Мале новине

ограничи извоз наших свиња, а нарочито да се ни у ком случају не дозвољава извоз свиња испод прописане тежине, ма колику корист то доносило тренутно. У овом погледу и улрава нашега кланичног друшгва предузела је потребан ксфгк на надлежном месту. Нз име, она је г. министру народв- привреде упутила преставку.у којој је навела, како „услед *'ога, што је цена мршавим сР 1Њама > одвећ висока каква гот јВ ° никад и није била, јер се д^ ас плаћају по 100—120 динар па Р' наш свет ' парочито СИ р <машнији привредници нагло пг >дају и мршаве младе крмаче, тиме упропашћују расплођавање свиња. Ове мршаве крмаче, које би се могле прасити још неколико година, трговци одмах штроје и мећу на храну, и тиме се поништава огроман подмладак у свињама у будућности. Ово је тако очигледна штета, да је треба одмах сузбити и отклонити. Ми смо тврдог уверења, да ће се свиње у најкраћем року удвојити па и утројити, ако се спречи штројење мршавих крмача, и у том случају биће довољно свиња и за извоз и за домаћу потребу. Пошто ова грана наше привреде заузима данас прво место и дубоко засеца у државне и народне интересе, ми унапред рачунамо, да ћете ви, господине министре, као врховни покровитељ целокупне земаљске привреде, предузети све мере, да се ова штетна појава ^пречи, и да се забрани тамањење младих и мршавихкрмача." И ова је преставка нашег кланичког друштва сасвим умесна и оправдана, те се надамо да ће не само г. министар предузети најенергичније све потребне мере, да се томе злу на пут стане и да не дозволи извоз и лакших сви ња од прописане тежине, ако би баш аустро-угарске власти на то и пристале, но да ни сами трговци извозници и привредници неће за љубав тренутне користи изложити се трајнијој и веома осетној штети. Из народа 7 кориот споменика Краљу Мил&ну. Нишка црквена певачка дружина „Бранко" с благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког господина Никанора, приређује у недељу 23. марта 1903. год. у скуцШтинској дворани основне школе код' ^аб. цркве Духовни Концерат у корист подизања споменика | Њ В. Краљу Милану. Програмје концерта: 1) Акатист Св. Богородици : Радуисја невјесто, Алилуја, Возбраној воевод, од Ст. Мокрањца; 2) Свјете тихи, од Вл. Николајевића, Штирског; 3. „Рођење Христово" од Милана Ђуричића, декламује г-ђца Деспа М. Татићева, ученица више девојачке школе; 4) Помилуј нас Господи, псалам Архангелског; 5) Духовна беседа г. Мирка Р. Пејића, проф. гимназије Краља Милана I.; Велико Свјат, за Василијеву литургију, од Влад. Николајеви-

ћа-Штирског; 7) „Св. Јован Крститељ" од Милана Ђуричића, декламује г ђца Загорка Т. Миловановићена ученица више девојачке школе; 8) Плач Матере Божје : Тебе отдјејушчагосја свјетом, (на Велики Пе так), од Ст. Мокрањца; и 9) Благообразни Јосиф, од Металова. Све су песме у мешовитом збору. Почетак је концерта тачно у 3 часа по подне, Улазна је цена: 50 пара дин. од особе, а аа ђаке свију школа 20 и. Д. Добровољни прилози примају се с благодарношћу и објавиће се у новинама. Улазнице се продају и раније и могу се добити код дружинског благајника г. Петра Динића, члана фирме Браћа Динић фабрика бонбона, улица Обреновића, и тога дана на каси. Умољавају се пошт. посетиоци, да при улазу покажу улазницу. Неједнака решзва Држ. Оаввта. Из Мерошине пишу нам : Молим Уредништво, да у свом цењеном листу одштампа ово неколико редака: Услед тога, што се садања општина александровачка има разгруписати на две општине : александровачку и балајначку, — одређени су избори за избор председника и чланова ових двеју општина и то : за општину балајначку на дан 12. а за општину александровачку на дан 16. фебруара ове год. Азбучни гласачки спискови закључени су за балајначку општину 12. а за александровачку 15. истог месеца, — дакле оба су закључена у очи дана избора и одређених дана избори су извршени. Пошто су избори извршени, изјављене су жалбе Државном Савету на оба избора. Државни Савет, размотрив акта избора општине александровачке, реш њем својим од 7. марта ове год. Бр. 1455 огласио је, да је овај избор правилан и на закону основан, а за избор балајначки донео је решење истог дана под Бр. 1470, „да овај избор не може остати, јер је азбучни списак мењан и после рока остављеног чл. 24. закона о општинама и по томе неисправном списку вршено гласање", — и због тога га ништи. Као што је напред речено, азбучни су спискови закључени у очи избора за обе општине, па према томе ако је избор балајначки неправилан, онда је и александровачки избор неправилан, а никако један правилан а други неправилан. Кад се овакве грешке могу деша вати код Државног Савета, онда шта је остало за пиже власти ? С тога би Државни Савет по овоме требао да да своје објашњење: да ли може и сме овако што да се код њега деси. Надам се да ће уредништво у првом броју свог цењеног листа оштампати ово на видном месту, Нека се уза све ово има у виду и то, да је изабрани председник општине балајначке, чији је избор поништен, — по начелу напредњак. Сто пута да ниште избор, овде ће опет за председника бити изабран напредњак. Примите господине уредниче уверење о мом особитом поштовању. 18. марта 1903. год. Мерошина. Ваш пошто-ваоц Јссиф Отојановиб мех. из Ме/ошине.

