Мале новине

Портина неодлучност дала је маха Арнаутима да још горе угнетавају, пале и убијају српско илеме у Старој Србији. И они су се у пуној мери користили и датим им временом и утицајима и саветима, који су им долазили с разних страна и на што су наведени и својом непромишљеношћу и необавештеношћу. Нећемо улазити у раснраву и оцену питања да ли су мм и с које стране давати и какви савети, али је несумњиво да они постоје и да постоје на »ло и на штету и самих Арнаута и Турске. Покрај непромишљености и необавештености Арнаута, ти су савети највише и допринели свему овоме стању, какво данас гледамо, и „опозицији" арнаутској према увођењу „рефорама." Па би све то „мирољубива" и дуготрпељива Јевропа јамачно дуго и дуго још мирно и безбрижно посматрала и слала Порти благонаклоне савете, да се није десио ономадашњи догађај у Митровици — да није рањен тамошњи руски консул г. Шчербина. Наши читаоци већ одавно знају цео развој догађаја, као што знају и то да још нису, бар до сада, предузете никакве дипломатске мере услед овог догађаја. Али оно што ми до сада не знамо, неминовно ће наступити, ако већ није наступило. Русија ће најенергичније затражиги потпуно задовољење и јемство да се оваки догађаји неће више понављати, и несумњиво ће и постићи оно што тражи. А Турска, да би дала задовољења Русији и да би за у будуће спречила понављање оваких догађаја, мораће употребити најенергичније мере против Арнаута. и нема сумње да ће постићи успех. А од тога ће непосредно и у пр вом реду имати штете сами Арнаути. Ми смо на овом месту имали раније прилике говорити, како би се овом злом стању у Ст. Србији једном за свагда учинио крај. И тада смо, као наш предлог, изнели или да се Арнаути разоружају или да се и хришћани наоружају. На прву меру Турска онда свакојако не би пристала из разлога, можда и неоправданих али бар појмљивих. Арнаути су јој потребни кад су наоружани, иначе јој не вреде ништа. Та потреба није због хришћана, но због новопазарског сарџака, јер би за случај продирања са стране кроз тај санџак наоружани Арнаути имали и у свом сопственом интересу морали да јој учине големе услуге. Ако онда није хтела ни помислити на ту меру, Турска ће можда сада ако не бити приморана на ту меру, оно свакојако да на њу бар озбиљно помишља Али ма шта у том погледу учинила, Турска ће свакојако због овог догађаја с. г. Шчербином морати да приступи најенергичнијим мерама против Арнаута, А то ће јој опет међу

њима номиновно створити поуздане непријатеље и огорчене поданике, Турска ће морати војском на силу да угуши отпор и тврдоглавост арнаутску, а то јој међу Арнаутима не само неће подићи углед и задобити их за њу, но ће јој од њих начинити отворене и заклете непријатеље. За то је Порта имала други излаз, да је у своје време послушала савете, упућиване јој са српске стране. Ако је налазила разлога да не разоружава Арнауте, требала је и у свом интересу морала дозволити хришћанима, и уз то при правичности турских власти, Арнаути нити би могли нити би смели бити ово што су данас, нити би стање ствари довели дотле, до кога је дошло данас. Ма како било најзад с Арнаутима, разоружала их Турска или војском угушила њихов отпор, њен је рођени интерес да дозволи да се и њени хришћани наоружају, те да се могу бранити и од разбојничкик напада и од спољне непријатељске навале, а бранећи себе они би бранили и саму Турску. Турска је сад на одлучној прекретици. Од ње саме зависи њена рођена судбина. Не хтедне ли, не умедне ли, не разумедне ли, онда не вреди „ни глуху говорити ни слепу намигивати !" Из народа 20 хектара шуме кзгорело. ноћу између 15. и 16. ов. мес. запалила се Грошничка шума (близу Крагујевца) из до сада непозната узрока. До 4 сата по подне у недељу овај пожар стигао је до Закута, до 10 сати до Бајчетине, Тикве, Самара код Црног Врха а у понедеоник по подне до Ердеча. Изгорели комплекс шума обухвата преко 20 хектара. Једно о6јашнеБ9. < рагујевачка радикална „Нар. Задруга" пише: Поводом доласка г. Луке Лазаревића министра просвете у наш град прошле недеље, многи овом ненадном доласку придаваху и неки политички смер. Међутим надлежним путем обавештени, г. Лука извештен о неповољном здрављу свога уваженог ста рог пријатеља г. проте Варјактаровића похитао је, да га из осећаја дугогодишњих пријатељских везапосети, теје његов долазак без икакве политичке тенденције.

Из срцског света Земљорадничке задругз у Далмацији. Срби у Далмацији имају само три земљорадничке задруге. а нашем народу нарочито у оним крајевима земљорадничке задруге биле би веома потребне, јер га неродице, дугови, непаметно газдовање и живљење довело до руба пропасти. Српска имања пропадају и прелазе у туђе руке, „Српски Глас" у своме чланку „Оснивајмо земљорадничке задруге" свраћа пажњу Срба на Приморју, да не чекају помоћи са стране, него да траже спаса у самоме народу, а овај спас му пружају земљорадннчке задруге.

