Мале новине

говора било је постављање Штадлерово за сарајевског надбискупа. Али одмах после неколико месеци од кад је ступио на дужност, показало се да је нови црквени великодостојник истина човек беспрекорна живота али и тврдоглави фанатичар, који се не плаши никаква сукоба, ако би то користило његовој ствари. Његово је службовање било извор горких неприлика за босан ску земаљску владу, богато, врело тужбама мухамеданаца и православних због непрестаних покушаја покатоличавања. У Риму се нису због тога много бринули; у току година је Штадлер постављен за папског легатара за Балканско полуострво. Последњих је година фанатички надбискуп сарајевски сишао чак на политичку позорницу; његова шовинистичка акција, нарочито управљена против Мађарске, на првом загрепском католичком збору, као и у Светојеронимској афери, још је у свежој успомени. Као што је познато, прва је акција донела Штадлеру опомену с највишег места а своју посланицу о Светојеронимском заводу морао је потпуно опозвати по нарочитој наредби Курије. Најновији догађај, који је баш сад огорчио мухамеданце у Босни, састоји се по једногласном престављању српских и хрватских листова — а ова сагласност јако пада у очи и карактеристична је —■ у овоме; нека мухамеданска удовица, Салика Сикрић, из села Вишњице код Коњице у Херцеговини, мати троје деце, имала је веза с неким католичким жандармом, које нису остале без последица. Али је жандарм само тако хтео одржати своје обећање о женидби с њоме, ако Сикрићка прими католичку веру. 3. пр. м. на једанпут је из њеног места нестало удовице с њене троје деце и кад се пронашло да се она налази у Сарајеву, оде 10 пр. м. једна депутација угледних мухамеданаца земаљској влади да издејствују да се Сикрићка с децом врати. Њима је одговорено да је материна воља да прими католичанство; али ће малолетну децу вратити. Надбискуп Штадлер без ичега даљег дозволи повратак у стару веру али није могао да одреди место дечјег становања. Депутација је била задовољна одлуком земаљске владе, али под условом да се конверсија матере изврши по постојећим законом, т. ј. уз суделовање мухамеданског свештеника. Као и у ранијим приликама, тако ће свакојако земаљска влада и овде умети да донесе правилну одлуку и да утиша врење међу мухамеданцима. Последњи догађај ове врсте десио се пре три године с једном мухамеданком, Фатмом Омановића, из Бјелопоља у Херцеговини, па је о њему било говора чак и у делегацијама. Далеко би нас одвело, кад бисмо хтели и осталу пропагандистичку радњу сарајевскога надбискупа набрајати, која се до

сада састојало у довођењу језуита у Босну, у подизању манастира и вероисповедних школа. Најзад, сваки црквени великодостојник има право и дужност да потпомаже развитак своје цркве и бранити њене интересе. Али недозвољеност такве радње почиње онде, где се појављују слепи фанатизам и изазивачко оптерећавање иноверника и где се брзо угнезде најгоре последице на политичком пољу. Насилно покрштавање строго је забрањено босанским земаљским законом; па ипак би се и оно могло појмити, кад би трудови Штадлерови и његових мисионара до сада имали успеха. Али' је кажњивост баш у томе, што надбискуп сарајевски за двадесет година није сто мухамеданаца и православних превео у католичанство, а влади је начинио толико посла и некатолике толико узбудио, као да је он покатоличио стотину хиљада душа. По себи се разуме, ако обазриво неговање вероисповедних односа спада у најтеже задатке босанске владе, онда фанатичкој пропаганди у Босни још више треба стати на пуа из разлога спољне политике Аустро Угарске, у колико се она тиче Балканског полуострва, које је поглавито насељено мухамеданцима и православнима. На жалост се мора утврдити, да нам је Штадлеров рад са свију страна донео прекор, као да политика монархије стоји само у служби католицизма, као да она нема никакав други задатак но конверсију некатолика, И за то смо често на о вом месту говорили, да је сарајевски надбискуп до сада много више оштетио балканску политику Аустро Угарске, но сви наши непријатељи и противници укупно. Веома је радосан знак што је целокупно јавно мишљење у Хрватској, које се до сада веома симпатично држало према Штадлеру, сад устало против њега и тражи да се он уклони са свога положаја у Сарајеву... СИГИЛИЈАРНО ПИСМО О ЦРКВИ СВ. СПАСА У СКОПЉУ Јоаким по милости Боокјој^ Архијепископ Цариграда, Новога Рима и Басељенски Патријарх. Све што се међу људима ради, неопходно подлежи неком закону и канонском реду ради своје хармоније и сталности, као што се може видети и у општој хармонији којој је оснивалац свега Преб. Творац у своме неиспитаном Савету и промислу, положио границе и определио кретања, која имају одређ ни циљ. И кад је ово овако у опште, онда се у толико пре треба придржавати закона и реда у цуховним стварима, кроз које се по науци Христовој постизава морал човечанског савршенств у овом животу, а приуготовљава се душевно спасење обећаног уживања блаженства у Божјем савршенству. Тако, дакле, свако друштво хришћанско, имајући своју основицу, која је Исус Христос, и

