Мале новине

лажозз Захорио се поклич по нашој опозиционој штампи, да одјекује на све четири стране света, воклич како од кога све језовитији, све страшнији. А није мт шала. Чујте их само ! — Државни удар ! .. . Влада ђенералска спрема српском народу ново насиље, али и она и сви с њом и уз њу нека имају иа уму кривични закон, који ће им ма кад тад судити!.. Влада спрема ревизију Устава, али како по овом октројисаном Уставу, за уставну промену треба да је две трећине народног пре ставништва а влада у садашњем саставу његову нема никога, нити су изгледи да ће на новим изборима добити ма колику већину, то ће она ту промену извршити и пре избора, и без народног преставништва, насилно, учиниће још један државни удар! И тако непрестано! Данас једно, сутра друго, мењају се речи непрестано, али све на једмо излази: — спрема се нов државни удар. Устав ће бити измењен путем октроисања. Од тог поклича опозиционог одјекује цела земља, о њему се готово само и говори. И ми смо по дужности јавнога гласила забележили пре неки дан те гласове. Али смо одмах казали да с поузданошћу ништа не можемо рећн о тим гласовима и да би сваки говор о томе био просто и голо нагађање, у које ми кити хоћемо нити можемо улазити. Али напомињући све то, сасвим је и природно разумљиво било, што смо свратили пажњу и на то, од куда потичу ти гласови, ко их проноси, ко истиче опасност од државног удара и ко то устаје у одбрану овога садашњег октроисаног и од опозиције и изгаженог и проклетог Устава. И ми смо то учинили у нашем чланку „Наши Уставобраниоци" (бр. 74 „Малих Новина"), где смо показали ко су н какви су ти наши „уставобраниоци," изнели верну фотографију и оних из „Уставне Ср-

ПОДЛИСТАК

3-едно Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (59) 17. „Владалац путује — Скупштина двјствује"! Тако исто Совет ће удесити, да своје састанке закључује после свршетка скупштинских сед ница. Скупштина саслуша одговор Совета, али као да није била много поуздана у његова обећања, јер одмах ту одлучи да пошље своју депутацију и г. Стевчи, заступнику кнежевом и да од њега моли следеће:

бије," и оних из .Српске Заставе," и оних из „Одјека." Ни једном једином речи нисмо тврдили ни могли тврдити да ће бити „државног удара * или уставне ревизије на онај начин, како то износи опозиција. А нисмо тврдкли просто за то, што нити знамо нити смо с обавештене стране чули да ће Устав бити измењен онако и на онај начин, како то опозиција износи. Све што смо знали и што знамо, то је да је влада ђенерала г. Цинцар-Марковића изишла јавно и изнела свој програм, у који је унела и ревизију Устава. А према томе што је влада јавно рекла и обећала, ми, нити икоји други, нити смо могли нити се може извести закључак онакав, како то опозиција наша износи. На њену голу реч, на њена нагађања и измишљања, нисмо се хтели нити се хоћемо освртати, па за то у претрес тога питања у опште нисмо хтели ни улазити Али како га је Бог створио да само ченгија, као да му је мати ченгија, „Одјек" без икаква срама и стида слаже, само да би свом ченгијању дао више моћи, више вероватности. Не верујете! Узмите 76. број „Одјека" од петка, 21. марта, па ћете се на мах о томе уверити. Да би своју омиљену тему о државном удару обукао у што лепше и примамљивије рухо;те да му тантуз прође као истински новац, „Одјек" је донео чланак „Најамници у забуни." И шта ти свега ту нема! Ако читаоце не мрзи, нека узму и прочитају тај чланак »Одјеков.« Но што из тога чланка морамо напоменути, то је како „Одјек" вели да су „владини листови" „збуњени и пометени," па не знају како да одбране своје закупце и државни удар. Ту се за поједине владине листове" ређа шта је који рекао. па се онда изреком каже: ,,.. други да се то (државни удар) вриш за љубав опозиције, јер се и њој не допада данагињи Устав („Мале Новине.")" Да књажевски намеснпк прими њене прмедбе на скупштински законик и да га одобри и по тврди. Да нареди, да се затворени саветници испитају о адреси за Карађорђевића. Да изврши прогонство из Србије она четири лица, које је Скупштина одобрила. Књажевски намесник прими љубазно скупштинску депутаци ју, и пошто се с њом подуже разговарао и објашњавао, обећа јој најзад све што је Скупштина од њега искала. Но овим обећањима није било суђено да се испуне. Доцније се, мало по мало, готово све ово

