Мале новине

72 и 73. Устава, у те изузетке долазе и „бивши министри." На основу тих одредаба уставних пре неколико дана постављен је за сенатора г. Лаза Јовановић, бивши министар и тадашњи државни комесар код Народне Банке. За инат и рођена и гврдо решена да овој влади тражи и длаку у јајету, „Уставна Србија" одмах је скочила и кивно кидисала да сможди и новога сенатора, и његово сенаторство, и све оне који га горе дигоше. „Уставној" прискочише у индат и „Чистунци," а не изостаде ни доцне под ноћ процветала „ демократија" либерална. За новог сенатора заступише се »Слога,« »XX Век« и „Српска Независност." И тако се заврже љута и крвава борба, у којој је више од недељу дана само пламтела пушка, севала ђорда и трештала кумбара. Јуриши „Уставне" били су просто страховити. Ни драма мање, оиа је владу оптужила за очигледну повреду Устава," за „гажење основногазакона земаљског," за уношење политичког разврата у земљу" и за многе друге страшне ствари, за које министри иду право на оптуженичку клупу. И „Уставна* је „господину генералу" тако нечим и претила. „Слога" опет онако мало флегматички, као што и приличи љу дима који имају сигурна леђа, одговарала је жустрој „Усгавној" да се толико не кида и да своју красну младост не коби, да је Устав жив и здрав и да му ни длака с главе не фали. Што се пак тиче оптуженичке клупе због противуставног постављања сенатора, ту би когод од данашњих министара могао сести само на оно место, на коме би пре тога имали прилично да поседе г. г. Миша Вујић, Пера Велимировић и остала поштована министарска дружина из уредништва „Уставне Србије." Ми смо ову праску и борбу чули, али се на њу нисмо много освртали. Видели смо одмах да повреде Устава нема, а остало нас се није Бог зна колико ти-

Днсвник Паје Цољског ОД Д. АпухЋина — (35) — Али се са мном тако што не може догодити. Своје зубе нећу пред вама вадити, јер су ми сви зуби добро одржани, на лулу нигда нисам пушио, а могу вам се и заклети, ако вам је по вољи, да ме нигда нећете видети у домаћој хаљини, бар нигда у кожној бунди. — Е ршз П е(;а11 ја1оих, ћогп1)1ешеп1 ја1оих, и ако му нигда за то нисам давала ни најмањег повода. Који пут би рекао како одлази негде на пут, па би се онда из ненада вратио мислећи да ће кога застати код мене. Никога, разуме се, није застао;

цало. Тако исто видели смо, да ће „Уставна" добити лепих батина и без нашег мешања, и с тога смо гледали друга посла. Борба је вођена и свршена. Притерана уза зид, „Уставна" је најзад напустила све своје раније позиције и само се зауставила у последњем опкопу, да г. Лаза Јовановић није ,,бивши министар," јер и ако је био министар, он је „својство пређашњега министра изгубио," за то што је постао комесар Народне Банке. Дакле човек који је био министар. није „бивши министар"! То је последња мудрост, до које се докотурала „Уставна Србија". Е, ту већ ни ми нисмо могли више издржати, а да се слатко не насмејемо и да прсгом не покажемо, како то ружно изгледа кад се матори људи подетиње и кад озбиљни државници, за какве желе да важе г. г. Миша Вујић, Пера Велимировић и остали, ударе у онако инаџиско цепидлачење и чисто бапско закерање, какво се сад практи кује у „Уставној". Збиља, г. г. Мишо, Перо, и остала братијо, погледајте се како јадни изгледате у огледалу ваше бедне „Уставне Србије"! Г. Лаза Јовановић није „бивши министар"; он је . изгубио својство пређашњега министра"! Зар вас збиља није стид, даи .таке будалаштине јавно тврдите?"3ар вам није ни мало зазорно, да овако јавно за инат говорите, из чисте пизме и злобе на људе, ко* ји су заузели места на којима сте ви јуче били ? Зар ни мало не црвените од тога, кад цео свет овако очигледно види да све ово радите из ситничарске сујете и пустога властољубља, које је из вас зинуло као ненасита хала, те мислите свет ће пропасти, ако ви што пре опет не заседнете у меке министарске фотеље ? Веле : властољубље је слепо. И ево ви сте сада скочили да то очигледно и несумњиво на самима себи докажете ! Верујем да не видите, јер је ;властољубље збиља слепо. Али верујте и ви, овако ваше драли ћете ми допустити да су таква сумњичења била увредљива. Нарочито је био суревњив лети када је морао одлазити као надзорник. А1ог8 роиг т' ећгауег, Н тУеп!;аћ; сћа^ие 1оЈз <1е поиУеПез воШбзез. Једном ме је приликом по његовој наредби уверавао ађутанат како има закон по коме би ме Осип Васиљевић могао без пресуде пушкарати чим пук изађе на маневру. Је ше боиуГепз 1хе8 ђ1еп ди'П арреЈаН се41:е з^ирИе 101 војна уредба... Разуме се, томе нисам веровала; али ћете допустити, Павле, да је и то било увредљиво. — Радо вам то признајем, али вам се заклињем, да ја нигда нећу бити суревњив, па ни онда кад бих вас саму застао са Кољом Кунишчевим кога ви много волите. — Еп уо П& епсоге ип ш§га!;!

