Мале новине

Дакле, чисто и просто: радикали, искупљени на београдској конференцији, излазе пред владу као њени одсудни политички противници и отворено јој веле, да ће против ње водити истина „легалну," али упорну и одлучну борбу. Истина, ми сви већ добро знамо какве су те наше „легалне" борбе партиске!... Знамо сви ми, како се та њина „легалност" најзад претвара у засипање каменицама и јахање попова на сред Теразија! Па ипак ми не замерамо начелно, што је тамо нека конференција радикална донела решење, да против владе води одлучну опозицију. Нека браћа радикали опонирају, и срећно им било. Али да видимо како је била састављена ова ономадашња конференција радикална, и који су то људи, што су у њој водили прву реч. Јер и ако нама може бити све једно: како ће се према влади држати радикали у опште, не може нам никад бити све једно, како у овој земљи схватају своју дужност људи, који седе на највишим положајима државним и који имају пресудно да решавају толика важна питања земаљска.. У том погледу, дакле, за нас је од значаја да видимо: која су то господа, што су ту ономад онако одсудно изашла са својим осудама и нападима на садашњу владу, и која обећавају да ће против ње водити одлучну борбу. Међу потиисницима на „Одлуци« радикалне конференције, ми на првом месту видимо г. Ђоку Сгшића*), па онда долазе г.г. Пашић , Вујић, Велимировић, Гершић, Св. Милосављевић и многи други, све државни саветници и други чиновници државни у највећим положајима.

Ј1еле, нане, хад лн то г. Ђока Си мић овако ,искочи" међу прве и нај жешће радикале ? !. . Погледајте само, чак је и Пашића претекао и заузео ама баш прво, пр| цато место! Цео век провео као либералац, а сад на један пут — радикал ! Ако, ако! Под ноћ тикве цветају ! Но о овим позним, ноћним цветовима ми ћемо ускоро проговорити више.

Но о држању државних чиновника у опште, о њином политизирању и опонирању влади — ми ћемо доцније говорити нарочито. Овде за данас да пречистимо рачун само с господом државним саветницима и да их упитамо ово Ви, господо саветници, хоћете да сте „активни политичари"; хоћете да терате политику онако, како се она код нас у Србији у опште тера и у томе раду своме хоћете да сте потпуно слободни и независни, да вам нико ништа замерити и пре бацити не може. Па лепо, али јесте ли ви, бар за тренутак један, размишљали и о томе: може ли се то ваше слободно и неограничено политизирање и партизанство сложити с вашом главном и најпречом дужношћу, са дужношћу — великодостојника земаљских и високих чиновника и доглавника владиних. Јер ако се хоће, да у једној земљи иоле буде неког реда, рада и успеха у државним пословима, онда пре свега ту мора бити заједничке, сложне и једнодушне радње свију државних органа и чинилаца. Ту државни великодостојници морају један другога допуњавати и подржавати, а сви скупа својски помагати владу земаљску. То је неопходна и првенствена погодба за сваки успех. Где тога није, ту нема ни озбиљна рада државна, нити икакве наде за успех. А где тога није, где дође чак дотле, да поједина државна надлештва воде међу собом бороу и супарништво; где оно што влада ради други државни органи кваре и руше, ту је готов неред. метеж, забуна и коначна пропаст и такве управе и такве земље. Све ово просте су азбучне истине политичке. То је државничка штица, коју знају и деца политичка. То, дакле, морате знати и ви — оседели политичари и великодостојници државни. Па ипак, шта ви радите, ви саветници државни? Идете на конференцију радикалну, и ту решавате да против владе отво-

рите најжешћу политичку паљбу. И ви ту не налазите ништа неупутно и зазорно, ништа грешно и недостојно за вас, саветнике државне?! Па лепо, господо, онда нам одговорите на ово питање. Државни Савет последња је и крајња инстанција за решавање кметског питања, т. ј, за решавање питања: ко ће бити преседник у којој онштини ? У том питању жалбе грађана долазе на решење г. министру, а министарско решење долази на оцену вама, као последњој инстанцији. Ако ико, ви бар врло добро знате, колико је уплетена и политика баш у та питања о председницима општинским. Зна се да од општинских председника врло много зависи како ће тећи многе политичке ствари, а нарочито како ће испасти скупштински избори, који су код нас можда на прагу. И кад је све то тако, онда настаје питање, ко се може поуздати и ко може веровати, да ћете ви при оцени министарских решења у кметском питању бити правични и непристрасни, и да ћете та питања решавати с вишег државног гледишта? Та ви сте се јавно и отворено обележили као политички противници данашње владе, и онда је сасвим природно, да ћете ви кметска питања решавати у духу вашега политичког партизанства, рушећи и обарајући све оно, што ]е и како је решио ваш политички противник, г. министар унутрашњих послова. А када је све то /гако, онда ми питамо: Зар г. министар Тодоровић нема права да вас, држ. Саветнике, који сте се јавно обележили као његови политички противници, искључи из решавања кметских питања, пошто сте ви у томе према њему заинтересована противничка страна? Г. министар има то право и његова је дужност да га према вама употреби. Напоље из Савета, г.г. партизани, па онда политизирајте колико вам души воља!