И кад је то рекао, „Одјек" је јамачно мислио да су његови читаоци луди, те не знају шта су само пре неколико дана прочитали. И врло је вероватно да тако лепо мишљење и има о својим читаоцима, јер како би се иначе усудио да јавно и безобзирно слаже сав читалачки свет, како су »Мале Новине« рекле „да се државни удар врши за љубав опозиције, јер се и њој не допада данашњи Устав!" Нигде, па ни у чланку »Наши Уставобраниоци" ,„Мале Новине" нису ни рекле ни написале не само да се државни удар, не знам зашто врши, но нису рекле чак ни да ће се вршити. Али је „Одјеку" то требало ради к ештафаже% требало му је да изгрди и блатом се баци на „најамнике", које је он, мајчин јунак, довео, „у забуну«! И он је слагао, слагао колики је дуг. Његово ченгијање одузело му је у толикој мери памет, да није могао ни помислити да ће му се лаж одмах обелоданити, јер је толико уочљива. Слагао је и не поцрвенео, мислећи да ће му упалити. На жалост, преварио се. Ми смо ту ченгију шчепали за уши, те је одмах приказали свему читалачком свету, који ће бар од сад бити на чисто с тим да је самостални радикални „Одјек< један најобичнији лажов. Из народа Веснлатна зожња кошта га жнвота. „Нишки |Гласник и јавља: 12. овог мес неки Димитрије — Мита Н., пољ ски радник у брестовачкој железничкој станици, да би себи уштедио неколико гроша хтео је да се бесплатно вози врањским возом. Како је био добро упознат са железнич ■ ком службом јер је дуже година био железнички раденик, он намисли; да се вози на теретном вагону на крову па кад стигне на станицу да се скине са супротне стране станице и како је намислио ноћу да путује то га нико не би видео. Тако и уради. Поменутог дана попне се на теретни измигољило и није ништа изведено у првобитној строгости, како је то Скупштина намеравах.а. Пре свега Државни Совет, и ако је јако зебао од Скупштине, реши се да не одобри њене одлуке односно прогонства она четири лица, налазећи да би то прогонство било противно законима земаљским, у којима није била прописана таква казна. Штонијехтео учинити Совет Државни, то није хтео ни Стевча у овој прилици. И он је налазио, да нема законска ослонца, да против она четири чиновника употреби онаке строгости и казне, какве им је Скупштина изрекла. Стога кнежевски намес-

ноКни воз који је путовао из Врање у Ниш и на показани начин путовао је непримећен од железничког особља све до станице Врестовац. Али на тој станици при силажељу омакне се и тако незгодно под вагон падне, да су га железнички точкови на три места пресекли и он је остао на месту мртав на самом перону железничке станице. У истом теретном возу возили су се још неки пољски железнички раиеници, другови погинулог Мите, којима је била позната недозвољена бесплатна железничка вожња погинулог Мите, и којима је он био казао да га зовну себи у вагон кад воз стигне у станицу Белотинац, па да с њима допутује у Ниш, јер од Велотинца до Ниша се не прегдедају железничке карте. Кад су ови пољски радници стигли у Белотинце викаху Миту неколико пута, али не добише одзива. У том им дође један од железничких чиновника к:ји их упита јесу ли сви на броју, казавши им да је један човек из њиховог друштва погинуо. Они казаше да су сви не говорећи ништ* за Миту. Међу раденицима била су и два синовца Митина, који одмах посумњаше да то није њихов чича погинуо. Чим су сишли на нишку станицу упуте се пешке у Брестовац где видеше, да је њихов чича Ммта, за неколико гроша што би платио за железничку карту платио животом својим Зкспропријација у Трмбасу. 17. •. м. ишли су од стране крагујевачке општине одређени проценитељи земљишта г. г. Васа Рајевац и Милош Трифуновић у оближње село Трибас, где су с вештацима продавца Милутина Васиљевића из Трмбаса и Димитријем Васиљевићем председ. оиштине Маршићске, кога беху споразумно изабрали за петог вештака и председника вештачке комисије оценили земљиште реченог Миду тина Васиљевића, потребно и за експропријацију законитим путем одобрено, ради грађења крагујевачког. Вештаци су већином гласова одлучили: да се Милутину плати по 600 дин. 1 хектар реченог земљишта, па колико општини устреба и заузме од тог земљишта. Сопственик је изјавио жалбу противу комисиског рада, тражећи а му се плати хектар 6000 динара, па је поступно попугитао цену хектару о 2500 дин. док исто ник знатно смањи скупштинску казну. Тројицу од анатемисаних лица Стевча отпусти из државне службе, али нити их је из земље прогонио, нити им је пенсије и остала чиновничка права дирао. Заха пак, који је тада био професор војне Академије, Стевча није ни дирао, није га ни ив службе отпустио, налазећи да је он својим радом потребан н корисан држави српској. Тако је Зах остао потпуно заклоњен, и ако је и он био међу оном четворицом, које је Н. Скуоштина анатемисала и решила да се из земље прогнају. (Наставиће се.