Мале новине

мој Маћедонији, већ изван ње, и да није широке организације маћедонских комитета, не би ни било никаквих покушаја за устанак у Маћедонији. Један део јевропске штампе, и сувише расмоложен за експлоатацију сензационих вести, прекомерно је раздувао маћедонско питање. Између осталога, у последње је време учињен покушај да се пронесу гласови о неспоразумима између Аустро-Угарске и Русије у погледу маћедонског питања. Те је гласове од чести пронела пољска галичка штампа у Русији. Али сад и пољска штампа почиње признавати, да је непоколебљив споразум, који је 1897. закључен између Аустро-Угарске и Русије, и да се у маћедонском питању обе велике државе строго држе основних начела тога споразума. У том чувању споразума од 1897. и састоји се главно јемство у корист одржања мира. За одржање мира подједнако су заинтересоване обе велике државе. Тако-звано аустро-руско „супарништво" одавно је уступило место правилнијим политичким погледима на узајамне односе обеју држава. Нормални услови опстаика Аустро Угарске захтевају најбоље односе њене с Русијом. Нико неће моћи да одриче, да су се ти односи од 1895. поступно "побољшавали и да су се, најзад, толико учврстили да и само држање АустроУгарске у тројном савезу није ништа друго но проста формалност. Користи од споразума с Русијом толико су очигледне, а споразум толико одговара традиционалним аустро-руским од носима XVIII. и XIX. столећа, да привремени неспоразуми (тако-звано супарништво") нису могли дуго опстати. У политици се не треба поводити за игром осећања и у том погледу не треба заборављати, да је Аустро-Угарска полусловенска држава и ближа нама, но ма којој јевропској романској и германској држави. За Русију је с гледишта хладне и чисте политике важно, да Аустрија одржи значај велике државе, да она остане природна

брана против германске навале. Такав се значај Аустро-Угарској, као полусловенској држави, признаје и у германској штампи. И ако се Аустро-Угарска налази у саставу тројног савеза, ипак она, по особинама свога састава, преставља начело кочења, које је у оштрој супротности с политиком тројнога савеза. Садашња стадија маћедонскога питања појављује се као нарочита врста пробе о искрености аустриске источне политике, у колико се она обележила у споразуму с Русијом од 1897. године. Морамо признати, да је од самога почетка маћедонских тешкоћа па до садашњега тренутка политика Аустро-Угарске остала верна аустро-руском споразуму од 1897. И то је сасвим појмљиво у садашњим приликама за Аустро-Угарску није ни мало корисно да од маћедонског питања ствара повод за опште јевропске заплете. Оно што је могло бити 1875—76, мучно да може бити данас. За то је најбоље бринути се о одржању 8Шиз ^ио на Балканском полуострву у опште и у Маћедонији посебице. А пошто споразум од 1897 управо води томе циљу, т. ј. учвршћењу зШиз дио на Балканском полуострву, онда можемо ли сумњати у искреност аустриске политике и претпостављати да постоје којекакви неспоразуми између Аустро-Угарске и Русије у погледу маћедонског питања? Ништа од свега тога нема и за то се можемо надати мирном и срећном решењу маћедонскога питања. Из српског света Опаоноот за иризренске Орбе. Дко је веровати „Маћедоници," у селима Зојзе и Вудаковци, близу Призрена, искупило се на 5 — 6000 Арнаута. У Сувсј Реци арнаутски главари држали су 5. о. м. збор, на коме су имали решити хоће ли да ударе на Призрен и ^попале га, или не. Рођак Руст Кабаша, понис Дестак ефендија, бави се од неколико дана у Љуми и говори се да је он побунио Арнауте. У Призрену је чаршија затворена.

Турци и Срби наоружани, очекују напад. Турци и Арнаути у Призрену овом су приликом узели Србе у заштиту. Призренски Срби очекују да им дође војска у поиоћ. Признаае српоке народнооти. „ВегНпег Кеив(;е ИасћпсМеп" у свом броју од 13 јануара чели: „треба настати, и то пре свега, да 1,900.000 становника српскога племена, Срба, добију и да им се призна њихово национално право, онакво какво уживају 180000 Бугара у Маћедонији." Дубровачка гимназиока аФзра. У последњем броју своме »Оићгоушк« се поново осврће на познату гимназиску аферу Дубровачку. Још прошле године Хрвати су оптужили ученике Србе, да терају српску проиаганду у гимназији. Осим ученика Срба били су оптужени и неки професори Срби а међу њима и познати књижевник српски проф. Лука Зоре. Хрвати око „Сгуепе Нгуа(;зке" оптуживали су Србе ученике, да се скупљали у једној гостионици изван града и да су издавали књижевни листић „Полу,"'на који су тужиоци полагали највећу важност као докас за српску пропаганду. Међутим се доказало да издавач листа није гимназиста и да садашњи ученици Срби нису имали са њиме никаква посла, Истрага се међутим завршила тиме д I су многи Срби кажњени искључивањем са завода, саветом да напусте завод и затвором од шеснајст сати. „Оићгоушк" целу ову аферу приписује систематском гоњењу Срба и жестоко напада дубровачку гимназију, професорски савет и старије школске власти оптужујући их, да према Србима поступају пристрасно, а као доказ томе спомиње, да се води истрага и због куповања Српских Народних Песама, које је Вук обелоданио, те завршује свој чланак, да се стање Срба ученика у дубровачкој гимназији није ни најмаи.е поправило.

