Мале новине

Тедефон Пере ТодороввЉа 13ч>

БЕОГРАД, СРЕДА 12. МАРТА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 23Ш

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I 3 мес. 18 дин.| 9 дин. ј 4-50 д. ЗА С.ТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. |з мес. 40 ДИН.ј 20 дин. 1 Iо д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. ј 3 мес. 3° кр- 15 кр. | 7-50

БР»ОЈ е ПАРА

ЦЕНА 0ГЛА0ИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

Б1?ОЈ 70

К1еше геггиме

Директор и власжЈК О Е Р А Г Г 0 Д 0 Р 0 В К

1Е РЕТ1Г Ј0иВМА1

РОД. XVIII

ф Част нам је ставити до знања гшштованој публици, да смо увиђајући потребу, и одзивајући се жељи многих наших пријатеља и муштерија, отворилинову кројачку радњу у Веограду у Кнез Михајловој улици, и да смо исту снабдели са најбољим и најмодернијим енглеским и фрањ цуским штофовима у огромном избору. <Ц[ Удруженом снагом трудићемо се, да оправдамо поверење, које ,нам поштоване муштерије буду поклониле, а наша стручна спрема стечена у Паризу, Лондону Петрограду, Бечу и Београду (другопотписати као дугогодишњи кројач у радњи г. Марка Петронијевића) најбоље нам је јемство, да ћемо солидном израдом и лепим и укусним фасоном моћи задовољити све оне, који нам се са поруџбинама буду обратили. дене о рдоерене. Ш Ш Ш УСЛРРА БРЗА И ТАЧНА.

^ЈС. Дазаравггб м Т. ^опанот^

ЈГртшлеголана Н^роџна ранка КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ исплаћиваће од 10-ог Марта ове године дивиденду за прошлу 1902. годину, по свакој акцији дин. 12 - -— у злату За исплату ове дивиденде треба поднети ДеВЕТНАЕСТИ ДИВИДЕНДНИ КУПОН Купоне ваља подносити на исплату банчином одељењу за зајмове на залоге и оставе са списком, у коме ће бити по реду изложени, и који подносилац треба да потпише. Спискове издаје речено одељење бесплатно. Акционари из унутрашности могу ове купоне наплатити и код својих новчаних завода.

23-ег Марта 1903. год застарева дивидендни купон бр. 14. са акција банчиних. Од тога дана овај купон више не важи, и Банка га неће исплаћивати.

6. Марта 1903 год. Београд.

Ш 4480.

УПРАВА НАРОДНЕ БАНКЕ.

«»> Ш 4* Ш •» т Ш Ш «9- 4»- «8* ФМа1боп ои Лрраг1етеш.1

— *•$! КУЋа ИЛИ стан Ц»Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном иисталацијом. Иста се продаје (агенти сз искључују). Може се видети сваки дан између 11 и 12 пре подне и 4 до 5 по подне. Кнез Милошева улица бр. 1 до Лазаревићеве кафане. П0ДЛИСТАК

Тгез ће11е ша150п роиг ипе ГашШе ј ауес В РЈесез, апИсћатђге, сшзте, ђајпз, 2 сћашђгез роиг депз с1е зегујсе, уегапЈе, есиге е! гет15е роиг уоИигев, 1о§етеп1; роиг уоИигев, 1о§етеп1 роиг соиђег, сопЉИеб <!' еаи е1 ес!аЈга§е е1есћ'јцие, е51 ои а уепсЈге (Оп ехс1ие 1' т1егтесНаге <1ез а§еп(: сотегсЈаих). У151ђ1е (оив 1ез јоигв с1е 11 12 <Ји таћп е(; <3е 4 а.5 с1е Г арге5 шЈШ. Кие сЗи рппсе МИосће рп:5 1е са5е Г^ахагеуИсћ. 22

леп призор Ту ономад десио се један призор, који вреди прибележити и о коме се може много размишљати. Ствар се десила на сред Теразија, пред стотином гледалаца, а текла је овако : Теразијама иде некакав Црногорац, човек осредњих година, лепа раста, у живописном и доста новом црнгорском руху. На десет-петнајест корачаји за њим иде Милан Драгојевић, познати многогодишњи народни посланик из Колубаре, (дошао у Београд на скупштину Извозне Банке). Обојица иду

обично, полако, као људи, који не хитају никуда нарочитим послом. Кад би према Двору, баш одовуд како се с Теразија наилази, па код прве капије, где стоји дворска стража, Црногорац застаде, окрете се Двору Краљевом, скиде капу, прекрсти се и поклони, па онда опет мету капу на главу и пође даље полако. Кад би према другој капији дворској, Црногорац опет застаде, опет скиде капу, прекрсти се и поклони према Двору, исто као и први пут, и онда пође даље према Лондону. Кад је Црногорац оно застајао и крстио се, свет, што про-

З-едно ЈХророчаметво (историски роман из српске прошлости)

књига II.

(50

16. Повратаи нњаза Милоша Па ипак зато. ови бурни дани били су пуни страховања, претње и неке мрачне трагичности, која је над побеђенима чисто у ваздуху лебдила. Срећом, ни]'е се испунио ни стоти део онога, од чега су побеђени стрепели. На речима било је много претња и застраша вања, али на делу није од тога скоро ништа извођено. Ипак је од велика интереса да видимо шта се све дешавало у Београду за оно време, док се кнез Ми-

лош полако примицао српској пестоници. Но како је тада сав јавни живот био прибран и усредсређен у Народној Скупштини, то ћемо ми овде редом изнети гата је Скупштина радила за то време, па ће се из тога најбоље видети, шта је тада највише ин тересовало Србију и кавви су се догађаји тада одиграли у Београду. 17. „Владалац путује — Сиупштима дејствује'! Као што смо већ видели, кнез Милош с једне. а кнез Мијајло с друге стране ишли су један другом на сусрет, да се најзад састану у Алексинцу, на највећу радост целе Србије. Међутим, док се то догађало, скупштина те живо и неуморно радила. Баш онога истога дана,

када ]е велика депутација српска изашла у Ковин на сретање кне зу Мијајлу — тога истога дана 12. Јануара, Милован Јанковић саошптио је Народној Скупштини мишљење намесника, које је у главноме садржало ове одредбе: „Ради сугласности између Скупштине, Савета и Владе потребно је ово: „Да се по слободној штампи изда нарочити закон. „Да се број народних посланика за идућу Скупштину сведе тако, да на хиљаду бирача (пореских глава) долази по један изабраник (посланик), јер само под тим условом може се ставити у закон, да се скупштине сазивају сваке друге а не треће го дине. „Да попечитељи могу присус твовати на свима седницама

скупштинским и без нарочитога позива од стране Скупштине, и да могу давати потребна објашњења". Занимљиво се, како је тадашња Народна Скупштина одазвала на овај предлог намесника кнежевих. Скупштински одговор у главноме гласио је овако: »Проучивши пажљиво све предлоге, који су јој поднесени. Народна Скупштина пристаје да се о слободној штампи изда и нарочити закон, али она ипак зато не налази никаква основа, зашто се не би и у Скупштинском закону споменуло у начелу, да се даје и утврђује слободна штампа. (Наставиће се.