да ће Русија и Аустрија прећи на активан рад само у том случају, ако у наметнутом сукобу Турској Бугарска дође у онакав исти положај, у каквом је јјбила Грчка после битке код Домока. Он исто тако зна, да га државе неће приморати да оствари реформе, израћене у нностранству."

ТЕЛЕГРАМИ I | (23. Фебруар) Маћедонско питање | Цариград. С надлежне стране кате: горички • демантују бечку вест „Танову' ;о Зиновјевљевим претњама | Порти при предаји рдформних предI лога. Сви наводи о томе лажни су. ■ Исто су тако лажне вести о разлици у држању између Зиновјевтз и Кали! ча. Оба су посланика заједнички ие:ра:или реформни меморандум и све кораке предузимали су у највећем ' споразуму, како по облику тако и : по тону. Говори се да се реформни правилник још поправља. Неистинита је француска вест да је приликом покушаног разоруАања Албанеза у Пећи и Ђаковици :дошло до крвавог сукоба између Албанеза и турских војника. РазоружаЊе до сада још није ни покушано. Задатак је нарочите комисије, к ја је тамо послата, а умири духове. За реор-' ганизацију жан : армерије трију вила јета одређени су немачки официри, ђенерали Ридигић и Аулер паша и мајор Фицау. Једна до сада не потврђена вест вели, да је енглески посланик у Јилдиз Ћошци предузео кораке да се примљене реформе прошире и на малоазиске покрајине, у којима живе Јермени. ЛОКДОИ. „Стандардов дописник у Цариграду разговарас се с всликим везиром о реформама у Маћедонији. Велики је везир рекао да ће се реформе најтачније извршити, само за то Турској треба времена. Свуда у Мићедонији инжињери раде на подизању нових друмова и нема сумње да ће услед тога порасти трговачки саобраћај у провинцијама. Париз. У једном разговору рекао је нови српски посланик у Паризу, Стојан Бошковић, једноме сараднику „Голоа Ј . да Србија не мисли ни на каква освајања, већ жели да са свима балканским државама одржава пријатељске односе. Њему се чини да се маћедонском питању само претходним споразумом Србије, Грчке и Бугарске може дати такво решење, које би Турску принудило да га усвоји. Чим се међу балканским др жавама почтигне споразум, маћедонско ће цитање бити решено. Србија се не да поколебати бугарским захтевима. Ако султан искрено изврши

Дневник Пајс Дољског од Л. АпухЋина (32) Морам признати, баш кад сам се вратио кући осетио сам да ми је некако било лакше. Положај ми се разведрио, ништа ме више неће узнемиривати ни узбуђивати. Сада ћу овај дневник без препреке моћи настављати. Отпочео сам га у намери да прегледам збир свога минулог живота, па су ме занели садашњи догађаји. Сада више неће бити тих догађаја, остаће само збир. Али ми се у Лидином објашњењу највише допало то што ће Миша искамчити лекарску сведоџбу. Да ми је само да ви-

дим тог лекара који ће му ту сведоџбу дати! Здрав је као дрен. Кад би се сви лекари из целога света искупили овде у Петрограду не би могли, чини ми се, никакве болести на њему пронаћи. Ко болује мора бити мислилац, образован човек... Кладе пак не знају ни за какву болест! 27. марта Супротно ономе што сам јуче записао морам се данас још мало забавити садашњим догађајима. Тек што сам јуче записао разговор с Лидом, а предадоше ми писмо од Маре Петровне:„Моп сћег Раи1, Врло сам се обрадовала кад сам дознала да сте од јутрос код мене били; нисам знала да смете излазити. Дођите код мене на ручак, Лида се негде извезла на цео дан, сама сам."

Сасвим ми је било све једно те отидем. Јутрос сам прилично храбро поднео свој пораз; али кад сам погледао на оне просторије у којима су се моје последње наде зачеле и умрле, било ми је не што врло тешко у души. Само ме је срце заболело као кад човека стане штрецати какав болестан зуб. У таквим приликама најбоље се примирим у друштву с Маром Петровном. Њу је тако преплашило моје пребледело лице, па ме је одмах стала нудити својим лековима и тако ме жалила да ме је сзега прожмала извесна захвална нежност према њој. И под утицајем ове нежности одлучим се да јој исповедим своју тугу. Пошто смо по ручку поседали у малој дворници ја јој речем:

— Ми смо, Маро Петровна, стари пријатељи, те сматрам за своју дужност да вам се исповедим. Можда ћете се мало и наљутити, али ћу вам ипак казати. — Јест истина, Павле, ми смо одиста врло стари пријатељи. — Знате ли зашто сам јутрос овде долазио? Затражио сам у Лиде Лвовне њену руку... Кад би друга жена такво што чула бар би од чуда узвикнула; али се Мара Петровна Није ни најмање зачудила. Само ме врло немарно запита: — Одиста? Па? — Разуме се, одбијен сам. У осгалом није се могло ни очекавати што друкчије. (Наставиће се.)