С тога позива „Српску Зору", која у своме задатку има и оснивање земљорадничких задруга, да се живо заузме око оснивања таквих удружења, а у томе питању треба да се нађе уз њу уједињена и сложна сва српска интелигенција. „Ми сви кажемо - вели се у чланку између осталог — да волимо народ, из којег смо никли; покажимо то и на делу, па ко му истински помогне и отвори очи, тај му је најбољи пријатељ Нарочито сада, када из северне Далмације стижу непрестани гласови о немаштини и глади овдашњег народа, требала би наша интелигенција у Далмацији што пре да се одлучи, да покрене у народу оснивање земљорадничких задруга." Заљубав истине. „ Н. Србобран" у свом броју од уторника доноси: Умољени смо да донесемо ове редове, и ми то за љубав истнне чинимо: „Јучерашње „Хрватско Право* извештава шта се у суботу у вече збило пред свеучилиштем. Говорећи о говору Стјепана Радића каже: Радић је ватреним говором ту свјетину распламтио, да је ударила у још бурније одушевљење и поклике". Ово што је овде речено са свим је погрешно и неосновано. „Хрватско Право" не доноси ниједну изреку, ни једну мисао из Радићева говора, јер би сам садржај тога говора оборио карактеристику, коју му је дало „X. Право." Радић је напротив умиривао свет, саветовао га да се не баца камењем, него да мирно и достојно ладе одушке своме мишљењу. Неопрезно је и несавесно давати овако искривљен смисао говору једнога човека, у тренутку кад је он због тога говора предан државном одветнику. У осталом има досга људи који су спремни пред сз^дом доказати, да не стоји оно што ,Х. Право" каже. „X. Право" у огкпте приказује целу ствар тако, као да је оно вече владало толико узбуђење, дајесвет био спреман на револуцију и једино се Франку има захвалити што до тога није дошло, јер је једино он својим говором умирио свет. Франк Је овде означен као спаситељ у критичној ситуацији. Међу тим људп који су били тамо, уверавају да је баш Радићевим говором свет био толико умирен да је Франк мирне душе могао остати код куће. Чудновато је што и пештанске и бечке новине приказују исту ствар на длаку једнако као и „X. Право". То овде само спомињемо, али још једанпут морамо рећи да је оно о Радићеву говору или непромишљена, неумесна фигура, или је.... али о томе за сад не ћемо говорити".

Из Балканије Грчка препоручује мир. Како атин ски листови јављају, грчка је влада наредила својим консулима у вилаје тима солунском, битољском и косовском, да Грцима саветују, да се држе мудро и примерно, и да не учестВ У)У |У бунтовним покретима, нити их ма ^на који начин потпомажу. Осим тога, грчка је влада наредила властима у Тесалији, да пазе на Бугаре, који се налазе у Тесалији. Министар Савов. Како софиски „Дневник" јавља, стамболиста пуков ник Савов ушао је у нови кабинет

д-ра Данева под овим условима. Пре свега одбачена је кандидатура бившега емигранта потпуковника 'Ратка Димитријева за начелника штаба. Министарство је пристало да се нопуне потребе војске и да се ради тога одобри потребан војни кредит. Поменути лист ово сматра као победу војске. Оеднице бугарског народног собрања продужене су до 1. априла, те да се доврше започети послови. Убиство Отамболова. Већ је неколико дана како еофиски апелациони суд претреса дело Михаила Ставрева, познатог Хаља, оптужена за убиствв пок. Стамболова. Претрес је одложен те да се позову нови сведоци, који би имали доказати да за време убиства Стамболов Хаљу није ни био у Софији, но да је био у Маћедонији. Државни тужилац такође се позвао на извесне сведоке, који су у оно доба, за које Хаљу вели да је био у чети у Маћедонији, били водници у истој чети, која је из Софије отишла 30. јуна 1895. Државни је тужилац обећао да ће изнети фотографски снимак те целе чете на рилском Балкану, снимљен 4. јула исте године, па ће се видети ла ли је тамо био и Хаљу. ТЕЛЕГРАМИ (21. Март) Маћедонско иитан»е Берлин. Необично оштар тон руских полуслужбених листова према Француској сасвим природно изазива узбуђење. Сви берлински пистови налазе да до сада није био уобнчајен такав тон међу савезницима. „Локаланцајгеру" телеграфишу из Париза : Говори се доста поуздано, да руски војни аташе пуковник Лазареж одржава везе с овдашњим члановима маћедонског комитета и у томе заузима држање сасвим супротно руској службеној политици.^Бугарски официри који се баве у Паризу и оиште с Лазаревом, изјављују да ће у Македонији букнути устанак и покрај супротнога заузимања сида. Говори се да је Лазарев ту скоро дао бугарском емигранту Патрову 20 000 динара да их пошље у Маћедонију. Цариград. Неистинити су сви гласози да је гарнизон у Јилдизу, који се састоји из Албанеза, демонстровао. Нису потврђени гласови о атентату на главног инспектора Хилми пашу и скопског валију Хафуз иашу. Исто тако нису потврђени ни догађаји, који су се бајаги десили у Куманову. Берлин. „Фосовим Повинмма" жшу из Митрсвице о нападу 200 Албанеза и да их је одбила турска посада од 1500 људи пешадије и коњице. Главни инспектор Хилми наша, који се бавио у Скопљу, телеграфсли је извештен о опасном ноложају и он је одговорио да се с њима покушају преговори и Албанези најпре позову да се разиђу. Тек ако се у томе не успе, да се приступи нападу. Преговори нису имали успеха и тако су у 4 сах. ио подне Албанези нападнути. Борбаје трајала три четврти сахата и завршила се потпуним поразом Албанв-