Из Балканије Премештени. Пошто су потребни официри за жандарморију у јевропским вилајетима турским, то су три поручника из трећег корпуса премекапештени у жандармерију, и у исти мах су унапређени у чинтана. 0 покраЗји маћедонског комитета у Софији јављају софиски листови да

Дневник Паје јјољског од А. АпухЋина (44) Обрадовао сам се и томе што се још видео и давно засути бунар као и што се још очувао велики браник на уласку у башту за поврће. На овом бранику било је притврђено у црно обучено тичје страшило од кога су се вране плашиле, али смо од њега више зазирали ја и Саша него вране... Тако ми је читав месец дана кеопажено промакао. Намеравао сам походити овога и онога међу својим суседима, али сам увек ове посете одлагао за сутра. Било ми је просто жао прекидати свој тихи живот, живот у успоменама и засебним мислима.

Живео сам потпуно у прошлости. Овде сам пронашао своја стара писма што сам их писао матери за тридесет година; а обично ми при читању ових гшсама прође цеко јутро. При сваком писму спопаднеме дуго размишљање, читам не само написане речи, већ видим између редова и оно што сам прећутао. Читав минули живот васкрсава у мојим успоменама, читава поворка људи пролази мимо мене са својим светлим и тамним странама. Ове мрачне мрље на блиским ми по знаницима доста су мучиле моју душу за младости. Сада их мирније посматрам, јер их боље разумем, а по речима Шекспировим разумети значи исто што и праштати. Једина ми је забава бескрајни разговор с Пелагијом Иванов ном, али и сви ови разговори

без изузетка задиру у област прошлости. Имајој преко осамдесет година, дошла са села ка мојој матери као дојкиња, па је од тога доба остала у нашој кући. Увек је сматрана као члан наше породице, добро је познавала оба моја деда, те ми њена причања много што шта објашњавају у моме карактеру и моме животу. Само сам ја једини остао на животу од негда тако многобројне породице. — Само се за твоје здравље молим Богу, рече ми једном Пелагија Ивановна, а кад год се другога кога сетим морам увек рећи: „Господе, смилуј се на душу твога раба". Јуче ми дође до руку ова свеска те сам прочитао своје забелешке, и чудновато, писма што сам их пре тридесет година пи-

полиција јОш води истрагу и да је досадашња истрага иоказала, да су покрађу извршили људи блиски комитету. Украдене су све компромитујуће хартије, акције и скупљени иовац у 30.000 динара. Дома$д затвор. По једном саонштењу бечкога „Цајта", у Цариграду је велико узбуђење учинила вест, да бивши велики везир Саид паша издржава домаћи затвор. За време бајрама он је хтео да оде султану, те да и он учествује у љубљењу руку. Али му то нису дали полициски агенти, који су били намештени пред његовом кућом. Саид паша се жалио султану, али је одговор био то, што је дато задовољење стражп. Турско рус-ке спреме. Бечком „Цајту" јављају: И покрај досадањих побијања, Порту су известили њени агенти, да се Русија и даље оружа. И ако се Норта и сама оружа, ипак је та вест узнемирује. Министар во.јни наредио је да се држе велики маневри. Говори се да ће главна команда на тим маневрима бити поверена германском маршалу Кампхевенер паши и да је у министарскојседници решено да се сазове под заставу велика војска. ?умунско-грчки преговори. „Тајмсу" јављају из Цариграда, да се између васељенског патријарха и румунског дипломатског преставништва воде преговори за заједнички отпор бугарској агитацијч у Маћедонији Румуни траже да се у местима насељеним Румунима или где немају своје цркве, један пут месечно у грчким црквама служи на румунском језику, а у грчким школама да се ггредаје и румунски језик. У замену за то Румуни ће пустити у румунске цркве грчке свештенике, који знају румунски језик. Као што смо ми у телеграмима већ саопштили, патријарх је овај захтев одбио као немотивисан 0'оманока Банка. Према цариградским листовима, састављен је и ускоро ће бити поднет на одобрење правилник о филијалима Отоманске Банке који се имају основати у Битољу и Скопљу. Нова зграда за пошту. Из Солуна јјављају да ће се ове године тамо са['• ' ' ' ■' ■■■ ' Ј ' .■ | градити нова зграда за пошту и те■леграф, којаће стати 6000 турских лира. сао ближа су мојој души него овај дневник који сам прошле године отпочео. Са мном се догодила читава морална промена за ова два последња месеца. Између осталога питао сам се на почетку овога дневника: јесам ли био сретан или несретан човек? па на ово питање нисам могао одговорити. Сад могу мирно рећи: био сам много година несретан, али сам зато сада потпуно сретан. Можда су моја посматрања о љубави према човечанству била логична, али ни^е увек и исправно оно што је жогично. (Наставиће се.)