Мале новине

се с друге стране не може тврдити ни да није. Немогуће је при читању многобројних италијанских чланака о маћедонском питању, и у оп ште о балканским стварима, не сетити се тога члана. За време последњих дебата у италијанском парламенту о источном питању, посланик де Маринис у свом питању, упућеном министру иностраних дела, нарочито је истицао ту мисао да Италија више од Русије треба да се боји тежања Аустро-Угарске за проширење свога утицаја на Балканском полуострву. Говорник је изразио незадовољство услед тога, што Русија и Аустрија чине на Балканском полуострву шта хоће, докле је Италија, која је толико заинтересована у балканским стварима, дошла у други ред. Други су посланици потпомогли питање де Мариниса и у својим говорима нарочито су развијали мисао, да Италија у садашњим приликама треба да се стара о одржању вШиз ^ио на Балканском полуострву; а ако то буде немогуће, онда Италија треба да се постара да по сваку цену добије Албанију. Италија не може дозволити да Аустрија коначно заузме ново-пазарски санџак и да себи пробије пут за Солун. Једном речи, у италијанском су парламенту са значајном отвореношћу била изложена основна начела политике, које би требало да се држи италијанска влада те да задовољи јавно мишљење своје државе. Нарочито је интересно да су дебате италијанске скупштине о источном питању биле проникнуте мишљу, која чини основу горепоменутога тајног члана у уговору о тројном савезу. Италијански политичари истина признају учешће Италије у тројном савезу, али само дотле, док се на Балканском полуострву одржава 84а<;и8 ^ио. А ако ма која савезница Италије наруши тај вШиз ^ио, онда Италији остаје да ради за свој рачун. Она не може дозволиги да Аустрија завлада Албанијом или Маћедонијом, нити

Диевмк Паје Дољског од А. ДпухЋина (45) Не могу тачно одредити шта управо волим: човечанство, земљу или сунчану систему. Само једно знам: волим живот у свима његовим појавама, волим саму помисао да на свету живим. Данас је врло топло, тако топло како у овој години још није било. Мене савлада некаква лењост, нити ми се чита нити мисли, те сиђем доле у башту и извалим се у хладу под једним великим јавором. Кроз јаворово лишће просијавало је небо без облачка, око мене је владала потпуна тишина; све што је могло склонило се од жеге, све поспало: људи, пси,

може дозволити да Јадранско море постане аустриско. Било је, истина, и таких посланика, који су саветовали италијанској влади да се споразуме с Аустријом о подели сфере интереса на Балканском полуострву, али је њих било мало. Огромна је већина противна таком споразуму и жели само да се одржи 8Ши8 ^ио. Италијански министар Морино, који замењује болеснога министра спољних послова Принетија, рекао је у свом одговору, да италијанска влада има разлога бити задовољна аустро руским меморандумом, који јој је у своје време саопштен и она га одобрила. Што се тиче Албаније, Морино се позвао на аустро-италијански уговор о одржању к4аШз с]ио у тој покрајини. По министрову мишљењу, ваља се надати мирном решењу маћедонског питања. А ако се мир не могадне одржати, онда италијанска влада неће остати мирни посматралац догађаја који се дешавају и стаће на браник интереса Италије. Скупштина је примила министров говор с одобравањем. Тај говор свакојако довољно јасно оцртава садашњу италијанску политику у источном питању. Италија се за сада ограничава на посматрање, али на случај заплета она ће се умешати и то у духу оних тенденција, које су изражене у говорима Мариниса, Морина и других говорника италијанске скупштине. ; То држање италијанске владе према могућим догађајима на Балканском полуострву игра уло гу опомене према Аустрији. А ако горе поменути члан уговора о тројном равезу чак и не постоји у облику писменог документа, његова је садржина несумњиви факат, који се не може порицати. Ове две савезнице нису узалудпре две године закључиле споразум о одржању 8Шиз ^ио у Албанији. Италија се држи стално тога споразума као неопходног закључка из аустро-италијанских односа. Свакојако се при решењу маћедонског питања Италија појавдрвеће. Само су ласге без шума просецале ваздух, над мојом су главом ћутке играле мале мухе, овда онда до мојихје ушију допирало брчкање по води и врева деце која су се у реци купала. По том се и тамо све утиша. Наведен општим примером и мене савлада дремеж, али се тргнем кад спазим неку нову особу. На неколико корака од мене стајао је велики петао и пажљиво ме посматрао. Заповеднички оштро два пута кукурекну, нешто му не би право, љутито се окрену па отиде пажљиво газећи. траву својим тананим ножицама као какав велико-варошки кицош који је случајно у село изишао па се боји да не упрља своје углађене ципеле. Овај мије петао као поручен дошао само да одагна наметнути ми дремеж и да ме врати ка

