Мале новине

ноше ни грађевински закони за Београд, — па ипак никакве вајде. Или се све то за годину две мењало, пошто се најпре по бајаги утврђеном плану почело нешто вајно радити, или се просто на просто на све одредбе и законе нико није ни обзирао, као што је при Богу с грађевинским законом, поред кога се жива и здрава не само на нај угледнијим местима трпе страћаре и ћумезе, но се и мимо закона, дозвољава да се по вароши подижу исти такви ћумези, на се чак и чардаци трпе с лица улице, а овамо се, бајаги на ос нову грађевинског закона, чине сметње људима при подизању грађевина у својим виноградима и на пољским имањима! И све се то чини ради угледа Београда, ради угледа гласа и славе српске престонице, коју је Бог обдерио таким лепим и богатим нриродним положајем, да би од ње могао постати јевропски рај, само да у људи има воље и памети, а срества су ту, у самима нама, у регулацији Београда. За напредак и лепоту Београда, како доликује српској престоници, подносили су Београђани многе жртве, па и још непрестано подносе установом београдске општинске трошарине. И приход од те по Београд и сувише осетно скупе установе трошаринске имао је и с правом је требао послужити унапређењу и улепшању Београда. Па и покрај тога, београдска општинска трошарина дала је милијуне прихода, а за јадни Београд, главу и срце Србије и Српства, није учињено ама апсолутно ништа. Место да је лепа, уређен, регулисан, чист, здрав, с правим, широким и чистим улицама, да има калдрму и тротоаре какве треба да има и иоле већа; паланачка варош јевропска, да има добре обилне воде да у интересу здравља својих становника има канализацију, па услед ње здраве и суве станове, да му је околина пошумљена и да за потребе оволикога становништва има неколико паркова, да су му куће бар у главнијим улицама

ПОДЛИСТАК

^едко Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (58) 17. „Владалац путујв — Скупштина двјствује"! »Овдашњој војсци стигла је од књаза Господара овака депеша: „Децо! да би се испуниле и моје и ваше жеље, дођите у Ћуприју, где би вас могао видети отац ваш — књаз Милош«!... Све ово будило је страх и трепет код негдашњих противника Обреновићевих и они су почели стрепити и од своје сенке, а слутили су највеће зло и несрећу.

подигнуте по једном плану, по једној висини и у једној линији, место свега тога Београд нам преставља ужасну слику нереда и нечистоте. Улице криве, прашњиве, из дворишта нечистота слази на улице; куће једна као патуљак друга отишла у вис; по калдрми и гротоарима ноге да поломите, а да и не говоримо како је онима који се возе; вода недовољна и неукусна, да не кажемо нездрава; станови влажни, земљиште заражено, дворишта нечиста, нужници и помијаре препуне; у околини Београда нигде шуме, те ветрови наносе прашину и заражену нечистоту и у иначе прашљиви и нечисти Београд. И онда није никакво чудо што је у Београду, који би, да је среће, требало бити рај, проценат умирања, нарочито од јехтике (о чему смо пре две године изнели статистику) несразмерно велики према другим многољуднијим нећемо рећи само престоницама јевропским, но и већим варошима њиховим; а нарочито је несразмеран према проценту нашега рађања. Овај немар и овај мурдарлук до сада се трпео, непрестано се надајући да ће окренути на боље. Али се више и не сме и не може ни чекати ни трпети. Пре ма теретима које сносе, Београђани имају и несумњиво и непобитно право тражити од своје општинске управе, да од Београда начине град, који ће бити и достојан преставник и Србије и Српства, и задовољити све потребе и интересе његових становника. Знамо и ми, да се сав тај толики огромни посао не може свршити од једном и за ноћ; знамо да треба и времена и срестава. Али баш за то што све то знамо, ми овако тешко и осуђујемо досадашњи немар у том погледу. Јер да се имао план рада, да се по њему поступно али стално радило, Београд би другу песму певао и други, умивенији, лепши изглед имао, те би се њиме дичили и Србија и Српство. Грех на душу свима Међутим ствари су се разви јале даље. 13. Јануара Народна Скупштина продужила је свој рад и од мах у почетку заузела је стра шан положај. Тек што је седница била отворена, устаде Андреја Стаменковићш предложи скупштини, да се одмах и неодложно пошље Државном Совету нарочита депутација скупштинска. Задатак ове депутације био би тај, да од Савета одмах и неодложно тражи испуњење ових захтева: Да Савет одмах без одлагања исправи и потврди закон Скуп штински по примедбама скупштине, па да јој га одмах пошље. Да Савет одмах пошље Скупштини ону своју адресу, коју је 12. Децембра прошле године била спремила за раскнеза Карађорђевића, позивајући га да