жање, овака ваша улога врло је јадна и жалосна. Жалосно али истинито !

Из сррског света Српска дчеларска задруга у Руми држаће почевши од 2 марта ов. год. сваке недеље у 4 сата по подне предавање из пчеларства у трговишној дворани у Руми. Српск* штампарија „Цоситије." У недељу 23. о. м. у Будимпешти је држана скупштина акционара штампарије „Доситије* која издаје дневни лист „Српске Новости." Уписане су све акције. Управа је изабрана овако: у упрарни одбор изабрани су др Милан Мандић правозаступник, др. Милош Богдановић помоћни лекар университетске болнице, Ђура Малаћ виши чиновник прве отаџбеничке штедионице, Јоца Петровић гвожђарски трговац и Бошко Рајић шпецерајски трговац. У надзорни одбор изабрани су: Миливоје Костић директор крал>. српске трговачке агенције, Младен Петровић кројач и краљ. српски дворски лиферант и Ра.омир Рајичић трговац.

ТЕЛЕГРАМИ (26. Фебруар) Маћедонско питање Цариград. Есад паша, жандармериски командант у Скадру на Бојани, није извршио спреману експедицију на Кселс и Тиридите. Он је био по^звао у Иирану на договор прваке, Ксела, Селита, Базије и Бисказије, али су му дошли само неколики незнатнији прваци Базије и неколики католички жандарми. Есад паша има сад на расположељу три чете, два топа и 300 жандарма. За појачање овог малог експедиционог кора он тражи два батаљона и матске баши-' бозуке. Изгледа као да он сумња у успех своје експедиције. Вероватно је да ће продужити само започети марш на Резене и ту завршити покушај за уништење разбојника. Атана. Одговарајући на једну ин терпелацију о маћедонском питању,' министар спољних послова Скузес. рекао је, да разна ровења већ три године држе Маћедонију у стању узИстина је, много сам га волела; а чиме ми се он за то одужио? Има читава вечност како није код мене био, само ми је о новој години послао своју карту. Еп ^епегаћ 1ез ћотгаез пе зауегИ рав арргесјсг ип 8еп1лтеп1; риг... Сви имају неуглађене нагоне и теже да покажу своју опору моћ. Аи 1опс1 Шсо1аз & 4ои1;-&-1аН 1е сагас^ге Је боп опс1е. Осип Васиљевић био је савршено такав исти. — Али ипак на мени нисте запазили такве неуглађене нагоне? Будите искрени. Мара ме Петровна пажљиво погледа. — Јест, истина је, то код вас нисам запазила... Али бисте можда и ви такви били... Не, Павле, верујте ми, много вас волим, сматрам вас као свога најбољег

буђења. Овим је ровењима био циљ, да се дође до мира у корист само једног народа у Маћедонији. Али су силе предузеле мере, које ће добро доћи хришћанском становништву и Порта је усвојила предлоге сила. Све показује да ће се лојално извршити реформе, те да се обезбеди добра управа за све хришћане у Турској. Одликован валија Цетин>е. Кнез Никола одликоваоје валију скадарског вилајета, дивизионог ђенерала Шакир пашу, великим кордоном Данилова ордена. Знаке овога ордена Шакир паши ће предати у Скадру један црногорски официр. Беч. У једном париском листу потврђује се већ побијена вест, да је велики везир саопштио посланицима Русије и Аустро - Угарске намеру султанову да реформе усвојене за скопски, солунски и битољски вилајет прошири и на остала три вилајета јевропске Турске. Супротно томе у једном цариградском допису „Пол. Кор." наглашује се, да није учињгно никакво службено саопштење о томе. Зна се само толико, да је султан изјавио да има такву намеру. Али о томе ни једном посланику није ништа службено саопштено. Нарочито се мора као неосновано побити тврђење, да је велини везир Ферид паша у том смислу учинио саопштење посланицима Русије и Аустро-Угарске. У разговорима с поменутим дипломатима велики везир није ни једном речи поменуо о проширењу тих рефорама и на остала три вилајета. Цариград. Према турским изворима у знак признања за заслуге главног инспектора јевропских вилајета Хусејин Хилми паше, султан му је повисио плату од 300 на 500 турских лира месечно. Турска Царигрпд. Проносе се разни претерани гласови, дајеуједној пећини близу железничке пруге код Черкеског, на пола пута између Једрена и Цариграда, нађена некаква • експлозивна материја. Истина су војници нашли неку експлозивну материју и друштво источних железница наредило је истрагу, те да се утврди природа њена и да ли су биле предузете мере да се она запали. Држи се да је то каква ујдурма да се добије какво одликовање или унапређење. пријатеља; али поћи за вас никако не могу! Ја узмем свој шешир. — Па куда ћете сада? Зар одиста не можемо и без тога остати пријатељи? Посадим се на пређашње месго па отпочнемо ћутати. Има људи с којимаје пријатно и ћутати, а Мара Петровна долази баш у овакав ред људи. Али после разговора што смо га између се измењали, није нам било у души све потаман; па се чисто обоје стресосмо од радости кад се на степеницама зачу звонце. То је био лекар. Кад ме спази прво се збиља престрави у лицу, потом се начини увређен и заједљив на неки начин. (Наставиће се.) зс