Из српског света 7 спомен Бранку Радичеви&у. Коло Младих Срба у Будимпешти прире :^ује дана 23. марта (5. априла) о. г. ,свечану седницу у спомен и славу педесетогодишњице од смрти песни ка српског Бранка Радичевића. Сед ница ће се држати у свечаној дворници Текелијина завода (IV. 2оИ1аШсха 25 ) поменутог дана у 4 по подне. Дневни ред ове прославе: 1, Председник отвара ; седницу, 2. Одломци из Бранкова „Ђачког растанка" при казује г В Петровић правник, 3. О Бранку Радичевићу — говори г. Б. Увалић медицинар. 4. „Укор", речи Бранкове, музика од Јенка — пева г. А. Пешић медицинар, прати га на гласовиру г. С. Смедеревац медицинар. 5. „Бранково коло'' музика дра Ј. Пачуа, свира и пева тамбурашки збор Српске Академске Омладине, 6. Председник затвара седницу. Против Штадлера. Јуче смо у телеграмима саопштили, како су сарајевски католици „протестовали" у загрепским опозиционим листовима против сарајевског надбискупа Штадлера. Према службеним загрепским „Народним Новинима" издали су „сарајевски Хрвати католичке вјере" ову изјаву : „Наш се је католички и муслимански свијет од вајкада, уз све хисторијске непријатности, добро пазио. А сада, када би већ једанпут било доба, да сунце братске слоге што јаче просине, када нам за то треба љубави и мира у тешким и мучним временима и по исламски и по католички дио нашега свијета, управо сада долази све искушење 'за искушењем, пуца јаз, расте мржња, а жалосне јој се посаедице виде не само у вародном, него и у господарственом погледу. Овакови раздори настају обично. што се не схватају прилике, те се ради тога незнања вријеђају најњежнији осјећаји, — у првом реду вјер.ски. Тако и пресвијетли госп. надбискуп Штадлер, разнесен својим претјераним вјерским маром, заборавља битне, животне и народне интересе нашега свијета, смећући с ума законом одређени пут, када која иновјерна особа хоће да пређе у католичку вјеру. С овом изјавом исто тако најстроже осуђујемо такове његове поступке, те најсвечаније одбијамо од себе и сваки покушај, да би се ма од кога мијешало хрватство са католичком вјером, те да се на нас католичке Хрвате из Босне и Херцеговине ма у чем обара кривица и баца мржња због ма ичије непромишљене вјерске горљивости. Пресвијетли госп. др. Штадлер бискуп је римски. Оа је духовни натпастир и Нијемцима и Мађарима и Талијанима, укратко свима припадницима катодичке вјере у својој надбискупији, пак није никако оправдано, да се баш због чисто вјерских горљивости госп. надбискупа удара само искључиво на нас Хрвате из Босне и Херцеговине и да на нас пада мржња. Напротив се чудимо Његовој пресвјетлости господину надбискупу, што живуКи међу нама кроз дуго година није могао да схвати, како су наши и муслимански животни интереси заједнички и како нам је руку уз руку устрајати и муку мучити, па желимо овим и тражимо, да овако живе на миру у својој вје

ри, и сви скупа уљубави и братству." Ову су изјаву потписали „сарајевски Хрвати католичке вјере", а на њу ћемо се вратити за који дан.

Из Балканије Ма&едонскс лудило. Кблико је лудило обузело Бугаре због Маћедоније, нека као доказ послужи и овај догађај, који саопштавају софиски листови. У прошлу суботу, 15. марта између 6 и 7 часова у вече, када је професор на софиској Великој Школи др. К. Крстов лржао своје предавање, ушао је у слушаоницу некакав ђак. чије име софиски листови бележе само почетним писменом А., и веома дрско замолио професора да сиђе с катедре, јер хоће на табли да напише нешто. Професор је врло „учтиво" испунио ову молбу и изишао, а ђак А. је написао на табли : „Бугари, отаџбина је у опасности! Вулкан ће засути славу, која се сада велича! Не треба да се бавимо другим питањима, осим Маћедонијом !" .. ТЕЛЕГРАМИ (19. Март) Општински избори Обреновац. У Грабовцу, гнезду самосталних радикала, за председника општине изабран је апсолутном већином гласова наш пријатељ Михајло Војскић. Чолићев кандидат пропаде. Ред је на збору био одличан. Дивчибарац. Маћедонско иитање Цариград. У лето прошле године прогнати албански прваци из Авдоње и Јањине због национмлних тежња, вратили су се сви осим петорице. Предузете су војне мере против харамбаше Алексе Поројлије, који недељама бесни око Белеш планине дуж железничке пруге, који је 10 о. м. прекинуо телеграфску линију код Ханажибејлика и у многим местима излепио отворено писмо султану. Неистинита је вест француских листова да је отпочело разоружање Албанеза. Цариград. Порта је посланицима Аустро-Угарске и Русије предала опширан извештај о борбама с четом у Карбинцу (штипски округ), у којима је чета употребљавала динамит ЊенИ губици износе 23 мртва и 3 рањена. Осим тога су двојица заробљени. Остатак је чете побегао. У борбама су учествовали бугарски Ополченски мајор Бодов и потпоручник Пепендов. Од Турака су тројица погинули а један је рањен. Даље је обојици посланика саопштено, да су у Битољу помиловани 113 хришћана и 22 мухамеданца, односно опроштена им је трећина казне. Најзад Порта јавља о разним злочинима комитета, као о одвођењу једнога мухамеданца у Неврокопу (серески санџак), коме су одсекли главу, о убиству и мрцварењу једнога бега и његове матере у Прилипу (битољски вилајет), о убиству тројице из једне породице уједној воденици код Прилипа. /■;