онима, који су то пропустили урадити. Но ако је до сада пропуштано, више се за живу главу не сме пропуштати. Београд мора пазити и чувати свој углед, а тиме и углед и Србије и Српства. И баш у то име ми смо у своје време и покренули питање о имању „Зора," које се данас руши, и то је питање прихватила сва престоничка штампа, правилно схватајући интересе и потребе престонице српскога Пијемонта. Ми се на ово питање данас поново враћамо, јер ће се оно вечерас расправљати па, вероватно, и свршити у одбору општине београдске. Враћамо се поново на ово питање, да преставницима општинским изнесемо сав њихов грех и сву њихову одговорност, ако ово питање не реше правилно и саобразно потребама, интересима и угледу Београда. Па не само онај троугао, који чини имање „Зора" па до Дрговачке Банке" и даље опет до тог имања, но би и даље општина ваљало да откупи и експроприше и онај део имања, што води до зграде „Грешема," ако не би већ могла откупити и експрописати сва имања до према споменику Кнеза Михаила и спротив пивнице „Руски Цар." На том другом делу, који, рачунајући с оба лица, од Трговачке Банке и каване „Мајдан" води до зграде „Грешема," општина би могла подићи своју велелепну општинску палату, која би српској престоници служила на дику и понос, а не на срамоту као данашња општинска зграда. У опште, о просецању и улепшавању Београда, нарочито о откупу целокупног имања од садашње „Зоје" па до према згради Управе Фондоваи гостионици „Руски Цар", као и о другим питањима те врсте, тако исто прешним по интересе Београда, мићемо говорити првом згодном приликом. На што нарочито полажемо, то је да општинским од: борницима, који вечерас о томе питању имају решавати, свратимо

се из града врати натраг у Београд. Да се Савет са својих седница не разилази пре свршетка скупштинских седница, како би му Скупштина увек благовре мено могла саопштавати своја важнија решења. Да Савет изврши закључке Н, Скупштине, односно она четири лица, која су стављена ван закона и оглашена за непријатеље народне. Са оваким порукама упућена је Држ. Савету депутација скуп штинска, а док се она у Савету бавила, Скупштина је радила даље. Између осталог, баш за то време, изнесен је био и предлог о укидању консуларне јурисдикције, која је притискала Србију, и стојала као каква пега на њеном образу. После подужега чекања депу-

пажњу на сву одговорност, коју носе и пред садашњошћу и пред будућношћу, за интересе, напредак и углед Београда и да нх позовемо да не само не дозволе да се на садашњем имању „Зора< подигне нова скупоцена зграда, но да прегну и реше да општина откупи и експропише у поменутом циљу сва имања за сада бар од „Зоре" до зграде „Грешема«. Рећи ће нам се, па то ће скупо стати и нема се од куд. Није истина! Није скупо и има се од куда, ако ни с које друге стране, а оно с оне с које општина у томе добија. Али баш и да је скупо, има се од куда. Најмање београдској општини пола милијунадинара однесе се годишње, а не зна се ни зашто ни крошто. Ето, најзад, отуда нека се подмири тај задатак и само за не колике кратке године биће измирен, а углед Београда, српске престонице, срца Српства, само ће добити тиме и порашће необично много. Вечерас ће преставници Београда, преставника и Србије и Српства, показати колико имају мудрости, да ли и колико дубоко гледају у ствар, да ли мисле о интересима, напретку, угледу и будућносги Београда. Вечерас ће још ноказати, да ли на свом образу осећају образ Београда и образ и Србије и Српства. ТЕЛЕГРАМИ ( 20. Март) Б. Башта. Нешто ново са валовите Дрине. Сигурно ће нешто од сада боље бити. Синоћ је држата конференција либерала и радикала фузионаша. Писмом опширније. Стојан Станић. Маћедонско иитање Цариград. На скорашњим састанцима Албанеза решена је офансивна демонстрација против рефорама. У недељу су се Албанези дочепали Вучитрна и заробили хришканске жандарме. Али су обећали кајмакаму да их неће убити и одвели су их везане тација се врати, доносећи од Савета одговор, чија је суштина била у овоме. Захтевану адресу, упућену 12. Децембра бив. кнезу Александру Карађорђевићу, Совет не може да нађе, јер нема ни оригинала, ни копије. Оригинал однели су они советници, који су 12. Децембра пошли били у гр*д с војском, а копију неко је дигао са стола у заседању советском, за време док су остали советници 12 Децембра били у касарни код војске. Совет одобрава примедбе скуиштинске и нови закон скупштииски и поступиће по жељи скунштинској. Што се тиче она четири анатемисана лица, Совет ће и о њима донети своје решење. (Наставнће се.