закон свој закон Госиодњи, и ред који је од отаца остављен и држећи се „по божанском апостолу вере, љубави, мира, са признањем Господа из чистог срца": иде правим путем и осигурава унапред плод свога доброга рада. Овакве божанске ревности законитог ре.(а и духовног живота показали су се осведочени као чувари побожни и христољубиви хришћани, који остављају скопљанску грчку општину, тако да сваки од њих зна нарочито границе своје и целе општине дужности и права и немају између себе нити са осталим суграђанима размирице и свађе, по апостолу који вели: „А плод духовни јесте љубав, радост, мир, дуготрпљење, часност, благост, вера, скромност, уздржљивост", и који још препоручује : „Ако живимо духом, духом ће мо бити и ограћени : и не будимо сујетни изазикајући један другога, него тражећи благог и побожног споразума, за опредељивање и утврђивање својег црквеног питања парохије и општине " А већ су се сходно и надлежно светој матери Великој Цркви Христовој обратили и прву потребу изнели за подизање Вожјег храма као своје сопствености и средишта своје општине ради молитве и освећења које би се свршавало на матерњем језику од свештеника својих и освећавало божанствено тајнама Спаситељеве благодати. А да би остварили то свето дело, тражили су благослов и помоћ матере Цркве понизном молбом својом, као и то да се учврсти и ослободи од сваког утицаја њихова побожна парохија, и молили су за одобрење, да би на оп"штем скупу једнодушном вољом општ. чланова саставили правилник, који би осигурао независност унутрашње управе парохијских и општинских ствари, у оквиру канонских граница и одредаба и који би потврђен био патријаршком и синодалномсигилијом — граматом на мембрани, По овој ствари размислили смо са Светим нашим Синодом, те смо уједно за сходно нашли да и нарочитог егзарха пошљамо да на лицу мест испита ствари те да их потпуније схватимо и после поднесених нам извештаја узевши у обзир и нацрт правилника и проучивши и понова размотривши молбе поменутих побожних хришћана у Скопљу да би осигурали лек духовних својих потреба, мир и спокојство града и хришћанску лубав једног према другоме и д:>уштвену хармонију грађана ујамчили: примили смо и решили, на основу Синодске одлуке, изгласане и овде написане услове, којима се престављене потребе нарочитом љубављу и материнском бригом цркве довољном мером осигуравају, а и канонски црквени ред чува се неповређен. 1.) У граду Скопљу постоји грчка православна општина као канонска порохија св. митрополије Скопљанске, установљава се као општина независна и самоуправна у својим стварима, имајући у црквеном погледу право: конотитуисати се, управљати својим пословима преко, на основу закона њоме изабраног, тела т. ј. димогеронтије (савета стараца) епитропа црквених и одборника школских, још при том и у одређеним случајевима сазваног општег скупа, како она хоће и кад мисли да је потребно, сходно црквеним установама

и свештеним канонима Православне Цркве Христове о парохиЈском праву. 2.) Као парохијска општина независна самоуправна, она има нарочити свој свети храм, који ће се подићи ускоро, за потребе парохије, у име св. великомученика Мине Чудотворца, сем тога има још и школе, мушке и женске, које ће бити њена свошна, слободна, непотчињена и без ичијег утицаја на вавек, и која се неће моћи ни из каквих разлога црквених, политичких, парохијских и етнолошких отуђити ни у чем, па ни у заштита каквој другој сем канонске од стране митрополије Скопљанске и велике Христове цркве, која би се пристојно и законски тражила. 3.) Општина се стара да нађе, кад јој је потребан, свештеника, настојатеља, клирика, образована, озбиљна, савесна, умна и беспрекорна живота; исто тако и помоћнике му, свештеника и ђакона, позивајући ове себи иреко, црквеног одбора храма св. Мине, а на случај потребе, а потраже се, могу се послати подесна лица и од стране велике Христове Цркве, А тако исто и одбор школски позива подесне учитеље, људе побожне, часне, који би побожно и родољубиво предавали и учили мушку и женску омладину општинску. (свршиће се).

Из народа Канди&ева пронавера. Из Крагујевца нам јављају, да је у прошди петак начелство окружно г :родало заоставштину Иок. Михаила Кандића бив. порезника. и да је добијено свега 140 динара. Кад се сравни добијена сума од продатих ствари, са проневереном сумом близу 80000 дин. онда ће д^жава добро хаснити. Осу^ен војник. Од стране војног суда спроведен је на издржање седам година робије, Радоје Лазовић родом из Врбице, редов 5-те батерије у шумад. артилер. пуку, што нлје хтео да прими оружје, и није хтео да положи заклетву, јер је нововерац, Радоје је по занату абаџија. Не жали што је осуђен, јер је уверен да због праведне вере страда. И ако је саветован да се повинује и да ће му казна бити опроштена, остао је при своме, ТЕЛЕГРАМИ (16 Март) Маћедонско иитање Цариград. У прекјучерашњој аудијенцији рускога посланика Зиновјева султан је рекао да се усвојени реформни предлози обеју сила извршују и да ће потпуно бити извршене. Цариград. На преставке о поступању Есад паше према племену Ксела Порта је изјавила, да су жалбе претеране. Али Је ипак издата потребна наредба. У Корбинцима (скопски вилајет) био је сукоб с једном четом. Из чете су осморица погинули. У округу демирхисарском (Сереско) такође је био сукоб с једном четом. Појединости још нема. У околини Малеш - планине појавила се једна чета. Тамо је послата војска. У При-