ЈЈз царода Из Прислонкце (округ руднички) пишу нам : Молим уредништво да у „Малим Новинама" оштампа ово што иде, те да се види како народна свест продре и како народ уме да управља својом имовином, и шта разуме под именом слободе. Читава зидана судница општине прислоничке, којапостоји близу друма Чачак—Гор. Милановац, са свим оним што је у њој стојало и чувано, 21. фебруара освану срушена и сравњена са земљом. Оџаци на судници читави испретурани, прозори и све што се могло поломити поломљено и зидови оборени. Апсана која је била од брвана и нужник са целим кровом преврнути, двориште и капије срушене, једном речи све срушено и уништено. Касе са новцима, књиге и све хартије, као акта, која се у општ. судници чувају, разнето и много новчаних књига, рачуна и спискова од ранијих година уништено. Оног дана када је ово решење ревносно довршено, био је пазарни дан у Чачку и Гор. Милановцу и страни трговци који туда пролазише питају, је ли овоЈ уставна Србија или Романија". Питаћете ко ово изврши? Изврши једна гомила самосталнихрадикала под предвођењем Павла Савића кандидата посланичке самосталне листе, на челу које је листе бриљирао Љуба Живковић. Павле, који је сада и народном изабрани председник општине, учинио је ово зато, да би суд општински био од сада у његовој кући пред његовом механом у Брђанима. Тако бар званична акта овог ислеђења тврде, а сигурно неће бити ово ме узрок новчано питање, пошто његови пријатељи говоре да Павле ником ништа не дугује па ни својим сељанима око 2000 динара, него да се они изговарају да порез не могу да плате зато, што Павле тобож дугује њима за шљиве, које је прошле године узео на пекмез па није још платио. Тако стоји ствар ова, колико се до сада сазнало, а ток ислеђења по овом делу, које је власт одмах предузела, показаће шта ће даље бити. 26/П 1903. године Прислоница. С особитим поштовањем (Мнша Или ћ економ из Прислонице.

Днсвннк Паје Додког ОД А. Апухћина (38) Могао би се круг љубави и даље размакнути. Могао би се чо век заносити љубављу према целом животињском царству, па љубављу према земљи, па љубављу према сунчаној системи, а најзад и љубављу према целој васиони. Не разумем такву љубав у којој би човек све обухватао. Нека васиону љуби онај коме је у њој добро. д. априла. Мени са сваким даном бива све горе. Сада ме походе место једнога двојица лекара, Фјодор Фјодорић довео јек мени свога пријатеља Антона Антоновића, »стручњака«. Овај је Антон Ан-

тоновић онако исто мршав и суморан, као што је Фјодор Фјодорић шаљив и отворен. Од чега у ствари болујем нису ми казали; али зато по читав сат говоре о мени латински између се, а при том једнако показују ирстом на мене. Мени се то чини мало промишљено а и непажљиво од њихове стране. Они су свакако уверени да ја у целом латинском језику знам само две речи: омнибус и циркус. Али ја разумем и нешто више у томе језику, а један мој друг из кадетске школе важи сада каонајбољи латинац у јевропи. Непосредна последица за појавом Антона Антоновића дошао је четврти лек, најјачи каквога може бити. Први пут се добро показао те ми је помогао да наставим свој дневник којим се за последњих дана због своје

велике слабости нисам могао забављати. Оват ми дневник чини једину радост у моме животу, све ми је остало забрањено. Добро те Фјодор Фјодоровић ништа о томе не зна, иначе би ми разуме се и писање забранио. Одиста ми је све забранио. Не смем пити, не смем јести, не смем пушити, не смем читати, не смем посете примати. Други ми лекар чак рече забринуто: »Гледајтеда што мање мислите... У осталом то није лака ствар при несаници". По нарочитој наклоности лекаревој пуштају к мени Мару Петровну. Јуче ме је на жалост видела у мојој домаћој хаљини те се свакако сетила свога Осипа Васиљевића сГ ЈтрегтбаМе тбтоке. Чудновато је што ме је питање о смрти забављало још од

врло ранога детињства. Тада сам при овој помисли осећао врло празноверан страх. Због смрти макар и најмање познатог ми човека нисам могао по неколико дана ништа окусити нити склопити око на око. Потом је нестајало овога страха, али је пролазило много година док сам се предао у осталом врло рапрострањеном веровању да сви људи морају умрети: и зли и добри, и сиромашни и богати, и стари и млади. То је једина једнакост што су је људи могли постићи. Али је од помисли како сви људи морају умрети, па до помисли: „и ја ћу морати умрети" доста дуг пут. До ове помисли тек сам јуче доспео. (Наставиће се.)