љује као сила, која помаже извршењу и одржању з^а^из дио у Маћедонији. У том циљу она ће се побринути о што бржем увођењу маћедонских рефорама. —"«><§> Борба с туберкулозом Наши су читаоци већ чули, да професор Бћринг, који је пронашао серум против"дифтерије, ради да нађе устук и против опаког непријатеља човечанства — против туберкулозе. С тога је сасвим природно што се сав свет заинтересовао за тај његов рад. Несумњиво је да ће и наши читаоци желети да о тој ствари сазнају што више, те пм за то овде и износимо шта о томе пише у „С. Петербурским Вједомостима« др. Л. Соколовски из Беча. Он вели : Чувени професор хигијене прочитао је 12. марта по новом календарз' у друштву бечких лекара интересан извештај о савременом стању борбе с туберкулозом. Берингово је име познато у целом свету, јер је он учинио доброчинство човечанству својим проналаском серума против дифтерије и из чељусти смрти истргао много хиљада дечјих живота. (Јвој извештај о антидифтеричном серуму он је први пут прочитао у Бечу, и случај је хтео да ту прочита и свој веома интересни извештај о борби с туберкулозом. Он нам није показао поуздано срество против туберкулозе, али је у речима тога знаменита научника звучала увереност да није далеко оно време кад ће и тај бич човечанства бити побеђен. Професор Беринг пронашао је по уздано срество да сачува краве од туберкулозног разбодевања и нема | сумње да ће тај проналазак играти важну улогу у сеоском газдинству и млекарству. Професор је Беринг веома тих и опрезан испитивалац и кад он с увереношћу изјави да је потпуно завршио опите и да су они круни! сани успехом, онда му се може безусловно веровати. За своја убризгавања животињама Беринг употребљује живе човечје туберкулозне бациле, па је дошао до закључка, да су за успех потребне културе бацила које веома јако дејствују и да слабе културе не дају никакве ресултате. Беринг је радио читавих осам година на решењу питања како да спрема те културе, и тек је ту екоро нашао начин да у сувим културама очува уживању, што ће рећи ка животу. „Како да ти се не захвалим, Боже"? помислим у себи веома раздраган. >Већ сам био на смрт осуђен, и да се на мени није какво чудо догодило, лежао бих већ у гробу и не бих уживао ни ово сунце. ни ову хладовину, ни ову тишину. Овај би петао тако исто гласно на моме гробу кукурекао, а ја његово кукурекање не бих чуо. Разуме се, знам да тај час није далеко, али морам бити захвалан и користити се и овим одлагањем. Ма шта се сада са мном догодило, ничега се више не могу бојати. И кад бих своје имање изгубио и на најтеже радове осуђен био, кад бих се морао од немила до недрага као убоги просјак потуцати, ни тада се не бих потужио. Свакако је много боље макар и на голој

човечје бациле живе кроз четири недеље. Четири милиграма тих бацила он употребљује за емулзију (смешу) с четири сантиграма воде, и тај серум он убризгава у вратну вену животиње. Опажања његова у четири стотине случајева дала су ове ресултате. Одмах после убризгавања у одраслих се животиња опажа јака реакција: јако зашлајмљивање плућа, веома тешко дисање, убрзано било. У многих кроз три четирп сахата наступа смрт; а оне животиње, које преживе те појаве, остају кроз цео живот непријемљиве за туберкулозу. Сасвим је друкчији тај процес у младих животиња, а нарочито у младих од три месеца до године дана. У њих наступа само веома слаба реакција: другог или трећег дааа опажа се незнатно појачање топлоте и оскудица апетита и то је све. V многих телади не наступа никаква реакција, те се мора поновиги убризгавање знатније количине емулзије с два сантиграма бацила. И телад, за чији живот убризгавање није апсолутно никаква опасност, за навек су непријемљива за туберкулозу. Беринг је ту телад држао у шталама, у којима су се налазиле само краве заражене туберкулозом, и она су остајала потпуно здрава. Беринг се нада да није далеко време, кад ће државе узети на себе да теладма каламе антитуберкулозни серум и да ће то прогласити као обавезно. . Он се никад неће решити да културе живих бациЗт калами људима. Кад је прочитао свој први извештај у Штокхолму, неки млади лекари понудили су се Берингу зате опасне експерименте, али се он није могао одлучити да се користи њиховим младалачким одушевљењем, Бе ринг има друге наде, о чијој је основаности сад тешко изрећи мишљење: он је у свом извештају показао да краве, које су првих месеца свога живота постале непријемљиве за туберкулозу, имају у свом организму антитоксине, „ Ап11согрег", како их је назвао Беринг. И ако се млеко тих крава употреби за храну деце одој чади одна ће та деца, докле год пију то млеко, бити непријемљива за туберкулозу, уносећи у свој организам поменуте антитоксине. И у томе се, по мишљењу Берингову, и састоји задатак будуће борое с туберкулозом Професор сеБ?рингдржи мишљења, да наследн ст и аредраспо

земљи спавати него под земљом лежати. Непријатеља више не могу имати, нема увреде коју не бих могао опростити. Чини ми се никога за живота нисам толико мрзео као Мишу Козељског, али се и њега сећам без икакве горчине. Можда кроз три недеље отићи ћу до Маре Петровне на њено имање и код ње пробавити остатак овога лета. Тамо ће бити Лидина свадба при крају августа; обећао сам бити њен ручни девер. Не могу да помислим на ово мило дете а да ме нешто свега не потресе и ако је моје заљубљивање давно задремало. (Наставиће се.) *"<(§) дс